|
Ranije klasifikacije su obuhvatale:
* ''Sistem dveju carstva'', gde su najviši taksonomski rangovi [[Прокариоти|prokarioti]] (ili [[Монера|monera]]) i [[Еукариоти|eukarioti]].
* ''Sistem šest carstva,'' gde su najviši taksonomski rangovi [[Протисти|protisti]], [[Архебактерије|arhebakterije]], [[eubakterij]]e, [[Гљиве|gljive]], [[Биљке месождерке|biljke]] i [[Животиње|životinje]].
Na osnovu genetske analize i pažljivog razmatranja argumenata, većina naučnika su se složili da sadašnji sistem od 3 domena do sada najbolje klasifikuje živih bića.
Taj sistem klasifikacije je uveo [[Karl Vouz]] [[1990]]. godine, američki [[Микробиологија|mikrobiolog]] i [[Биофизика|biofizičar]] sa Univerziteta u [[Илиноис|Ilinoisu]]. Podela je napravljena na osnovu razlike u strukturi [[РНК Сплит|RNK]],<ref>{{Cite journal|author1last=Voze|first=Karl R. Voze |author2=Oto Kandler |author3=Mark Vilis | title = Proposal for the domains Archaea, Bacteria, and Eucarya. | url=http://www.pnas.org/cgi/reprint/87/12/4576 | accessdate = 17. jun6. 2014. | journal = Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America | volume = 87 | issue = 12 | pages = 4576–9 | year = 1990 | pmid = 2112744 | doi = 10.1073/pnas.87.12.4576}}</ref> konkretno u genu [[16S rRNA]]. Prva dva domena obuhvataju prokariotske mikroorganizme, ili jednoćelijske organizme čije ćelije nemaju [[Једро|jedro]]. Sva živa bića koja imaju jedro i [[Ћелијска мембрана|membranu]] u ćeliji, spadaju u domen eukariota. On je prvi prepoznao fundamentalne razlike između [[Археја|arheja]] i [[Бактерија|bakterija]], stavljajući ih u dva različita domena. Prema njegovim rečima, sistem dveju carstva potpuno ignoriše te razlike, dok sistem šest carstva prenaglašava osobenost [[Гљива|gljiva]], [[Биљке месождерке|biljaka]] i [[Животиње|životinja]], koji su svi eukarioti.<ref>[http://www.wisegeek.org/in-biology-what-is-a-domain.htm In Biology, what is a Domain?] (U biologiji, šta je to domen?), ''wisegeek.org''. Pristupljeno 17. jun 2014.</ref>
Trenutno nije poznato koji domen je najstariji, odnosno, kom domenu pripadaju vrste koje su prve nastale na svetu, iako nedavni dokazi ukazuju da su to arheje. Što se tiče [[biomasa|biomase]], bakterije su najbrojnije, a verovatno iza njih arheje, a tek nakon toga eukarioti. Pretpostavlja se da ako bi neki od ta tri domena izumro, ni ostala dva ne bi mogla opstati, jer su većina blisko zavisna jedni od drugih.
Domen je, prema Vozu, najviša [[Таксономске категорије|kategorija]] [[sistematika|klasifikovanja]] [[živo biće|živih bića]]. [[Virus]]i, [[viroid]]i i [[prioni]] koji se generalno ne smatraju živim bićima, podležu zasebnoj [[sistematika virusa|klasifikaciji]].<ref name="pmid16105179">{{cite journal |vauthors=Fauquet CM, Fargette D | title = International Committee on Taxonomy of Viruses and the 3,142 unassigned species | journal = Virology Journal | volume = 2 | issue = | pages = 64 | year = 2005 | pmid = 16105179 | pmc = 1208960 | doi = 10.1186/1743-422X-2-64 | url = http://www.virologyj.com/content/2//64}}</ref><ref name="urlICTV Virus Taxonomy">{{cite web | url = http://www.ictvonline.org/virusTaxonomy.asp | title = ICTV Virus Taxonomy | format = | work = | year = 2009}}</ref><ref name="isbn1-4051-3645-6">{{Cite book |author1author=Leppard, Keith |author2=Nigel Dimmock |author3=Easton, Andrew | title = Introduction to Modern Virology | publisher = Blackwell Publishing Limited | location = | year = 2007 | pages = |id=ISBN 1-4051-3645-6 | oclc = | doi = | accessdate = }}</ref>
== Osnova podele ==
:* domen eukariota je podijeljen na [[Carstvo (biologija)|carstva]].
Prema klasifikacionom sistemu koji je predložen 2012. godine<ref name=Luketa2012>{{Cite journal | last = Luketa S. | title = New views on the megaclassification of life | journal = Protistology | year=2012 | volume=7 | issue=4 | pages=218–237 | url=http://protistology.ifmo.ru/num7_4/luketa_protistology_7-4.pdf | ref = harv}}</ref>, živi svet je podeljen na pet domena:
* Prionobiota (nećelijski organizmi bez nukleinske kiseline),
* Virusobiota (nećelijski organizmi sa nukleinskom kiselinom),
== Obeležja tri domena života ==
[[DatotekaДатотека:Eocyte hypothesis.png|250px|thumb|desno|Trodomensko stablo i [[eocitna hipoteza]]<ref>{{cite journal |author= Cox, C. J. |author2= Foster, P. G. |author3= Hirt, R. P. |author4= Harris, S. R. |author5= Embley, T. M. | year = 2008 | title = The archaebacterial origin of eukaryotes | journal = Proc Natl Acad Sci USA | volume = 105 | issue = 51 | pages = 20356–61 | doi = 10.1073/pnas.0810647105 | pmid = 19073919 | pmc = 2629343|bibcode = 2008PNAS..10520356C }}</ref> ]]
[[DatotekaДатотека:Collapsed tree labels simplified.png|thumb|350px|right|[[Filogenetsko stablo]] koje prikazuje odnose između eukariota i ostalih oblika života<ref>{{cite journal |vauthors=Ciccarelli FD, Doerks T, von Mering C, Creevey CJ, Snel B, Bork P |title=Toward automatic reconstruction of a highly resolved tree of life |journal=Science |volume=311 |issue=5765 |pages=1283–71283-7 |year=2006 |pmid=16513982 |doi=10.1126/science.1123061 |bibcode=2006Sci...311.1283C}}</ref> Eukarioti su obojeni crveno, [[arheje]] zeleno, a bakterije – plavo.]]
Svaki od ova tri domena života, priznaju današnji biolozi, sadrže [[rRNK]] koja je za njih jedinstvena, a ta činjenica sama po sebi predstavlja osnovu trodomenskog sistema. Dok prisustvo [[jedro]]ve membrane razlikuje domen -{''Eukarya''}- od domena -{''Archea''}- i -{''Bakteria''}- – od kojih oba nemaju jedrovu membranu – arheje i bakterije međusobno se razdvajaju po raznim [[biohemija|biohemijskim]] i [[RNK]] markerima.
=== Bakterije ===
Iako su bakterije prokariotske ćelije kao i arheje, njihove membrane su izgrađene od nerazgranatih lanaca masnih kiselina vezanih na [[glicerol]]ske esterske veze. [[Modrozelene bakterije]] i [[mikoplazma|mikoplazme]] su dva primera bakterija. Oni karakteristično nemaju estarske veze kao arheje i svrstane su u drugu kategoriju, a time i u različiti domen. Postoji mnoštvo razlika u ovoj oblasti, a između toga i [[horizontalni prenos gena]], što je nemoguće utvrditi, jer postoje mnoge vrste bakterija na planeti.
=== Eukariote ===
Organizmi u domenu -{Eukarya}- imaju eukariotske ćelije, koje imaju membrane slične bakterijskim. [[Eukariote]] se dalje grupišu u [[Gljiva|carstvo gljiva]] ([[kvasci|kvasce]], [[plesni]] itd.), [[Plantae|carstvo biljaka]] ([[cvetnice]], [[paprati]] i ostale) i [[Animalia|carstvo životionja]] ([[insekti]], [[kičmenjaci]] itd) i sada ugašenog parafiletskog [[Protist|carstva -{Protista}-]] ([[alge]], [[protozoa]], itd). Nemaju svi eukarioti [[ćelijski zid]], a kod onih koji ih imaju, zidovi ne sadrže [[peptidoglikan]]e, koje bakterije imaju. Dok su u carstvima biljaka i životinja ćelije organizovane u tkiva, kod životinja ćelijski zidovi nisu prisutni.
== Isključenje virusa ==
{{Glavni|Virus}}
Nijedan od tri sistema trenutno ne uključuje [[Нећелијски организам|nećelijski život]]. Od [[2011]]. se govori o nukleocitoplazmnim velikim [[DNK]] [[virusi]]ma kao mogućem četvrtom domenu života, što je gledište koje podržavaju istraživanja iz 2012.<ref name="Nasir">{{cite journal |pmc=3570343 |pmid=22920653 |doi=10.1186/1471-2148-12-156 |volume=12 |title=Giant viruses coexisted with the cellular ancestors and represent a distinct supergroup along with superkingdoms Archaea, Bacteria, and Eukarya |year=2012 |journal=BMC Evol. Biol. |pages=156 |last1last=Nasir |first1first=A |last2=Kim |first2=KM |last3=Caetano-Anolles |first3=G}}</ref> Otkriće gigantskog virusa sa genskom i fizičkom veličinom koja se može porediti sa ćelijskimm organizmom, ostaci transkribovanih proteina biljaka i virus-specifičnih parazita ([[virofag]]a) su podstakli intrigantna pitanja o njihovom poreklu. Oni koji se zalažu za njihovo uključivanje u globalna filogenomička istraživanja i razmatranja kao posebnog i drevnog oblika života traže dokaze za tu hipotezu. Rezultati se pozivaju na promenu u načinu shvatanja virusa. Oni verojatno predstavljaju poseban oblik života koji je ili prethodio ili koegzistirao sa [[Most recent common ancestor|poslednjim univerzalnim]] zajedničkim pretkom (LUCA) i predstavljaju vrlo ključni deo biosfere naše planete.<ref name="Nasir" />
== Alternativne klasifikacije ==
Predložene alternativne klasifikacije života uključuju:
* [[Dvoimperijski sistem]] ili ''superdomenski sistem'', sa najvišim rangom grupiranja: -{Prokaryota/[[Monera]]}- i -{Eukaryota}-.<ref name="Mayr1998">{{Cite journal| authorlast=Mayr, |first=Ernst |authorlink=Ernst Mayr | title=Two empires or three? | url=http://www.pnas.org/content/95/17/9720.full | accessdate=5. September9. 2011 | journal=PNAS | volume=95 | issue=17 | pages=9720–9723 | year=1998 | pmid= 9707542| doi=10.1073/pnas.95.17.9720 | pmc= 33883| bibcode=1998PNAS...95.9720M}}</ref><ref name="CavalierSmith2004">{{Cite journal |last=Cavalier-Smith |first=T. |authorlink=Thomas Cavalier-Smith |year=2004 |title=Only six kingdoms of life |journal=Proc. R. Soc. Lond. B |volume=271 |pages=1251–621251-62 |url=http://www.cladocera.de/protozoa/cavalier-smith_2004_prs.pdf |accessdate=2010-04-29. 04. 2010 |doi=10.1098/rspb.2004.2705 |pmid=15306349 |pmc=1691724 |issue=1545 }}</ref>
* [[Eocitna hipoteza]], koju su prvi objavili [[James A. Lake|Džejms A. Lejk]] -{''et al''.}- [[1984]]. godine, postulira dva domena (-{[[Bacteria]]}- i -{[[Archaea]]}-, sa domenom -{[[Eukaryota]]}- uključenim u -{Archaea}-.<ref name=Archibald>{{cite journal |first1first=John M. |last1last=Archibald |title=The eocyte hypothesis and the origin of eukaryotic cells |journal=PNAS |volume=105 |issue=51 |pages=20049–2005020049-20050 |date=23. December12. 2008 |url=http://www.pnas.org/content/105/51/20049.full |doi=10.1073/pnas.0811118106}}</ref><ref name=Lake>{{cite journal |first1first=James A. |last1last= Lake |first2=Eric |last2=Henderson |first3=Melanie |last3=Oakes |first4=Michael W. |last4=Clark |title=Eocytes: A new ribosome structure indicates a kingdom with a close relationship to eukaryotes |journal=PNAS |volume=81 |pages=3786–37903786-3790 |date=June 1984 |url=http://www.pnas.org/content/81/12/3786.short |doi=10.1073/pnas.81.12.3786 |pmid=6587394 |issue=12 |pmc=345305}}</ref><ref name=2domains>{{cite journal |first1first=Tom A. |last1last= Williams |first2=Peter G. |last2=Foster |first3=Cymon J. |last3=Cox |first4=T. Martin |last4=Embley |title=An archaeal origin of eukaryotes supports only two primary domains of life |journal=Nature |volume=504 |issue=7479 |pages=231–236231-236 |date=December 2013 |url=http://www.nature.com/nature/journal/v504/n7479/full/nature12779.html |doi=10.1038/nature12779 |pmid=24336283}}</ref>
== Vidi još ==
== Literatura ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book |ref= harv|author1author=Leppard, Keith |author2=Nigel Dimmock |author3=Easton, Andrew | title = Introduction to Modern Virology | publisher = Blackwell Publishing Limited | location = | year = 2007 |id=ISBN 1-4051-3645-6 | oclc = | doi = | accessdate = }}
* [[Michael J. Benton|Benton, Michael J.]] 2005. ''Vertebrate Palaeontology'', 3rd ed. Oxford: Blackwell Publishing. {{ISBNpage|year=|id=ISBN 0-632-05637-1|pages=}}. {{ISBNpage|year=|isbn=978-0-632-05637-8|pages=}}
* Brummitt, R.K., and C.E. Powell. 1992. ''[[Authors of Plant Names]]''. Royal Botanic Gardens, Kew. {{ISBNpage|year=|id=ISBN 0-947643-44-3|pages=}}
* [[Robert L. Carroll|Carroll, Robert L.]] 1988. ''Vertebrate Paleontology and Evolution''. New York: W.H. Freeman & Co. {{ISBNpage|year=|id=ISBN 0-7167-1822-7|pages=}}
* [[Eugene S. Gaffney|Gaffney, Eugene S.]], and Peter A. Meylan. 1988. "A phylogeny of turtles". In M.J. Benton (ed.), ''The Phylogeny and Classification of the Tetrapods, Volume 1: Amphibians, Reptiles, Birds'', 157–219. Oxford: Clarendon Press.
* Haris Abba Kabara. 2001. ''Karmos hand book for botanical names''.
* Lambert, David. 1990. ''Dinosaur Data Book''. Oxford: Facts On File & British Museum (Natural History). {{ISBNpage|year=|id=ISBN 0-8160-2431-6|pages=}}
* McKenna, Malcolm C., and Susan K. Bell (editors). 1997. ''Classification of Mammals Above the Species Level''. New York: Columbia University Press. {{ISBNpage|year=|id=ISBN 0-231-11013-8|pages=}}
* Milner, Andrew. 1988. "The relationships and origin of living amphibians". In M.J. Benton (ed.), ''The Phylogeny and Classification of the Tetrapods, Volume 1: Amphibians, Reptiles, Birds'', 59–102. Oxford: Clarendon Press.
* Novacek, Michael J. 1986. "The skull of leptictid insectivorans and the higher-level classification of eutherian mammals". ''Bulletin of the American Museum of Natural History'' '''183''': 1–112.
* Sereno, Paul C. 1986. "Phylogeny of the bird-hipped dinosaurs (Order Ornithischia)". ''National Geographic Research'' '''2''': 234–56.
* Willis, K.J., and J.C. McElwain. 2002. ''The Evolution of Plants''. Oxford University Press. {{ISBNpage|year=|id=ISBN 0-19-850065-3|pages=}}
{{refend}}
| 