Неродимље — разлика између измена

На широком простору има више остатака, махом [[Сакрална архитектура|сакралне архитектуре]] из доба [[Немањићи|Немањића]], али је пре археолошких истраживања било немогуће прецизније утврдити прецизан положај самог двора. Крајем `80 година [[20. век|XX века]]а су на ширем простору обављена истраживања у којима је откривен и стављен под заштиту локалитет некадашњег дворца за који је утврђено да потиче још из [[6. век|VI века]].

У махали на десној обали реке била је православна црква посвећена Св. арханђелу Гаврилу а на другој страни српска основна школа. Школа је отворена 1870. године али како није имала своју зграду, често се премештала по изнајмљеним кућама. Тако је било све док стари бакалин Хаџи Никола Стошић (родом из Призрена) није пред смрт завештао своју кућу за српску школу. Први учитељ који је и отворио школу био је Василије Бандовић, родом из Пећи. За њим су учитељевали краће или дуже кадрови: Јова из Србије (1875), Михаило из Лепине (1875-18761875—1876), Риста Приштинац (1876-18791876—1879), затим следе мештанини Столе Богожевић (1879-1881. и 1882-1883) и Димитрије Вулић (1881-1882. и 1883-1892). Сви они су радили по методу старе школе, а најстарији су били читачи књига тзв. "псалтирци" и "часловци". Доласком ученијег и вреднијег учитеља Давида Парлића из Вучитрна (1892-18961892—1896), школа постаје савременија и напреднија. Када је учитељ Давид рукопложен за свештеника, његов посао преузима 1896. године Милан Никшић. Никшић се после двогодишње паузе, усталио поново 1899. године. Током поменуте паузе 1897-1899. године ту је радио Петар Ћићарић из Призрена.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1900. године</ref>

Истраживања су утврдила да су поједини делови грађевине додати у [[17. век|XVII веку]], а да је последњи слој употребе овог простора гробље из [[19. век|XIX века]]а, тако да није искључено да су палату користили и [[Краљевина Србија (1217—1345)|српски краљеви]] у [[14. век|XIV веку]].

На старим темељима цркве светог Николе је [[1983]]. године подигнута нова [[једнобродна грађевина]] са [[Апсида|апсидом]] и малим [[кубе]]том. Њу су после доласка [[оружане снаге САД|америчких снага]] КФОРа [[1999]]. године у овај рејон, [[Демолирање|демолирали]], [[Ватра|запалили]] и [[Минирање|минирали]] албански терористи<ref>{{cite web|url=http://www.rastko.rs/kosovo/crucified/churches/ch08.html |title=Crucified Kosovo: Destroyed and Desacrated Sanctuaries (8) |publisher=Rastko.rs |date= |accessdate = 15. 11. 2010.}}</ref>.

[[Црква Светих Арханђела у Неродимљу|Црква светих Архангела]] је датирана у [[14. век|XIV век]] и заправо представља средиште манастирског комплекса. Сама црква је обновљена [[1700]]. године и сачињавала ју је једнобродна грађевина са [[нартекс|припратом]] која је споља о[[малтер]]исана и о[[креч]]ена. У њеној унутрашњости се већим делом налазио [[живопис]] са почетка [[18. век|XVIII века]] који махом прекрива старији слој из [[14. век|XIV]] односно [[15. век|XV века]]. Испред цркве је био смештен велики [[црни бор]] чије сађење је народно предање приписивало самом цару [[Стефан Душан|Душану]]. Са доласком америчких снага КФОРа црква је демолирана, запаљена и минирана, док су остаци самог великог бора посечени и запаљени од стране албанских терориста<ref>{{cite web|url=http://www.rastko.rs/kosovo/crucified/churches/ch07.html |title=Crucified Kosovo: Destroyed and Desacrated Sanctuaries (7) |publisher=Rastko.rs |date= |accessdate = 15. 11. 2010.}}</ref>.

[[Црква Успења Пресвете Богородице у Неродимљу|Црква Успења Богородице]] је била смештена на оборнцима Нередичког брда у склопу манастира за који се претпоставља да је подугнут крајем XIV века. Народно предање га повезује са местом смрти [[Српско царство|српског цара]] [[Стефан Урош V|Уроша]] (1355—1371) који је на том месту наводно умро, после чега је над његовим телом његова мајка [[Јелена (супруга цара Душана)|Јелена]] подигла цркву и манастир за његов гроб, због чега се често сам локалитет наводи и као ''манастир светог Уроша''. По народном предању убио га је у лову, краљ Вукашин Мрњавчевић, ударивши "топузом у главу" да је мртав пао и нестао у једном шумском извору.<ref>"Политика", Београд 10. јула 1928. године</ref> Манастир је запустео [[1584]]. године, а сама црква је срушена у првој половини [[19. век|XIX века]]а, о чему сведочи и [[Гиљфердинг]] који је [[1858]]. године видео само рушевине. Црква је поново обновљена, али су је после доласка америчких снага КФОРа албански терористи минирали и дигли у ваздух, тако да је она данас у потпуности сравњена са земљом<ref>{{cite web|url=http://www.rastko.rs/kosovo/crucified/churches/ch06.html |title=Crucified Kosovo: Destroyed and Desacrated Sanctuaries (6) |publisher=Rastko.rs |date= |accessdate = 15. 11. 2010.}}</ref>.

Сличну судбину су доживеле и цркве светог Стефана из XIV века која је обновљена [[1996]]. године и црква посвећена Богородици која је на старијим темељима подигнута [[1925]]. године. Обе су после доласка америчких снага КФОРа у овај регион опљачкали, демолирали, запалили и минирали албански терористи<ref>{{cite web|url=http://www.rastko.rs/kosovo/crucified/churches/ch09.html |title=Crucified Kosovo: Destroyed and Desacrated Sanctuaries (9) |publisher=Rastko.rs |date= |accessdate = 15. 11. 2010.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.rastko.rs/kosovo/crucified/churches/ch44.html |title=Crucified Kosovo: Destroyed and Desacrated Sanctuaries (44) |publisher=Rastko.rs |date= |accessdate = 15. 11. 2010.}}</ref>.

== ИзвориРеференце ==