Неродимље — разлика између измена

35 бајтова уклоњено ,  пре 2 године
м
Разне исправке; козметичке измене
м (уклоњена категорија Општина Урошевац; додана категорија Грађевине у Урошевцу помоћу геџета HotCat)
м (Разне исправке; козметичке измене)
'''Неродимље''' (понекад и '''''Породимље''''') је био комплекс неутврђеног [[дворац|двора]] [[списак српских владара|српских владара]] у првој половини [[14. век|XIV века]] који се налази 5 km [[запад]]но од [[Урошевац|Урошевца]] на простору села [[Горње Неродимље|Горњег]] и [[Доње Неродимље|Доњег Неродимља]] око реке [[Неродимка|Неродимке]]. У њему је [[29. октобра]] [[1321]]. године преминуо [[краљ]] [[Стефан Урош II Милутин|Милутин]] (1282—1321), а његовог сина [[Стефан Урош III Дечански|Стефана]] (1322—1331) је у њему изненада напао његов син и наследник [[Стефан Душан|Душан]] (краљ 1331—1346, цар 1346—1355), после чега се он повукао у [[Мали Петрич|Петрич]] у коме је заробљен, после чега је спроведен у [[Средњовековни град Звечан|Звечански Град]] у коме је и умро [[11. новембра]]1331. године. Ту је "летњиковац" имао и српски цар Урош Немањић.
 
На широком простору има више остатака, махом [[Сакрална архитектура|сакралне архитектуре]] из доба [[Немањићи|Немањића]], али је пре археолошких истраживања било немогуће прецизније утврдити прецизан положај самог двора. Крајем `80 година [[20. век|XX века]]а су на ширем простору обављена истраживања у којима је откривен и стављен под заштиту локалитет некадашњег дворца за који је утврђено да потиче још из [[6. век|VI века]].
 
== Историја ==
Село је са три стране било окружено обронцима Шар планине, а сеоска речица делила насеље на две махале. Дана 7. јула 1899. године била је велика бујица која је нанела велику штету и однела све мостиће, воће, воденице итд.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1899. године</ref>
 
У махали на десној обали реке била је православна црква посвећена Св. арханђелу Гаврилу а на другој страни српска основна школа. Школа је отворена 1870. године али како није имала своју зграду, често се премештала по изнајмљеним кућама. Тако је било све док стари бакалин Хаџи Никола Стошић (родом из Призрена) није пред смрт завештао своју кућу за српску школу. Први учитељ који је и отворио школу био је Василије Бандовић, родом из Пећи. За њим су учитељевали краће или дуже кадрови: Јова из Србије (1875), Михаило из Лепине (1875-18761875—1876), Риста Приштинац (1876-18791876—1879), затим следе мештанини Столе Богожевић (1879-1881. и 1882-1883) и Димитрије Вулић (1881-1882. и 1883-1892). Сви они су радили по методу старе школе, а најстарији су били читачи књига тзв. "псалтирци" и "часловци". Доласком ученијег и вреднијег учитеља Давида Парлића из Вучитрна (1892-18961892—1896), школа постаје савременија и напреднија. Када је учитељ Давид рукопложен за свештеника, његов посао преузима 1896. године Милан Никшић. Никшић се после двогодишње паузе, усталио поново 1899. године. Током поменуте паузе 1897-1899. године ту је радио Петар Ћићарић из Призрена.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1900. године</ref>
 
При српској школи је 1899. године прослављена је школска слава Св. Сава. У храму и школи служио је поп Анђелковић. Колач славски је пререзан са кумом, школским тутором Јанићијем Стевановићем. Уследила је беседа који је изговорио учитељ Петар Ћићарић. Након извођења светосавске химне чуле се се традиционалне дечије декламације.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1899. године</ref>
Њена унутрашњост је богато украшена [[фреска]]ма по зидовима, орнаменталним мотивима и [[Мозаик|мозаичким]] подовима. У њеном средишту се налази [[базен]] украшен мозаиком, као и степениште, док су на западном делу пода, мозаиком изведени ликови [[седам грчких мудраца]] уз које су исписане њихове мисли на [[Латински језик|латинском језику]]. Претпоставља се да је цела грађевина подигнута у доба цара [[Јустинијан I|Јустинијана -{I}-]] (527—565) који је у овом делу [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]] рођен и познат је по подизању читавих градова у близини (-{[[Царичин Град|Iustiniana Prima]]}- код данашњег [[Лебане|Лебана]] односно -{[[Iustiniana Secunda]]}- на простору [[Липљан]]а и [[Грачаница (Приштина)|Грачанице]]).
 
Истраживања су утврдила да су поједини делови грађевине додати у [[17. век|XVII веку]], а да је последњи слој употребе овог простора гробље из [[19. век|XIX века]]а, тако да није искључено да су палату користили и [[Краљевина Србија (1217—1345)|српски краљеви]] у [[14. век|XIV веку]].
 
На старим темељима цркве светог Николе је [[1983]]. године подигнута нова [[једнобродна грађевина]] са [[Апсида|апсидом]] и малим [[кубе]]том. Њу су после доласка [[оружане снаге САД|америчких снага]] КФОРа [[1999]]. године у овај рејон, [[Демолирање|демолирали]], [[Ватра|запалили]] и [[Минирање|минирали]] албански терористи<ref>{{cite web|url=http://www.rastko.rs/kosovo/crucified/churches/ch08.html |title=Crucified Kosovo: Destroyed and Desacrated Sanctuaries (8) |publisher=Rastko.rs |date= |accessdate = 15. 11. 2010.}}</ref>.
 
==== Остали сакрални објекти ====
[[Црква Светих Арханђела у Неродимљу|Црква светих Архангела]] је датирана у [[14. век|XIV век]] и заправо представља средиште манастирског комплекса. Сама црква је обновљена [[1700]]. године и сачињавала ју је једнобродна грађевина са [[нартекс|припратом]] која је споља о[[малтер]]исана и о[[креч]]ена. У њеној унутрашњости се већим делом налазио [[живопис]] са почетка [[18. век|XVIII века]] који махом прекрива старији слој из [[14. век|XIV]] односно [[15. век|XV века]]. Испред цркве је био смештен велики [[црни бор]] чије сађење је народно предање приписивало самом цару [[Стефан Душан|Душану]]. Са доласком америчких снага КФОРа црква је демолирана, запаљена и минирана, док су остаци самог великог бора посечени и запаљени од стране албанских терориста<ref>{{cite web|url=http://www.rastko.rs/kosovo/crucified/churches/ch07.html |title=Crucified Kosovo: Destroyed and Desacrated Sanctuaries (7) |publisher=Rastko.rs |date= |accessdate = 15. 11. 2010.}}</ref>.
 
[[Црква Успења Пресвете Богородице у Неродимљу|Црква Успења Богородице]] је била смештена на оборнцима Нередичког брда у склопу манастира за који се претпоставља да је подугнут крајем XIV века. Народно предање га повезује са местом смрти [[Српско царство|српског цара]] [[Стефан Урош V|Уроша]] (1355—1371) који је на том месту наводно умро, после чега је над његовим телом његова мајка [[Јелена (супруга цара Душана)|Јелена]] подигла цркву и манастир за његов гроб, због чега се често сам локалитет наводи и као ''манастир светог Уроша''. По народном предању убио га је у лову, краљ Вукашин Мрњавчевић, ударивши "топузом у главу" да је мртав пао и нестао у једном шумском извору.<ref>"Политика", Београд 10. јула 1928. године</ref> Манастир је запустео [[1584]]. године, а сама црква је срушена у првој половини [[19. век|XIX века]]а, о чему сведочи и [[Гиљфердинг]] који је [[1858]]. године видео само рушевине. Црква је поново обновљена, али су је после доласка америчких снага КФОРа албански терористи минирали и дигли у ваздух, тако да је она данас у потпуности сравњена са земљом<ref>{{cite web|url=http://www.rastko.rs/kosovo/crucified/churches/ch06.html |title=Crucified Kosovo: Destroyed and Desacrated Sanctuaries (6) |publisher=Rastko.rs |date= |accessdate = 15. 11. 2010.}}</ref>.
 
Сличну судбину су доживеле и цркве светог Стефана из XIV века која је обновљена [[1996]]. године и црква посвећена Богородици која је на старијим темељима подигнута [[1925]]. године. Обе су после доласка америчких снага КФОРа у овај регион опљачкали, демолирали, запалили и минирали албански терористи<ref>{{cite web|url=http://www.rastko.rs/kosovo/crucified/churches/ch09.html |title=Crucified Kosovo: Destroyed and Desacrated Sanctuaries (9) |publisher=Rastko.rs |date= |accessdate = 15. 11. 2010.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.rastko.rs/kosovo/crucified/churches/ch44.html |title=Crucified Kosovo: Destroyed and Desacrated Sanctuaries (44) |publisher=Rastko.rs |date= |accessdate = 15. 11. 2010.}}</ref>.
 
== Референце ==
* {{ИЗ-ТКиМ}}
 
== ИзвориРеференце ==
{{reflist}}
 
1.572.075

измена