Карл Либкнехт — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м dodavanje crte u pozive parametara infokutija |
м #1Lib1Ref |
||
Ред 1:
{{Инфокутија Политичар
| име = Карл Либкнехт
Ред 27:
== Биографија ==
Рођен у [[Лајпциг]]у, био је син [[Вилхелм Либкнехт|Вилхелма Либкнехта]], једног од оснивача [[Социјалдемократска партија Немачке|Социјалдемократске партије Немачке]]. Ипак, Карл је био радикалнији од свог оца; постао је експонент [[марксизам|марксистичких]] идеја током студија права и политичке економије у Лајпцигу и [[Берлин]]у, и након служења у Империјалној пионирској гарди у [[Потсдам]]у од [[1893]]. до [[1894]]. и стажирања у [[Арнзберг]]у и [[Падерборн]]у од 1894, до [[1898]], докторирао је [[1897]], и преселио се у Берлин [[1899]], где је отворио адвокатску канцеларију са својим братом, [[Теодор Либкнехт|Теодором Либкнехтом]].<ref name="karl">{{cite web |title=Karl Liebknecht |url=https://www.britannica.com/biography/Karl-Liebknecht |website=Encyclopedia Britannica |accessdate=24. 1. 2019}}</ref>
Карл се оженио са Џулијом Парадиес [[8. мај]]а [[1900]]; пар је имао два сина и ћерку, пре него што је Либкнехтова жена умрла [[1911]].
Ред 34:
Карл Либкнехт је био активан члан [[Друга интернационала|Друге интернационале]] и оснивач „Социјалистичке омладинске интернационале“. [[1912]], Либкнехт је изабран у [[Рајхстаг]] као социјал-демократа, члан СПД-овог левог крила. Противио се учешћу Немачке у [[Први светски рат|Првом светском рату]], али пратећи партијску политику је гласао да се дозволе потребни ратни зајмови 4. августа 1914. 2. децембра 1914, је био једини члан немачког парламента (Рајхстага), који је гласао против рата. Наставио је да буде главни критичар социјал-демократског руководства под [[Карл Кауцки|Карлом Кауцким]] и његове одлуке да се пристане на рат. У октобру исте године се оженио други пут, историчарком уметности, Софијом Рајс (''Sophie Ryss'').
<ref name="karl" />
Крајем 1914, Либкнехт је са [[Роза Луксембург|Розом Луксембург]], [[Лео Јогишес|Леом Јогишесом]], [[Паул Леви|Паулом Левијем]], [[Ернест Мејер|Ернестом Мејером]], [[Франц Мехринг|Францом Мехрингом]] и [[Клара Цеткин|Кларом Цеткин]] основао такозвану [[Спартакистичка лига|Спартакистичку лигу]] (''Spartakusbund''); лига је објављивала своје ставове у листу под насловом „Спартакова писма“ (''Spartakusbriefe'') који је убрзо забрањен. Либкнехт је ухапшен и послат на источни фронт током Првог светског рата. Како је одбио да се бори, служио је закопавајући мртве, а због наглог погоршања здравственог стања му је дозвољено да се врати у Немачку октобра [[1915]].
Либкнехт је поново ухапшен након антиратних демонстрација у Берлину [[1. мај]]а [[1916]] — демонстрација које је организовала Спартакистичка лига.<ref name="karl" /> Осуђен је на две и по године затвора због велике издаје, а казна је касније продужена на четири године и један месец. Ипак, пуштен је октобра [[1918]], када је [[Максимилијан фон Баден|Макс фон Баден]] амнестирао све политичке затворенике. По избијању [[Немачка револуција 1918—1919.|Немачке револуције]], Либкнехт је вршио своје дужности у Спартакистичкој лиги; поново је преузео водећу улогу у групи заједно са Розом Луксембург и објављивао је партијско гласило "[[црвена застава]]" (''[[Die Rote Fahne|Rote Fahne]]'').
[[9. новембар|9. новембра]], Либкнехт је прогласио формирање „слободне социјалистичке републике“ ("''freie sozialistische Republik''") са балкона [[Берлински градски двор|Берлинског градског двора]], два сата након што је [[Филип Шајдеман]] прогласио [[Вајмарска република|Вајмарску Републику]] са балкона [[Рајхстаг]]а.
Ред 43:
Дана [[31. децембар|31. децембра]] [[1918]]. / [[1. јануар]]а [[1919]], суделовао је у оснивању [[Комунистичка партија Немачке|КПД]]-а (Комунистичка партија Немачке).
Заједно са Розом Луксембург, Леом Јогишесом и Кларом Цеткин, Либкнехт је такође јануара 1919. учествовао [[Спартакистички устанак|Спартакистичком устанку]] у Берлину. Устанку се брутално супротставила немачка влада на челу са [[Фридрих Еберт|Фридрихом Ебертом]] уз помоћ остатака немачке царске војске и десничарских паравојних трупа, [[фрајкори|фрајкора]]. До [[13. јануар]]а, устанак је угушен. Карла Либкнехта и Розу Луксембург су киднаповали војници Фрајкорпса, и одвели их у хотел Еден у Берлину где су их мучили и испитивали пар сати, пре него што су их погубили и њихова тела бацили канал [[15. јануар]]а 1919.
== Референце ==
{{reflist}}
== Спољашње везе ==
| |||