Википедија

Снег — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене 91.150.104.137 (разговор) на последњу измену корисника Acamicamacaraca
ознака: враћање
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 33:
{{cite book|last=Hobbs
| first = Peter V.
| title = Ice Physics| publisher = Oxford University Press
| edition =
|year=2010| location = Oxford
|isbn=978-0199587711|pages=856}}</ref> Има отворену и меку структуру, док се не нађе под спољашњим притиском. Снег се формира када водена пара [[сублимација (физика)|сублимира]] високо у [[Земљина атмосфера|атмосфери]] на температури мањој од 0-{[[степен целзијуса|°C]]}- (32-{[[фаренхајт|°F]]}-), и након тога падне на земљу. Снег такође може бити вештачки направљен коришћењем сњежних топова, који уствари праве ситна зрна сличнија крупи.
 
Снег се задржава у облику замрзнуте кристалне воде током свог животног циклуса, почевши од времена кад се под подесним условима кристали леда формирају у атмосфери, увећају до милиметарске величине, преципитирају и акумулирају на површини, затим долази до метаморфозе у месту, и ултимативно до топљења, склизавања или [[Сублимација (физика)|сублимације]]. [[Мећава|Мећаве]] се формирају и развијају хранећи се на изворима атмосферске влаге и хладног ваздуха. [[Пахуља|Пахуљице]] [[Нуклеација|нуклеирају]] око честица у атмосфери привлачењем [[Потхлађење|потхлађених]] водених капљица, које се смрзавају у кристале хексагоналног облика. Пахуљице попримају мноштво облика, основни међу којима су плочице, игле, стубићи и [[иње]]. При акумулацији снега могу се формирати [[snowpack|снежни наноси]]. Током времена, долази до метаморфозе акумулираног снега, путем [[Синтерисање|синтерисања]], [[Сублимација (физика)|сублимације]] и [[Frost weathering|замрзавања-одмрзавања]]. Док је клима довољно хладна за акумулацију из године у годину, може доћи до формирања [[ледник]]а. У супротном, снег се обично сезонски топи, узрокујући одлив у потоке и реке и обнављање [[Подземне воде|подземних вода]].
Ред 44:
| title = Remote Sensing of Snow and Ice|publisher = CRC Press
|year=2005| location =
|pages=312|isbn=9781420023749|url= https://books.google.com/books?id=780IKxPcqpYC&pg=PA2&lpg=PA2&dq=Seasonal+snow+distribution+southern+Hemisphere&source=bl&ots=d4Ln6SMc_3&sig=FJA8jfhje6sJBUIJC7GO-ITm294&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjthLOViejQAhUkB8AKHfZJCLcQ6AEILjAD#v=onepage&q=Seasonal%20snow%20distribution%20southern%20Hemisphere&f=false| access-date accessdate= 9. 12. 2016.}}</ref><br />
Снег утиче на људске активности као што је ''[[транспорт]]ација'': креирајући потребу за чишћењем путева, колосека и аеродрома; ''[[пољопривреда]]'': пружајући воду за усеве и стварајући потребу за заштитом стоке; на ''[[спорт]]ове'' као што је [[скијање]], [[сноубординг]], вожња [[Snowmobile|снегохода]]; и ''[[рат]]овање'': отежавајући циљне аквизиције, деградирајући перформансе бораца и материјала, те ограничавајући мобилност. Снег утиче на ''[[екосистем]]е'', тако што пружа изолациони слог током зиме под којим биљке и животиње могу да преживе хладноћу.<ref name = Snowenclyclopedia>{{Citation|last=Bishop|first=Michael P.
| author2 = Helgi Björnsson
| author3 = Wilfried Haeberli
| author4 = Johannes Oerlemans|last5=Shroder|first5=John F.
| author6 = Martyn Tranter
| editor-last = Singh
| editor-first = Vijay P.
| editor2-last = Singh
| editor2-first = Pratap
| editor3-last = Haritashya
| editor3-first = Umesh K.
| contribution =
Ред 62:
|pages=1253| place =
|isbn=9789048126415
| title = Encyclopedia of Snow, Ice and Glaciers|publisher = Springer Science & Business Media|url= https://books.google.com/books?id=mKKtQR4T-1MC&printsec=frontcover&dq=snow+formation&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjW27KZ4sbQAhWF4yYKHSurBWwQ6AEIKDAD#v=onepage&q=snow%20formation&f=false| access-date accessdate=25. November 25,11. 2016}}</ref><br />
== Појава ==
Сњежне падавине зависе од доба године и локације, која укључује [[географска ширина|географску ширину]], надморску висину и друге факторе који уопштено утичу на временске прилике.
Ред 93:
Снег се развија у облацима који су сами део ширег временског система. Физика развоја снежних кристала у облацима произилази из комплексног сета променљивих међу којима су садржај влаге и температура. Резултирајући облици падајућих и палих кристала се могу класификовати у бројне основне облаке и њихове комбинације. Понекад, неке плочасте, дендритске и звездано обликоване пахуље могу да се формирају под чистим небом при веома ниским температурама.<ref name = Classificationonground>
{{Citation|last=Fierz
| first = C.| last2 = Armstrong
| first2 = R.L.| last3 = Durand
| first3 = Y.| last4 = Etchevers
| first4 = P.| last5 = Greene
| first5 = E.
| display-authors=etal
| title = The International Classification for Seasonal Snow on the Ground
| place = Paris| publisher = UNESCO
| series = IHP-VII Technical Documents in Hydrology
| volume = 83
|year=2009
|pages=80| url = http://unesdoc.unesco.org/images/0018/001864/186462e.pdf
| access-date accessdate=25. November 25,11. 2016}}</ref><br />
=== Формирање облака ===
Снежни облаци се обично јављају у контексту већих временских система, најважнији од којих су области ниског притиска, које типично инкорпорирају топле и хладне фронтове као део њихове циркулације. Два додатна и локално продуктивна извора снега су олује услед ефекта језера (такође ефекта мора) и ефекат елевације, посебно у планинама.
Ред 113:
[[Датотека:Feb242007 blizzard.gif|мини|right|Екстратропска циклонска снежна олуја, 24. фебруар 2007.]]
 
[[Екстратропски циклон|Циклони средње географске ширине]] су [[област ниског притиска|области ниског притиска]] које имају способност продукције свега од облачности и благих [[Мећава|снежних олуја]] до јаких [[Близард (ветар)|близарда]].<ref name="ExtraLessonMillUni">{{cite web| title = ESCI 241 – Meteorology; Lesson 16 – Extratropical Cyclones | author = DeCaria| publisher = Department of Earth Sciences, [[Millersville University]]| date = 7. 12. 2005.| url = http://www.atmos.millersville.edu/~adecaria/ESCI241/esci241_lesson16_cyclones.html | accessdate = 21. 6. 2009. |archiveurl = https://web.archive.org/web/20080208224320/http://www.atmos.millersville.edu/~adecaria/ESCI241/esci241_lesson16_cyclones.html |archivedate = 8. 2. 2008.}}</ref> Током [[јесен]]и, зиме, и пролећа дате хемисфере, атмосфера над континентима може да буде довољно хладна кроз дубину [[тропосфера|тропосфере]] да узрокује снежне падавине. На северној хемисфери, северна страна области ниског притиска производи највше снега.<ref>{{cite journal|last=Tolme
| first = Paul
| title = Weather 101: How to track and bag the big storms
Ред 121:
|pages=298| publisher = Skimag.com
| location =
| date = December 2004|url= https://books.google.com/books?id=t1DaXO7wF20C&pg=PA126&dq=low+pressure+area+snow&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwiX7ajd78nQAhVh4YMKHbl8ALEQ6AEILDAD#v=onepage&q=low%20pressure%20area%20snow&f=false| issn = 0037-6159| access-date accessdate=27. November 27,11. 2016}}</ref> За јужне средње географске ширине, страна циклона која производеи највише снега је јужна страна.<br />
==== Фронтови ====
{{Main article|Атмосферски фронт}}
[[Датотека:Snowsquall line-Bourrasque neige frontal NOAA.png|мини|right|Фронтални снежни талас се креће према [[Бостон]]у у Масачусетсу [[Сједињене Америчке Државе|Сједињене Државе]].]]
 
[[Хладни фронт]], водећи руб хладније ваздушне масе, може да произведе [[Снежна олуја|фронталне снежне олује]] — интензивне фронталне [[Konvekcija|конвективне]] линије (слично [[rainband|кишном појасу]]), кад је [[температура]] близо тачке смрзавања на површини. Јака конвекција која се развија има довољно влаге да произведе побељавајуће услове на местима преко којих линија прелази док ветар узрокује интензиван снег.<ref name=EC-2>{{Cite web|url= http://www.ec.gc.ca/meteo-weather/default.asp?lang=En&n=46FBA88B-1#Snow
|title= Snow
|work=Winter Hazards|author= Meteorological Service of Canada|author-link= Meteorological Service of Canada|publisher=[[Environment Canada]]▼
|work=Winter Hazards
|date=8. 9. 2010.|accessdate=4. 10. 2010.
|author= Meteorological Service of Canada
▲|author-link= Meteorological Service of Canada|publisher=[[Environment Canada]]
|date = 8. 9. 2010.
|accessdate = 4. 10. 2010.
}}</ref> Овај тип снежних олуја генерално траје мање од 30 минута у било којој тачки дуж пута фронта, док кретање линије може да покрије велика растојања. Фронталне олује се могу формирати на кратким растојањима испред површине хладног фронта или иза њега где се може јавити продубљавајући систем ниског притиска или серија [[Trough (meteorology)|коритастих]] линија које делују слично традиционалним хладним фронталним пролазима. У ситуацијама где се олује развију постфронтално, није необично да се јаве два или три линеарна олујна појаса који пролазе у брзом следу раздвојени растојањем од само 40 km тако да сваки пролази дату тачку око 30 минута након претходног. У случајевима где постоји велика количина вертикалног раста и мешања, олуја може да развије угњеждене кумулонимбусне облаке што доводи појава муња и грмљавине које се називају [[Снежна грмљавина|снежним грмљавинама]].
 
Линија 141 ⟶ 138:
[[Датотека:Lake Effect Snow on Earth.jpg|мини|Хладан северноисточни ветар преко језера [[Горње језеро|Супериор]] и [[Мичиген (језеро)|Мичиген]] креира снежне падавине услед језерског ефекта.]]
 
Снег језерског ефекта се формира током током хладнијих атмосферских услова кад се хладна ваздушна маса креће преко великих пространстава топлије [[језеро|језерске]] воде. Долази до загревања нижег слога ваздуха који преузима [[водена пара|водену пару]] из језера и подиже се кроз хладнији горње слојеве ваздуха, смрзава и бива депонован на обалама лоцираним у смеру ветра.<ref>{{cite web|url=http://www.noaa.gov/features/02_monitoring/lakesnow.html|title=NOAA - National Oceanic and Atmospheric Administration - Monitoring & Understanding Our Changing Planet|publisher=}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.comet.ucar.edu/class/smfaculty/byrd/sld012.htm |title=Fetch |publisher= |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20080515101954/http://www.comet.ucar.edu/class/smfaculty/byrd/sld012.htm |archivedate = 15. 5. 2008. |df=}}</ref>
 
Исти ефекат се јавља преко тела слане воде, и тад се назива ''океанским ефектом'' или ''заливским снежним ефектом''. Ефекат је појачан кад се покретна ваздушна маса подиже под [[Орографско подизање|орографским]] утицајем виших надморских висина на обале под ударом ветра. Ово подизање може да произведе уске али веома интензивне појасе преципитације, који сваким сатом полажу слој од неколико центиметара снега, што често резултира у великој количини укупних снежних падавина.<ref name=mass>{{Cite book|last=Mass|first= Cliff |title= The Weather of the Pacific Northwest |year=2008|publisher= [[University of Washington Press]] |isbn=978-0-295-98847-4 |pages=60}}</ref>
Линија 149 ⟶ 146:
==== Утицаји планина ====
 
[[Орографија|Орографске]] или рељефске снежне падавине се формирају кад су ваздушне масе потиснуте [[ветар|ветром]] присиљене да се крећу уз стране нагнутих копнених формација, као што су велике [[планина|планине]]. Подизање ваздуха уз обронке планина или венаца доводи до [[Стопа опадања температуре у тропосфери|адијабатског]] хлађења, и ултимативно кондензације и преципитације. Влага се уклања орографским подизањем, остављајући [[Фен (ветар)|сув, топлији ваздух]] на силазној, заветринској страни.<ref name="MT">Physical Geography. [http://www.physicalgeography.net/fundamentals/8e.html CHAPTER 8: Introduction to the Hydrosphere (e). Cloud Formation Processes.] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081220230524/http://www.physicalgeography.net/fundamentals/8e.html |date = 20. 12. 2008. }} Retrieved on January 1, 2009.</ref> Резултирајућа повећана количина снежних падавина<ref>{{Citation
| first = Mark T.|last=Stoelinga
| first2 = Ronald E.| last2 = Stewart
| first3 = Gregory| last3 = Thompson
| first4 = Julie M.| last4 = Theriault
| editor-last = Chow
| editor-first = Fotini K.
| display-editors=etal
Линија 161 ⟶ 158:
| series = Springer Atmospheric Sciences
|year=2012
|pages=750| place =|publisher = Springer Science & Business Media|url= https://books.google.com/books?id=ihjFd5Q8oPMC&pg=PA3&dq=mountain+snow+storms&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwiayqPTwsnQAhXJ4IMKHXa6Ca4Q6AEILDAD#v=onepage&q=Stoelinga&f=false| access-date accessdate=27. November 27,11. 2016}}</ref> и [[Lapse rate|пад температуре]] са елевацијом<ref>{{Cite book|last=Jacobson|first=Mark Zachary|title=Fundamentals of Atmospheric Modeling|publisher=Cambridge University Press|edition=2nd|year=2005|isbn=978-0-521-83970-9|pages=}}</ref> значе да се дубина снега и сезонска истрајност снежног наноса повећава са порастом елевације у подручјима подложним снегу.<ref name = Snowenclyclopedia/><ref name = Singh>
{{cite book|last=P.
| first = Singh
| title = Snow and Glacier Hydrology| publisher = Springer Science & Business Media
| series = Water Science and Technology Library
| volume = 37
|year=2001| location =
|pages=756| url= https://books.google.com/books?id=0VW6Tv0LVWkC&pg=PA75&dq=low+pressure+area+snow&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwiX7ajd78nQAhVh4YMKHbl8ALEQ6AEINDAF#v=onepage&q=low%20pressure%20area%20snow&f=false| access-date accessdate=27. November 27,11. 2016|isbn=9780792367673|pages=}}</ref>
 
=== Физика облака ===
Линија 174 ⟶ 171:
[[Датотека:Feathery Snow Crystals (2217830221).jpg|мини|Свеж нанос снежних пахуљица.]]
 
Снешна пахуљица се састоји од око 10<sup>19</sup> молекула воде, који су додати на своју основу различитим брзинама и у различитим обрасцима, у зависности од премене температуре и влажности унутар атмосфере корз коју пахуљица пада на свом путу до земље. Као резултат тога, снежне пахучице међусобно варирају, мада следе сличне обрасце.<ref>{{cite web|url=http://news.nationalgeographic.com/news/2007/02/070213-snowflake.html|title="No Two Snowflakes the Same" Likely True, Research Reveals|last=Roach|first=John|date = 13. 2. 2007.|accessdate = 14. 7. 2009.|publisher=[[Национално географско друштво|National Geographic]] News}}</ref><ref>{{cite journal|url=http://atmos-chem-phys.org/8/5669/2008/acp-8-5669-2008.pdf|title=Origin of diversity in falling snow|last=Nelson|first=Jon|journal=Atmospheric Chemistry and Physics|date = 26. 9. 2008.|accessdate = 30. 8. 2011.|doi=10.5194/acp-8-5669-2008|volume=8|pages=5669–56825669-5682}}</ref><ref>{{cite journal|url=http://www.aft.org/pubs-reports/american_educator/issues/winter04-05/Snowflake.pdf |title=Snowflake Science |last=Libbrecht|first=Kenneth|journal=American Educator |year=2004|accessdate = 14. 7. 2009 |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20081128094655/http://www.aft.org/pubs-reports/american_educator/issues/winter04-05/Snowflake.pdf |archivedate = 28. 11. 2008.}}</ref>
 
Снежни кристали се формирају кад се сићушне [[Потхлађење|потхлађене]] капљице у облацима (око 10 [[микрометар|-{μm}-]] у пречнику) [[Мржњење|замрзну]]. Ове капљице имају способност задржавања у течном стању на температурама нижим од {{convert|-18|°C|°F|0}}, пошто да би се замрзле, неколико [[молекул]]а у капљици морају да путем случајног сусрета формирају аранжман сличан оном у ледној решетки. Затим се капљица замрзава око овог „језгра”. У топлијим облацима, аеросолна честица или „ледено језгро” мора бити присутно у (или у контакту са) капљицом и да делује као језгро. Ледена језгра су веома ретка у поређењу са кондензационим језгрима облака на којима се формирају капљице течности. Глина, пустињска прашина и биолошке честице могу да служе као језгра.<ref name=Christner2008>{{cite journal|author=Brent Q Christner|last2=Morris|first2=Cindy E|last3=Foreman|first3=Christine M|last4=Cai|first4=Rongman|author5=David C Sands|year=2008
|author = Brent Q Christner|last2=Morris|first2=Cindy E|last3=Foreman|first3=Christine M|last4=Cai|first4=Rongman|author5=David C Sands
|year=2008
|title = Ubiquity of Biological Ice Nucleators in Snowfall
|journal = Science
Линија 185 ⟶ 180:
|pages=1214|doi = 10.1126/science.1149757
|pmid = 18309078
|bibcode=2008Sci...319.1214C}}</ref> Вештачка језгра обухватају честице [[сребро јодид]]а и [[суви лед|сувог леда]], и она се користе за симулирање пертурбација осемењавања облака.<ref>{{cite web|url=http://amsglossary.allenpress.com/glossary/search?p=1&query=cloud+seeding&submit=Search|title=Cloud seeding|last=Meteorology|first=Glossary of|year=2009|accessdate=28. 6. 2009.|publisher=[[American Meteorological Society]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20120315161127/http://amsglossary.allenpress.com/glossary/search?p=1&query=cloud+seeding&submit=Search|archive-date=15. 033. 2012|dead-url=yes|df=}}</ref>
 
Кад је једном капљица замрзнута, она расте у суперзасићеном окружењу — оном у коме је ваздух засићен релативно на лед кад је температура испод тачке замрзавања. Капљице затим расту путем дифузије молекула воде у ваздуху (пари) на површину ледених кристала где се се они сакушљају. Пошто су водене капљице знатно бројније од кристала због њиховог изузетног обиља, кристали имају способност раста до стотина [[микрометар]]а или милиметара на рачун водених капљица путем [[Wegener–Bergeron–Findeisen process|Вегенер–Бергерон–Финдејсеновог]] процеса. Кореспондирајуће исцрпљивање водене паре узрокује да кристали леда расту на рачун капљица. Ови велики кристали су ефикасан извор преципитације, пошто они падају кроз атмосферу услед њихове масе, и може доћи до судара и спајања у кластере, или агрегације. Ови агрегати су снежне пахуљице, и они су обично тип ледених честица који пада на земљу.<ref name="natgeojan07">{{cite journal|last=Klesius|first=M.| title=The Mystery of Snowflakes| journal=National Geographic| volume=211| issue=1|year=2007| issn=0027-9358|pages=20}}</ref> Мада је лед програчан, расипање светлости на кристалним странама и шупљинама/imperfекciјама узрокује да су кристали обично бели услед [[Дифузна рефлекција|дифузне рефлекције]] целог [[спектар|спектра]] [[светлост]]и на малим честицама леда.<ref>{{citeCite book|url=https://books.google.com/?id=4T-aXFsMhAgC&pg=PA39&lpg=PA39|title=Hands-on Science: Light, Physical Science (matter) – Chapter 5: The Colors of Light|last=Lawson|first=Jennifer E.|isbn=978-1-894110-63-1|year=2001|accessdate = 28. 6. 2009.|publisher=Portage & Main Press|pages=39}}</ref>
 
=== Класификација снежних пахуљица ===
{{Main article||Пахуљице#Класификација}}
[[Датотека:Snowflakeschapte00warriala-p11-p21-p29-p39.jpg|мини|right|Рана класификација снежних пахуљица по [[Wilson Bentley|Израел Перкинс Ворену]].<ref>{{cite book|last= Warren
| first = Israel Perkins
| author-link = Israel Perkins Warren
| title = Snowflakes: a chapter from the book of nature|publisher = American Tract Society
|year=1863| location = Boston
|pages=164| url = https://archive.org/details/snowflakeschapte00warriala|accessdate=25. 11. 2016}}</ref>]]<br />
[[Микрографија]] хиљада снежних пахуљица од 1885 на овамо, почевши од [[Wilson Bentley|Вилсона Алвина Бентлија]], открила је широку разноликост пахуља унутар класификованог скупа шаблона.<ref>{{cite web|url=http://www.digitaljournal.com/article/263168|title=No two snowflakes are alike|date = 7. 12. 2008.|last=Thangham|first=Chris V.|accessdate = 14. 7. 2009.|publisher=Digital Journal}}</ref> Запажени су блиско слични кристали снега.<ref name="identical_crystals">{{cite news|last=Schmid|first=Randolph E.▼
| access-date = November 25, 2016}}</ref>]]<br />
▲[[Микрографија]] хиљада снежних пахуљица од 1885 на овамо, почевши од [[Wilson Bentley|Вилсона Алвина Бентлија]], открила је широку разноликост пахуља унутар класификованог скупа шаблона.<ref>{{cite web|url=http://www.digitaljournal.com/article/263168|title=No two snowflakes are alike|date = 7. 12. 2008.|last=Thangham|first=Chris V.|accessdate = 14. 7. 2009.|publisher=Digital Journal}}</ref> Запажени су блиско слични кристали снега.<ref name="identical_crystals">{{cite news|last=Schmid|first=Randolph E.
|title= Identical snowflakes cause flurry
|agency= Associated Press|publisher= The Boston Globe
|date = 15. 6. 1988.|accessdate=27. 11. 2008.
|accessdate = 27. 11. 2008.
|quote= But there the two crystals were, side by side, on a glass slide exposed in a cloud on a research flight over Wausau, Wis.|url= http://www.highbeam.com/doc/1P2-8066647.html}}</ref>
 
Линија 247 ⟶ 240:
Призме
|}
Накаја је открио да облик такође зависи од тога да ли превалентна влага изнад или испод нивоа засићења. Форме испод прага засићења су у већој мери чврсте и компактне. Кристали који су формирани у суперзасићеном ваздуху су углавном осетљиви, деликатни и украшени. Многи компликованији обрасци раста су такође формирани као бочне равни, розете метака и други планарни типови у зависности од услова и ледених језгара.<ref name=BaileyHallett>{{cite journal|last=Bailey|first=Matthew|author2=John Hallett|year=2004
|author = Matthew Bailey
|author2=John Hallett
|year=2004
|title = Growth rates and habits of ice crystals between −20 and −70C
|journal = Journal of the Atmospheric Sciences
|volume = 61
|issue = 5
|pages=514–544514-544|doi = 10.1175/1520-0469(2004)061<0514:GRAHOI>2.0.CO;2
|bibcode = 2004JAtS...61..514B}}</ref><ref>{{cite web|last=Libbrecht|first=Kenneth G.|url=http://www.its.caltech.edu/~atomic/snowcrystals/primer/primer.htm|title=A Snowflake Primer|date = 23. 10. 2006.|publisher=[[California Institute of Technology]]|accessdate = 28. 6. 2009.}}</ref><ref>{{cite journal|last=Libbrecht|first=Kenneth G.|title=The Formation of Snow Crystals|journal=American Scientist|volume=95|issue=1|date= 2007|doi=10.1511/2007.63.52|pages=52–5952-59}}</ref> Ако кристал почне да се формира у режиму стубног раста, на око {{convert|-5|C|F|0}}, и затим западне у топлији равни сличан режим, онда изничу плоче или дендритски кристали на крајевима стуба, производећи такозван „затворене стубов”.<ref name="natgeojan07" />
 
Магоно и Ли су произвели класификацију слободно формираних снежних кристала која обухвата 80 дистинктних облика. Они су документовали сваки од њих микрографијама.<ref name = magono-lee>
{{Citation|last=Magono
| first = Choji| last2 = Lee
| first2 = Chung Woo
| title = Meteorological Classification of Natural Snow Crystals
| place = Hokkaido| publisher = Hokkaido University
| journal = Journal of the Faculty of Science
| volume = 3
Линија 272 ⟶ 262:
|pages=
|pages=321–335| language = English|url = http://hdl.handle.net/2115/8672
| access-date accessdate=25. November 25,11. 2016}}</ref><br />
== Референце ==
{{reflist|30em}}
 
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|url=https://books.google.com/?id=4T-aXFsMhAgC&pg=PA39&lpg=PA39|title=Hands-on Science: Light, Physical Science (matter) – Chapter 5: The Colors of Light|last=Lawson|first=Jennifer E.|isbn=978-1-894110-63-1|year=2001|accessdate=28. 6. 2009.|publisher=Portage & Main Press|pages=39}}
* {{Cite book|last=Jacobson|first=Mark Zachary|title=Fundamentals of Atmospheric Modeling|publisher=Cambridge University Press|edition=2nd|year=2005|isbn=978-0-521-83970-9|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=MassJacobson|first=Mark Cliff Zachary|title= The WeatherFundamentals of theAtmospheric Pacific Northwest |year=2008Modeling|publisher=Cambridge [[University of Washington Press]] |edition=2nd|year=2005|isbn=978-0-295521-9884783970-4 9|pages=60}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Mass|first= Cliff |title= The Weather of the Pacific Northwest |year=2008|publisher= [[University of Washington Press]] |isbn=978-0-295-98847-4 |pages=60}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Rees
| first = W. Gareth
| title = Remote Sensing of Snow and Ice|publisher = CRC Press
|year=2005| location =
|pages=312|isbn=9781420023749|url= https://books.google.com/books?id=780IKxPcqpYC&pg=PA2&lpg=PA2&dq=Seasonal+snow+distribution+southern+Hemisphere&source=bl&ots=d4Ln6SMc_3&sig=FJA8jfhje6sJBUIJC7GO-ITm294&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjthLOViejQAhUkB8AKHfZJCLcQ6AEILjAD#v=onepage&q=Seasonal%20snow%20distribution%20southern%20Hemisphere&f=false| access-date accessdate= 9. 12. 2016. }}
 
== Спољашње везе ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Снег”