Википедија

Њемачка — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м harvardski nacin citiranja
+
Ред 90:
Словенски [[егзоним]] ''{{јез|sla|нěмец}}'', ''{{јез|sla|нěмци}}'' поријекло води од [[Старословенски језик|старословенске]] ријечи ''{{јез|sla|нěмьць}}'' (мн. ''{{јез|sla|нěмьци}}''; од придјева ''{{јез|sla|нěмъ}}'' — „нијем”, и суфикса ''{{јез|sla|-ьць}}'').{{sfn|Vasmer|1986|p=62}} Дословно значи „нијем”, али је добио значење „они који не причају као ми” од. „странци”.
 
Према другој теорији,<ref>{{cite journal|title=The Journal of Indo-European Studies|year=1974| publisher = Journal of Indo-European Studies| pagespage = 153| url = https://books.google.com/books?id=3QIaAAAAIAAJ&q=nemeti+etymology&dq=nemeti+etymology&ei=JxttSZPaOIjWNsy5sMwJ&pgis=1&redir_esc=y| language = en}}</ref><ref>{{cite web|last=Jagodziński| first = Grzegorz| title = O przenoszeniu nazw ludów| url = http://grzegorj.w.interia.pl/lingwpl/przen.html| website = grzegorj.w.interia.pl| accessdate=11. 08. 2017| language = pl|archive-url=https://web.archive.org/web/20080402074013/http://grzegorj.w.interia.pl/lingwpl/przen.html|archive-date=02. 04. 2008|dead-url=yes}}</ref> назив ''{{јез|sla|Нěмци}}'' можда долази из басена [[Рајна|Рајне]], од германског племена [[Немци#Назив|Немети]] које помињу [[Гај Јулије Цезар|Цезар]] и [[Тацит]]. Ова етимологија је сумњива из фонолошких (''немети'' нису могли постати словенски ''{{јез|sla|нěмьць}}'') и географских (Немети су насељавали област која је далеко од било којег словенског говорног подручја) разлога.
 
Њемачки термин ''{{јез|de|Deutschland}}'', првобитно ''{{јез|la|diutisciu land}}'' („Њемачке земље”), изведен је из назива ''{{јез|de|Deutsch}}'' (в. ''[[:wikt:dutsch|Dutsch]]'') који поријекло води од [[Старовисоконемачки језик|старовисокоњемачке]] ријечи ''{{јез|goh|diutisc}}'', која значи „народно” односно који припада народу (''{{јез|goh|diot}}'' или ''{{јез|goh|diota}}''). Термин се првобитно користио за разликовање језика обичног народа од латинског и његових романских насљедника.<ref>Погледајте:
Ред 163:
 
=== Урбанизација ===
Њемачка има укупно [[Списак градова у Немачкој|2.060{{nbsp}}мјеста и градова]] (јануар 2017). Постоји 11{{nbsp}}званично признатих [[Метрополитанско подручје#Немачка|метрополитанских региона]] у Њемачкој. Као [[региополис|региополе]] идентификују се 34{{nbsp}}града. Највећа [[конурбација]] је регион [[Рајна-Рур]] (11,7{{nbsp}}милиона становника 2008. године) који чине Диселдорф (глави град Сјеверне Рајне-Вестфалије), Келн, Бон, Дортмунд, Есен, Дуизбург и Бохум.<ref>{{cite web|url=http://www.deutsche-metropolregionen.org/fileadmin/ikm/01_monitoring/IKM_Monitoring2010.pdf| title = Regionales Monitoring 2010 – Daten und Karten zu den Europäischen Metropolregionen in Deutschland|year=2010| publisher = Bundesamt für Bauwesen und Raumordnung| pagespage = 10| language = de| accessdate=11. 03. 2012}}</ref>
{{Највећи градови у Немачкој}}
 
Ред 191:
У [[12. век|12. вијеку]], за вријеме [[хоенштауфен]]ских царева (1138—1254), њемачки кнежеви су проширили свој утицај на југ и исток на подручје насељено [[Словени]]ма; они су охрабривали насељавање Нијемаца у овим подручјима, као дио покрета насељавања истока. Чланови [[Ханза|Ханзеатског савеза]], већином сјеверни њемачки градови, напредовали су у ширењу трговине.{{sfn|Fulbrook|1994|pp=13—24}} На југу, Велико равензбуршко трговачко друштво имало је сличну сврху. Декрет [[Златна була (1356)|Златна була]] је [[1356]]. године издао цар [[Карло IV, цар Светог римског царства|Карло IV]]; истим је обезбијеђена основна уставна структура Светог римског царства и утврђено седам [[кнежеви-изборници|{{nowrap|кнежева-изборника}}]] који су владали најмоћнијим кнежевинама и надбискупијама (и који су бирали цара).{{sfn|Fulbrook|1994|p=27}}
 
Број становника у првој половини [[14. век|14. вијека]] је опао, због [[Велика глад (1315—1317)|Велике глади]] из [[1315]]. године, коју је пратила [[Црна смрт]] од [[1348]]. до [[1350]]. године.<ref>{{cite book|last=Nelson| first = Lynn| url = http://www.vlib.us/medieval/lectures/black_death.html| title = The Great Famine (1315–1317) and the Black Death (1346–1351) Harry| publisher = University of Kansas| accessdate=27. 08. 2017}}</ref> Упркос паду становника, њемачки умјетници, инжењери и научници развили су широк спектар техника сличних онима које су користили италијански умјетници и инжењери за вријеме процвата {{nowrap|градова-држава|pages=}} као што су [[Венеција]], [[Фиренца]] и [[Ђенова]]. Умјетничка и културна средишта у њемачким државама дала су многе умјетнике; нпр. аугзбуршког сликара [[Ханс Холбајн Старији|Ханса Холбајна]] и његовог [[Ханс Холбајн Млађи|сина]], као и [[Албрехт Дирер|Албрехта Дирера]]. [[Јохан Гутенберг]] је у Европи осмислио [[штампарска машина|технику штампања]] покретним словима, проналазак који је поставио основу за [[Демократизација знања|приближавање образовања масама]].{{sfn|Eisenstein|1980|pp=3—43}}
 
[[Датотека:Holy Roman Empire 1648-sr.svg|мини|лево|200п|[[Свето римско царство]] 1648. године, након [[Вестфалски мир|Вестфалског мира]] којим је завршен [[Тридесетогодишњи рат|{{nowrap|30-годишњи}} рат]]]]
Ред 268:
[[Датотека:Tratado de Lisboa 13 12 2007 (081).jpg|мини|left|Њемачка је постала кооснивачица Европске уније (1993), увела је евро као валуту (2002) те потписала ''(слика)'' Лисабонски споразум 2007. године]]
 
Од уједињења, Њемачка је преузела водећу улогу у [[Европска унија|Европској унији]]. Заједно с партнерима је [[1992]]. потписала [[Уговор о Европској унији|Мастрихтски уговор]], [[1999]]. успоставила [[Еврозона|Еврозону]] и [[2007]]. године потписала [[Лисабонски споразум (2007)|Лисабонски споразум]].<ref>{{cite web|url=http://ec.europa.eu/avservices/services/showShotlist.do?out=PDF&lg=En&filmRef=i-055938| title = Lisbon Treaty : The making of| publisher = Council of the European Union| format = PDF| accessdate=14. 06. 2011| quote = After signature by all 27 Heads of State and governments, the Treaty will travel back to Brussels, where it will be officially sealed with the seals of the 27 Member States, on the 18th of December. Then, it will be sent to Rome, the Italian government being the depository of the Treaties.| deadurl = yes| archiveurl = https://web.archive.org/web/20130520080610/http://ec.europa.eu/avservices/services/showShotlist.do?out=PDF&lg=En&filmRef=i-055938| archivedate=20. 05. 2013}}</ref> Њемачка је послала мировне снаге на [[НАТО бомбардовање СРЈ|Балкан]] и [[Бундесвер|оружане снаге]] у [[Рат у Авганистану (2001—2014)|Авганистан]] као дио напора НАТО за осигуравање безбједности у овој земљи након збацивања [[Талибани|Талибана]].<ref>{{cite news|last=Dempsey| first = Judy| url = https://www.nytimes.com/2006/10/31/world/europe/31iht-germany.3343963.html| title = Germany is planning a Bosnia withdrawal| newspaper = International Herald Tribune|date=31. 10. 2006| accessdate=07. 5. 2011}}</ref> Обје акције су биле контроверзне, пошто је Њемачкој послије Другог свјетског рата дозвољено да користи своју војску само у одбрамбене сврхе.<ref>{{cite web|last=Merz| first = Sebastian| title = Still on the way to Afghanistan? Germany and its forces in the Hindu Kush| url = http://www.comw.org/warreport/fulltext/0711merz.pdf| publisher = Stockholm International Peace Research Institute| format = PDF| accessdate=21. 02. 2017|date=2007|pages=2, 3|date=2007}}</ref>
 
На [[Немачки савезни избори 2005.|савезним изборима 2005. године]], политичарка [[Ангела Меркел]] постала је прва канцеларка Њемачке као вођа велике коалиције.<ref name="state"/> Њемачка влада је [[2009]]. одобрила план економске стимулације у износу од 50 милијарди евра за заштиту неколико сектора од пада.<ref>{{cite news|url=http://www.france24.com/en/20090106-germany-agrees-new-50-billion-euro-stimulus-plan| title = Germany agrees on 50-billion-euro stimulus plan| work = France 24|date=06. 1. 2009| accessdate=27. 03. 2011| archiveurl = https://web.archive.org/web/20110513022443/http://www.france24.com/en/20090106-germany-agrees-new-50-billion-euro-stimulus-plan| archivedate=13. 05. 2011}}</ref>
Ред 306:
Њемачка има [[континентално право|континентални правни систем]] заснован на [[римско право|римском праву]] с неким примјесама [[германско право|германског права]]. [[Савезни уставни суд Њемачке|Савезни уставни суд]] је њемачки врховни суд одговоран за уставна питања, са овлашћењем за [[судска ревизија|судску ревизију]].<ref name="state"/><ref>{{cite web|url=http://www.bundesverfassungsgericht.de/EN/Homepage/home_node.html| title = Federal Constitutional Court| publisher = Bundesverfassungsgericht| accessdate=25. 03. 2015}}</ref> Њемачки врховни суд је специјализован: за грађанске и криминалне случајеве, највиши жалбени суд је [[Инквизиторни систем|инквизиторни]] [[Савезни суд правде Њемачке|Савезни суд правде]], а за друге предмете су [[Савезни суд за рад]], [[Савезни социјални суд]], [[Савезни финансијски суд]] и [[Савезни административни суд]].
 
Криминално и грађанско право кодификовано је на националном нивоу [[Кривични закон Њемачке|Кривичним законом]] и [[Германски грађански законик|Грађанским закоником]]. Њемачки кривични систем тражи рехабилитацију криминалаца и заштиту јавности.<ref>{{cite web|url=http://www.gesetze-im-internet.de/stvollzg/__2.html| title = § 2 Strafvollzugsgesetz| publisher = Bundesministerium der Justiz| accessdate=26. 03. 2011| language = de}}</ref> Осим ситних злочина, које се суде пред једним професионалним судијом, и озбиљних политичких злочина, све оптужбе се суде пред мјешовитим судовима на којима судије поротници сједе поред професионалних судија.{{sfn|Jehle|2009|p=23}}<ref>{{cite journal|title=Lay Judges in the German Criminal Courts| pagespage = 141| first = Gerhard| last=Casper| first2 = Hans| last2=Zeisel| journal = Journal of Legal Studies| volume = 1| issue = 1|year=1972| jstor = 724014|ref=harv| doi = 10.1086/467481}}</ref> Многа фундаментална питања административног права остају у надлежности држава.
 
Њемачка има ниску стопу убистава, са 0,9 убистава на 100.000 људи у 2014. години.<ref>{{cite web|url=http://data.worldbank.org/indicator/VC.IHR.PSRC.P5?locations=DE| title = Intentional homicides (per 100,000 people) – Data| publisher = }}</ref>
Ред 394:
[[Грб Њемачке|Савезни грб Њемачке]] ({{јез-њем|Bundeswappen Deutschlands}}) хералдички симбол је који приказује црног орла са црвеним кљуном, језиком и ногама и златном подлогом. Грб је поновно усвојени грб Вајмарске републике (у употреби 1919—1935), који је усвојила Западна Њемачка 1950. године.<ref>''Bekanntmachung betreffend das Bundeswappen und den Bundesadler'' (Proclamation on the Federal Coat-of-Arms and the Federal Eagle), published 20 January 1950, in the'' Bundesgesetzblatt'' I 1950, p. 26, and ''Bekanntmachung über die farbige Darstellung des Bundeswappens'' (Proclamation on the Coloured Representation of the Federal Coat-of-Arms), published 4 July 1952 in the ''Bundesanzeiger'' no. 169, 2 September 1952.</ref> Садашњи дизајн грба је дао [[Карл-Тобијас Шваб]] и првобитно је уведен 1928. године
 
[[Песма Немаца|Пјесма Нијемаца]] је национална химна Њемачке од 1922. године. Од краја Другог свјетског рата и пада Трећег рајха, само се трећа строфа сматра националном химном. Строфа почиње са стихом „Јединство и правда и слобода”, који се сматра незваничном крилатицом Њемачке.<ref>{{cite book|last=Minahan| first = James| title = The complete guide to national symbols and emblems|year=2009| publisher = Greenwood Press| location = Santa Barbara, Calif.|isbn = 9780313344985| url = https://books.google.com/books?id=Y85XAAAAYAAJ|pages=}}</ref>
 
<gallery mode=packed>
Ред 412:
[[Датотека:Skyline Frankfurt am Main 2015.jpg|мини|left|[[Франкфурт на Мајни]] је водеће пословно средиште у Европи и сједиште [[Европска централна банка|Европске централне банке]]]]
 
Њемачка је дио [[Европско јединствено тржиште|Европског јединственог тржишта]] које чини више од 508 милиона потрошача. Неколико домаћих комерцијалних политика одређује се споразумима између чланица Европске уније и законодавством ЕУ. Њемачка је увела заједничку европску валуту, евро 2002. године.<ref name="euroc">{{cite news|title=Germans Say Goodbye to the Mark, a Symbol of Strength and Unity| newspaper = The New York Times| accessdate=18. 03. 2011| url = https://www.nytimes.com/2002/01/01/world/germans-say-goodbye-to-the-mark-a-symbol-of-strength-and-unity.html| first = Edmund L.| last=Andrews|date=01. 1. 2002}}</ref><ref>{{cite news|title=On Jan.{{nbsp}}1, out of many arises one Euro| newspaper = St. Petersburg Times| first = Susan| last=Taylor Martin|date=28. 12. 1998|pages page = National, 1.A}}</ref> Чланица је Еврозоне коју представља око 338 милиона грађана. Монетарну политику Еврозоне поставља Европска централна банка, са сједиштем у Франкфурту на Мајни, финансијском средишту континенталне Европе.
 
Као дом савремених аутомобила, аутомобилска индустрија у Њемачкој сматра се једном од најконкурентнијих и иновативнијих на свијету<ref>{{cite web|title=Germany – The World’s Automotive Hub of Innovation| url = http://www.gtai.de/GTAI/Navigation/EN/Invest/Industries/Mobility/automotive.html| website = Germany Trade and Invest| accessdate=14. 08. 2017| language = en}}</ref> и четврта је највећа по производњи.<ref>{{cite web|url=http://oica.net/category/production-statistics/| title = Production Statistics – OICA| work = oica.net| accessdate=09. 11. 2017}}</ref> Десет највећих извозних добара Њемачке су возила, стројеви, хемикалије, електрични производи, електрична опрема, фармацеутски производи, транспортна опрема, основни метали, прехрамбени производи и гума и пластика.<ref name="Destatis">{{cite web|url=http://www.destatis.de/EN/FactsFigures/NationalEconomyEnvironment/ForeignTrade/_Graphic/TradingGoods.png?__blob=poster| title = CIA Factbook| accessdate=23. 03. 2015}}</ref> Њемачка је трећи по величини [[Индустрија оружја|извозник оружја]] на свијету.<ref>{{cite news|date=13. 06. 2016| url = http://www.politico.eu/article/germany-is-the-worlds-third-biggest-weapons-exporter/| title = Germany is the world's third biggest weapons exporter| newspaper = Politico}}</ref>
Ред 457:
Са средишњим положајем у Европи, Њемачка је саобраћајно чвориште континента.<ref>{{cite web|title=Assessment of strategic plans and policy measures on Investment and Maintenance in Transport Infrastructure| url = http://www.internationaltransportforum.org/statistics/investment/Country-responses/Germany.pdf|archive-url=https://www.webcitation.org/6XESdJ2Db?url=http://www.internationaltransportforum.org/statistics/investment/Country-responses/Germany.pdf|dead-url=yes|archive-date=23. 03. 2015| format = PDF| publisher = International Transport Forum|year=2012| accessdate=15. 03. 2014}}</ref> Као сусједи у западној Европи, њемачка мрежа путева је међу најгушћим на свијету.<ref>{{cite web|url=http://data.worldbank.org/indicator/IS.ROD.DNST.K2?order=wbapi_data_value_2011%20wbapi_data_value%20wbapi_data_value-last&sort=desc| title = Road density (km of road per 100 sq. km of land area)|year=2014| publisher = World Bank| accessdate=07. 7. 2014| archiveurl = https://web.archive.org/web/20150101011332/http://data.worldbank.org/indicator/IS.ROD.DNST.K2?order=wbapi_data_value_2011%20wbapi_data_value%20wbapi_data_value-last&sort=desc| archivedate=01. 1. 2015| deadurl = yes}}</ref> Ауто-путеви се рангирају као трећи најдужи на свијету и познати су по недостатку општег ограничења брзине.<ref>{{cite press release|url=http://www.presse.adac.de/standpunkte/Verkehr/Autobahn_Temporegelung.asp?active1=tcm:11-18784-4| title = Autobahn-Temporegelung| publisher = ADAC|year=2010| accessdate=19. 03. 2011| language = de}}</ref>
 
Њемачка има полицентричну мрежу [[Воз велике брзине|возова велике брзине]]. [[Интерсити експрес]] Њемачких жељезница користи се у великим њемачким градовима, као и за путовања у сусједне земље брзином већом од 300{{nbsp}}km/h.<ref>{{cite web|url=http://www.db.de/site/bahn/de/unternehmen/investor__relations/finanzberichte/geschaeftsbericht/geschaeftsbericht__2006.html| archiveurl = https://web.archive.org/web/20070809140315/http://www.db.de/site/bahn/de/unternehmen/investor__relations/finanzberichte/geschaeftsbericht/geschaeftsbericht__2006.html| archivedate=09. 8. 2007| title = Geschäftsbericht 2006| publisher = [[Немачке железнице|Deutsche Bahn]]| accessdate=27. 03. 2011| language = de}}</ref> Њемачке жељезнице примају субвензије, са 17,0 милијарди евра у 2014. години.<ref>{{cite web|title=German Railway Financing| url = https://www.deutschebahn.com/file/de/2192370/2RLvPOzueXgX19CucGFn4Wofp5E/2267530/data/finanz_eisenbahn_dtl.pdf|archive-url=https://web.archive.org/web/20160310165357/https://www.deutschebahn.com/file/de/2192370/2RLvPOzueXgX19CucGFn4Wofp5E/2267530/data/finanz_eisenbahn_dtl.pdf|dead-url=yes|archive-date=10. 03. 2016| pagespage = 2}}</ref>
 
Највећи њемачки аеродроми су у [[Аеродром Франкфурт на Мајни|Франкфуртски]] и [[Минхенски аеродром]], оба чвориште [[Луфтханза]], док су чворишта [[Ер Берлин]]а [[Берлински Тегел аеродром|Берлински Тегел]] и [[Дизелдорфски аеродром]]. Остали већи аеродроми су [[Берлински Шинефелд аеродром|Берлински Шинефелд]], [[Хамбуршки аеродром|Хамбург]], [[Аеродром Келн Бон|Келн/Бон]] и [[Аеродром Лајпциг ХалеЛајпциг/Хале]].<ref>{{cite web|url=http://www.aircraft-charter-world.com/airports/europe/germany.htm| title = Airports in Germany| publisher = Air Broker Center International| accessdate=16. 04. 2011}}</ref> [[Хамбуршка лука]] је међу двадесет највећих контејнерских лука на свијету.<ref>{{cite web|url=http://www.hafen-hamburg.de/en/statistics/toptwenty| title = Top World Container Ports| publisher = Port of Hamburg| accessdate=06. 5. 2015}}</ref>
Ред 464:
{{главни|Енергија у Њемачкој|Телекомуникације у Њемачкој|Снабдијевање водом и канализација у Њемачкој}}
 
Године 2008, Њемачка је била шести највећи корисник енергије на свијету,<ref>{{cite web|url=http://www.eia.gov/countries/country-data.cfm?fips=GM| title = Overview/Data: Germany|date=30. 06. 2010| publisher = U.S. Energy Information Administration| accessdate=19. 04. 2011}}</ref> од чега је 60% енергије увезено.<ref>{{cite web|title=Energy imports, net (% of energy use)| url = http://data.worldbank.org/indicator/EG.IMP.CONS.ZS| publisher = The World Bank Group| accessdate=01. 4. 2011}}</ref> Енергетски извори 2014. године су били: нафта (35,0%), угаљ, укључујући лигнит (24,6%), земни гас (20,5%), нуклеарни (8,1%), хидро-електрични и обновљиви извори (11,1%).<ref>{{cite web|last=Ziesing| first = Hans-Joachim| title = Energieverbrauch in Deutschland im Jahr 2014| url = http://www.ag-energiebilanzen.de/index.php?article_id=29&fileName=ageb_jahresbericht2014.pdf| publisher = AG Energiebilanzen| language = de| accessdate=10. 03. 2015| pagespage = 4}}</ref> Влада и [[индустрија нуклеарне енергије]] сложиле су се да ће се све [[нуклеарна електрана|нуклеарне електране]] до краја љета 2021. године затворити.<ref>{{cite news|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/4295389.stm| title = Germany split over green energy| work = BBC News|date=25. 02. 2005| accessdate=27. 03. 2011}}</ref> Такође се примјењује уштеда енергије, [[зелена технологија]], активности смањења емисије<ref>{{cite news|url=http://articles.timesofindia.indiatimes.com/2008-06-21/pollution/27752791_1_energy-security-global-energy-germany| title = Germany greenest country in the world| newspaper = The Times of India|date=21. 06. 2008| accessdate=26. 03. 2011}}</ref> и за циљ има испуњавање захтјева за електричном енергијом у земљи користећи 40% [[обновљиви извори|обновљивих извора]] до 2020. године. Њемачка је посвећена испуњењу [[Протокол из Кјота|Протоколу из Кјота]] и неколико других уговора о промовисању биодиверзитета, стандардне ниске емисије, [[Управљање воденим ресурсима|управљања водама]] и [[Комерцијализација обновљивих извора енергије|комерцијализацији обновљивих извора енергије]].<ref>{{cite press release|url=http://www.umweltbundesamt.de/presse/presseinformationen/deutschland-erfuellte-2008-seine | title = Deutschland erfüllte 2008 seine Klimaschutzverpflichtung nach dem Kyoto-Protokoll| publisher = Umweltbundesamt|date=01. 2. 2010 | accessdate=08. 5. 2015| language = de| deadurl = yes | archiveurl = https://web.archive.org/web/20150518073016/http://www.umweltbundesamt.de/presse/presseinformationen/deutschland-erfuellte-2008-seine| archivedate=18. 05. 2015}}</ref> Стопа рециклаже у домаћинствима у земљи је међу највишим на свијету — око 65%.<ref>{{cite news|last=Brown| first = Eliot| title = Germans Have a Burning Need for More Garbage| url = https://www.wsj.com/articles/germans-have-a-burning-need-for-more-garbage-1445306936?tesla=y| newspaper = Wall Street Journal| accessdate=09. 11. 2015| issn = 0099-9660}}</ref> Ипак, укупне емисије стаклене баште у земљи највеће су у ЕУ према подацима из 2010.<ref>{{cite web|url=http://cdiac.ornl.gov/trends/emis/prelim_2009_2010_estimates.html| title = Record High 2010 Global Carbon Dioxide Emissions from Fossil-Fuel Combustion and Cement Manufacture Posted on CDIAC Site| publisher = Carbon Dioxide Information Analysis Center| accessdate=15. 05. 2012}}</ref> [[Енергетска транзиција у Њемачкој|Њемачка енергетска транзиција]] је препознатљив потез ка одрживој економији путем енергетске ефикасности и обновљиве енергије.{{sfn|Langfristszenarien und Strategien|29. 3. 2012|p=}}
 
=== Наука и технологија ===
Ред 483:
{{главни|Туризам у Њемачкој}}
 
Њемачка је седма најпосјећенија земља на свијету,<ref name="april11">{{cite journal|url=http://www.unwto.org/facts/eng/pdf/barometer/UNWTO_Barom11_iu_april_excerpt.pdf|archive-url=https://web.archive.org/web/20150101005051/http://www.unwto.org/facts/eng/pdf/barometer/UNWTO_Barom11_iu_april_excerpt.pdf|dead-url=yes|archive-date=01. 1. 2015| title = Interim Update| journal = UNWTO World Tourism Barometer| accessdate=26. 06. 2011| publisher = UNWTO|date=2011}}</ref> са укупно 407 милиона ноћења током 2012. године.<ref>{{cite book|title=Zahlen Daten Fakten 2012|year=2013| publisher = Deutscher Tourismusverband e.V.| location = Berlin| url = http://www.deutschertourismusverband.de/fileadmin/Mediendatenbank/PDFs/Zahlen_Daten_Fakten_2012_aktuell.pdf| language = de|pages=}}</ref> Овај број укључује 68,83 милиона ноћења страних посјетилаца. Године 2012, преко 30,4 милиона међународних туриста посјетило је у Њемачку. Берлин је постао трећи најпосјећенији град у Европи.<ref>{{cite web|url=http://dtxtq4w60xqpw.cloudfront.net/sites/all/files/pdf/unwto_highlights14_en.pdf| title = Tourism Highlights 2014 edition| publisher = UNWTO| accessdate=26. 03. 2015| deadurl = yes| archiveurl = https://web.archive.org/web/20150214004935/http://dtxtq4w60xqpw.cloudfront.net/sites/all/files/pdf/unwto_highlights14_en.pdf| archivedate=14. 02. 2015|df=dmy}}</ref> Додатно, више од 30% Нијемаца проведе одмор у својој земљи, с највише посјета савезној држави [[Мекленбург-Западна Померанија]]. Домаћа и међународна путовања и туризам заједно доприносе преко 43,2 милијарде евра њемачком БДП. Укључујући непосредне и индуковане утицаје, индустрија доприноси с преко 4,5% њемачког БДП и даје 2 милиона послова (4,8% укупних радних мјеста).<ref>{{cite web|url=http://wttc.org/site_media/uploads/downloads/germany2013_1.pdf| title = 2013 Travel & Tourism Economic Impact Report Germany| publisher = WTTC| accessdate=26. 11. 2013| deadurl = yes| archiveurl = https://web.archive.org/web/20131203001157/http://wttc.org/site_media/uploads/downloads/germany2013_1.pdf| archivedate=03. 12. 2013|df=dmy}}</ref>
 
Њемачка је позната по својим разноврсним туристичким рутама, као што су [[Романтични пут]], [[Њемачки вински пут|Вински пут]], [[Пут замкова]] и [[Њемачки пут авенија|Пут авенија]]. [[Њемачка фахверк рута|Фахверк рута]] повезује градове с примјерима ових структура.{{sfn|Schrammel-Schäl|Kessler|Custodis|1987|p=}}{{sfn|Edel|1928|p=}}
Ред 525:
Географски, протестантизам је концентрисан у сјеверном, средишњем и источном дијелу земље.{{efn|Лутеранизам је најчешће заступљен на сјеверу Њемачке, у Виртембергу и дијеловима [[Франконија|Франконије]]; калвинизам је заступљен на крајњем сјеверозападу и [[Липе (округ)|Липеу]], док се Уједињене цркве налазе у остатку Њемачке.}} Већином су припадници [[Евангелистичка црква у Њемачкој|Евангелистичке цркве у Њемачкој]], која обухвата лутеране, реформисте и административне или конфесионалне заједнице обје традиције које датирају од [[Пруска унија цркава|Пруске уније цркава]] 1817. године.{{efn|Иако је прва таква унија између лутераниста и калвиниста настала у августу 1817. у Војводству Насау (конфесионална унија); тј. прије Пруске уније у септембру 1817. године. У другим мањим њемачким државама било је унија које су настајале независно једна од друге.}} [[Римокатолицизам]] је концентрисано на југу и западу земље.
 
Према њемачком попису становништва из 2011. године, [[хришћанство]] је највећа религија у Њемачкој, коју исповиједа 66,8% укупног становништва.<ref name="Egeler">{{cite book|title=Pressekonferenz „Zensus 2011 – Fakten zur Bevölkerung in Deutschland" am 31. Mai 2013 in Berlin| url = https://www.destatis.de/DE/PresseService/Presse/Pressekonferenzen/2013/Zensus2011/Statement_Egeler_zensus_PDF.pdf?__blob=publicationFile| accessdate=15. 08. 2017| language = de|pages=}}</ref> Од укупне хришћанске популације, 31,7% се изјашњава као протестанти, укључујућу припаднике ЕЦЊ (30,8%) и [[слободна црква|слободне цркве]] (0,9%), док се 31,2% изјашњава као римокатолици.<ref name="Zensus 2011">{{cite web|url=https://ergebnisse.zensus2011.de/#StaticContent:00,BEG_4_2_6,m,table| title = Bevölkerung im regionalen Vergleich nach Religion (ausführlich) -in %-| language = de| work = destatis.de (Zensusdatenbank des Zensus 2011)| publisher = Federal Statistical Office of Germany|pages page = Zensus 2011 – Page 6|date=09. 5. 2011| accessdate=09. 5. 2011}}</ref> Православци чине 1,3%, а Јевреји 0,1%. Остале религије чине око 2,7%. Године 2014, Католичка црква имала је око 23,9 милиона припадника (29,5% становништва),<ref name="DBK15">{{cite book|title=Official membership statistics of the Roman Catholic Church in Germany 2014/15| url = http://www.dbk.de/fileadmin/redaktion/Zahlen%20und%20Fakten/Kirchliche%20Statistik/Bevoelkerung%20und%20Katholiken%20BL/2014-Tabelle-Bevoelkerung-Katholiken-Laender.pdf| accessdate=15. 08. 2017| language = de|pages=}}</ref> а Евангелистичка црква 22,6 милиона (27,9% становништва).<ref name="EKD15">{{cite book|title=Official membership statistics of the Evangelical Church in Germany 2014|year=2014| url = http://www.ekd.de/download/kirchenmitglieder_2014.pdf| accessdate=15. 08. 2017| language = de|pages=}}</ref> Обје цркве губе значајан број припадника посљедњих година.
 
[[Датотека:Cologne Germany DITIB-Central-Mosque-01.jpg|мини|[[Келнска централна џамија]] једна је од највећих европских џамија]]
Ред 531:
Године 2011, 33% Нијемаца није припадало званично признатим вјерским удружењима с посебним статусом.<ref name="Zensus 2011"/>{{efn|Такве организације су корпорације према закону са овлашћењем да прикупе обавезан порез од својих чланова. Пореска стопа износи 8% пореза на доходак (и одређене друге порезе) у Баварској и 9% у другим државама; у већини случајева порез прикупљају државе, а у другим случајевима дијеле се подаци о приходима чланова цркве.{{sfn|Petersen|2010|pp=11—12}} Већина људи која напусти црква то уради како би избјегла плаћање ових пореза.{{sfn|Petersen|2010|p=31}}}} [[Нерелигиозност у Њемачкој]] је најјача на простору бивше Источне Њемачке, чије је становништво било углавном протестантско прије државног атеизма, и у већим метрополским областима.<ref>[[:File:Konfessionen Deutschland Zensus 2011.png|Религијска мапа заснована на резултатима пописа за сваки њемачки окгруг]]</ref><ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/commentisfree/belief/2012/sep/22/atheism-east-germany-godless-place| title = Eastern Germany: the most godless place on Earth &#124; Peter Thompson &#124; Comment is free &#124; guardian.co.uk| publisher = Guardian|date=22. 09. 2012| accessdate=22. 09. 2012| location = London}}</ref><ref name="georgetown1">{{cite web|url=http://berkleycenter.georgetown.edu/resources/germany| title = Germany| publisher = Berkley Center for Religion, Peace, and World Affairs| accessdate=27. 03. 2015}}</ref>
 
Ислам је друга највећа религија у земљи. На попису 2011. године 1,9% или 1,52 милиона становника изјаснило се као муслимани, иако се вјеровало да је број знатно већи.<ref>{{cite book|title=Pressekonferenz „Zensus 2011 – Fakten zur Bevölkerung in Deutschland“ am 31. Mai 2013 in Berlin| url = https://www.destatis.de/DE/PresseService/Presse/Pressekonferenzen/2013/Zensus2011/Statement_Egeler_zensus_PDF.pdf?__blob=publicationFile| accessdate=15. 08. 2017| language = de|pages=}}</ref> Друге процјене дају број од 4 милиона 2010. године и између 3,2 и 3,5 милиона у скоријим годинама.<ref name="REMID">{{cite web|title=Religionen & Weltanschauungsgemeinschaften in Deutschland: Mitgliederzahlen - REMID - Religionswissenschaftlicher Medien- und Informationsdienst e.V.| url = http://www.remid.de/remid_info_zahlen.htm| website = www.remid.de| accessdate=15. 08. 2017| language = de}}</ref> Студија коју је спровела [[Савезна канцеларија за миграцију и избјеглице]] закључује да у Њемачкој 2015. године живјело око 4,5 милиона муслимана или 5,5% становништва. Студија је открила да је муслиманско становништво у периоду од 2011. до 2015. године порасло за 1,2 милиона људи, већином због миграција.<ref>{{cite web|title=DIK - Deutsche Islam Konferenz - Zahlen, Daten, Fakten| url = http://www.deutsche-islam-konferenz.de/DIK/DE/Magazin/Lebenswelten/ZahlMLD/zahl-mld-node.html| website = www.deutsche-islam-konferenz.de| accessdate=15. 08. 2017| language = de}}</ref> Већина муслимана су [[сунизам|сунити]] или [[алавизам|алавити]] из Турске, али постоји и мањи број [[шиизам|шиита]], [[ахмадија]] и осталих деноминација.{{sfn|Flüchtlinge|Müssig|Stichs|2009|pp=80, 97}}
 
Друге религије чине мање од једног процента становништва Њемачке,<ref name="Zensus 2011" /> то су [[будизам]] са 225.000 вјерника (око 0,3%) и [[хиндуизам]] са 100.000 вјерника (0,1%). Све остале вјерске заједнице у Њемачкој имају мање од 50.000 припадника.<ref>{{cite web|title=Religionen in Deutschland: Mitgliederzahlen| url = http://www.remid.de/remid_info_zahlen.htm| publisher = Religionswissenschaftlicher Medien- und Informationsdienst|date=31. 10. 2009| accessdate=28. 03. 2011| language = de}}</ref>
Ред 558:
[[Датотека:Heiligen-Geist-Hospital in Lübeck.JPG|мини|''Свратиште Светог Духа'' у [[Либек]]у, основано 1286. године, претходник је савремених болница.<ref>{{cite web|title=Hospital of the Holy Spirit Lübeck| url = http://www.luebeck-tourism.de/discover/sights/hospital-of-the-holy-spirit.html| publisher = Lübeck + Travemünde| accessdate=12. 12. 2014}}</ref>]]
 
Њемачки систем свратишта датира из средњег вијека, и данас, Њемачка има најстарији [[универзални систем здравствене заштите]] на свијету, датира из Бизмарковог социјалног законодавства из осамдесетих година 19. вијека.<ref>{{cite book|title=Health Care Systems in Transition: Germany| url = http://www.euro.who.int/__data/assets/pdf_file/0010/80776/E68952.pdf| accessdate=15. 04. 2011|year=2000| publisher = European Observatory on Health Care Systems|id=AMS 5012667 (DEU)| pagespage = 8}}</ref> Од осамдесетих, реформе и одредбе су осигурале уравнотежен систем здравствене заштите. Тренутно је становништво покривено планом здравственог осигурања које предвиђа статут, с критеријумом који омогућава неким групама да се одлуче за приватни уговор о здравственом осигурању. Према подацима Свјетске здравствене организације из 2013. године, њемачки систем здравствене заштите влада финансира са 77%, а приватни сектор са 23%.<ref name="health">{{cite web|url=http://apps.who.int/gho/data/node.country.country-DEU?lang=en| title = Germany statistics summary (2002–present)| publisher = World Health Organization| accessdate=04. 6. 2016}}</ref> Године 2014, Њемачка је потрошила 11,3% БДП на здравствену заштиту.<ref>{{cite web|url=http://data.worldbank.org/indicator/SH.XPD.TOTL.ZS| title = Health expenditure, total (% of GDP)| publisher = The World Bank|date=01. 1. 2016| accessdate=07. 2. 2017}}</ref> Њемачка се налази на 20. мјесту према просјечним животу мушкарца (77 година) и жена (82 године) и има веома ниску стопу смртности новорођенчади (4 на 1.000 живорођених).<ref name="health"/>
 
Године 2010, главни разлог смрти биле су кардиоваскуларна обољења са 41%, послије кога су малигни тумори са 26%.<ref>{{cite web|url=http://www.presseportal.de/pm/32102/2117452/2010-herz-kreislauferkrankungen-verursachten-rund-41-aller-todesfaelle| language = de| title = 2010: Herz-/Kreislauferkrankungen verursachen 41 % aller Todesfälle| publisher = Destatis.de| accessdate=08. 5. 2015}}</ref> Око 82.000 Нијемаца 2008. године било је заражено вирусом сиде, а 26.000 је умрло од болести (кумулативно, од 1982).<ref>{{cite web|url=http://lcweb2.loc.gov/frd/cs/profiles/Germany.pdf| title = Country Profile Germany|year=2008| publisher = [[Конгресна библиотека|Library of Congress]] Federal Research Division| format = PDF| accessdate=07. 5. 2011}}</ref> Према истраживању из 2005. године, 27% пунољетних Нијемаца су пушачи. Гојазност у Њемачкој се све више посматра као главно здравствено питање. Студија из 2007. године приказује Њемачку као земљу с највећим бројем људи с прекомјерном тежином у Европи.<ref name="DW1">{{cite news|title=Topping the EU Fat Stats, Germany Plans Anti-Obesity Drive| url = http://www.dw-world.de/dw/article/0,,2449356,00.html| publisher = Deutsche Welle|date=20. 04. 2007| accessdate=25. 06. 2010}}</ref><ref>{{cite news|title=Germany launches obesity campaign| url = http://news.bbc.co.uk/2/hi/health/6639227.stm| publisher = BBC|date=09. 5. 2007| accessdate=25. 06. 2010}}</ref>
Ред 578:
Њемачка [[Класицизам (музика)|класична музика]] укључује дјела неких од најпознатијих свјетских композитора. [[Дитрих Букстехуде]] саставио је ораторије за оргуље, што је касније утицало на рад [[Јохан Себастијан Бах|Јохана Себастијана Баха]] и [[Георг Фридрих Хендл|Георга Фридриха Хендла]]; они су били утицајни композитори [[Барокна музика|барокног периода]]. Током своје дужности виолинисте и учитеља у Салцбуршкој катедрали, аугсбуршки композитор [[Леополд Моцарт]] био је ментор једном од најзначајнијих музичара свих времена, [[Волфганг Амадеус Моцарт|Волфгангу Амадеусу Моцарту]]. [[Лудвиг ван Бетовен]] био је кључна фигура транзиције с класичног на [[романтизам (музика)|романтично доба]]. [[Карл Марија фон Вебер]] и [[Феликс Менделсон]] били су значајне фигуре с почетка романтизма. [[Роберт Шуман]] и [[Јоханес Брамс]] компоновали су у романтичном идиониму. [[Рихард Вагнер]] је био познат по својим операма. [[Рихард Штраус]] био је водећи композитор с краја романтичног и почетка савременог доба. [[Карлхајнц Штокхаузен]] и [[Ханс Цимер]] важни су композитори 20. и раног 21. вијека.<ref>{{cite news|url=http://www.telegraph.co.uk/news/uknews/1567544/Top-100-living-geniuses.html| title = Top 100 living geniuses| work = The Daily Telegraph |date=30. 10. 2007| accessdate=15. 05. 2015| location = London}}</ref>
 
Њемачка је друго највеће музичко тржиште у Европи и четврто највеће на свијету.<ref>{{cite web|url=http://www.riaj.or.jp/e/issue/pdf/RIAJ2013E.pdf| title = The Recorded Music Industry In Japan| publisher = Recording Industry Association of Japan| format = PDF| pagespage = 24|year=2013| accessdate=08. 2. 2014}}</ref> Њемачка популарна музика 20. и 21. вијека укључује покрете као што су [[нови њемачки талас]], [[поп музика|поп]], [[озтрок]], [[хеви метал]]/[[рок музика|рок]], [[панк]], [[поп рок]], [[инди рок|инди]] и [[шлагер]] музика. Њемачка [[електронска музика]] стекла је глобални утицај, с [[Крафтверк]]ом и [[Танџерин дрим]]ом који су пионири у овом жанру.<ref>{{cite news|title=Kraftwerk maintain their legacy as electro-pioneers| url = http://www.dw.de/kraftwerk-maintain-their-legacy-as-electro-pioneers/a-6497092| accessdate=14. 05. 2013| publisher = Deutsche Welle|date=08. 4. 2011}}</ref> Диско џокеји и извођачи [[техно]] и [[хаус музика|хаус]] музичке сцене постали су веома познати (нпр. [[Феликс Јен]], [[Паул ван Дик]], [[Паул Калбренер]] и [[Шутер]]).<ref>{{cite web|last=Nye| first = Sean| title = Minimal Understandings: The Berlin Decade, The Minimal Continuum, and Debates on the Legacy of German Techno| url = http://www.academia.edu/3813069/Minimal_Understandings_The_Berlin_Decade_The_Minimal_Continuum_and_Debates_on_the_Legacy_of_German_Techno| publisher = Journal of Popular Music Studies, Volume 25, Issue 2| accessdate=12. 12. 2014}}</ref>
 
=== Умјетност ===
Ред 616:
[[Датотека:Grimm.jpg|мини|upright|left|[[Браћа Грим]] су сакупила и објавила популарне њемачке [[Бајкте браће Грим|бајке]]]]
 
Њемачка књижевност се може пратити до средњег вијека и радова писаца као што су [[Валтер фон дер Фогелвајде]] и [[Волфрам фон Ешенбах]]. Добро познати класични њемачки пјесници и писци су [[Јохан Волфганг Гете]], [[Фридрих Шилер]], [[Готхолд Ефрајм Лесинг]] и [[Теодор Фонтане]]. Колекције бајки које су објавили [[браћа Грим]] је популарисала [[њемачки фолклор]] у свијету.<ref>{{cite journal|last=Degh| first = Linda| title = Grimm's "Household Tales" and Its Place in the Household: The Social Relevance of a Controversial Classic| journal = Western Folklore|date=април 1979| volume = 38| issue = 2| pagespage = 85—103, 99—101| doi = 10.2307/1498562| url = https://www.jstor.org/stable/1498562?seq=1#page_scan_tab_contents}}</ref> Гримови су такође прикупили и кодификовали регионалне варијанте њемачког језика, утемељавајући свој рад на историјским принципима; њихов [[Њемачки рјечник]], понекад називан и Гримов рјечник, започет је 1834, а прво издање је објављено 1854. године.<ref name="DWBhistory">{{cite web|title=150 Jahre Deutsches Wörterbuch der Brüder Grimm| url = http://150-grimm.bbaw.de/start.htm| website = 150-grimm.bbaw.de| accessdate=26. 08. 2017| language = de}}</ref>
 
Утицајни писци из 20. вијека су [[Герхарт Хауптман]], [[Херман Хесе]], [[Хајнрих Бел]], [[Хајнрих Хајне]], [[Томас Ман]], [[Бертолт Брехт]] и [[Гинтер Грас]].<ref>{{cite web|last=Espmark| first = Kjell| url = http://nobelprize.org/nobel_prizes/literature/articles/espmark/index.html| title = The Nobel Prize in Literature| publisher = Nobelprize.org|date=03. 12. 1999 | accessdate=28. 03. 2011}}</ref> Њемачко тржиште књига треће је по величини на свијету, након тржишта Сједињених Држава и Кине.<ref>{{cite web|url=http://www.internationalpublishers.org/images/reports/2014/IPA-annual-report-2014.pdf| title = Annual Report|year=2014| publisher = International Publishers Association| accessdate=06. 7. 2016| pagespage = 13}}</ref> [[Сајам књига у Франкфурту]] је најважнији на свијету за међународне послове и трговину, с традицијом која траје преко 500 година.{{sfn|Weidhaas|2007|p=11}} [[Сајам књига у Лајпцигу]] такође има важну улогу у Европи.<ref>{{cite web|last=Chase| first = Jefferson| title = Leipzig Book Fair: Cultural sideshow with a serious side| url = http://www.dw.de/leipzig-book-fair-cultural-sideshow-with-a-serious-side/a-18313879| publisher = [[Дојче веле|Deutsche Welle]]|date=13. 03. 2015| accessdate=25. 04. 2015}}</ref>
 
Њемачка филозофија је историјски значајна. Значајни су доприноси [[Готфрид Вилхелм Лајбниц|Готфрида Лајбница]] [[рационализам|рационализму]] и [[Имануел Кант|Имануела Канта]] филозофији просвјетитељства. [[Јохан Готлиб Фихте]], [[Георг Вилхелм Фридрих Хегел]] и [[Фридрих фон Шелинг]] су утемељили класични [[њемачки идеализам]], а [[Артур Шопенхауер]] метафизички песимизам. [[Карл Маркс]] и [[Фридрих Енгелс]] су формулисали [[комунизам|комунистичку]] теорију, [[Фридрих Ниче]] је развио [[перспективизам]]. [[Готлоб Фреге]] је допринио развоју [[аналитичка филозофија|аналитичке филозофије]], [[Мартин Хајдегер]] је допринио својим радовима о Бићу, а [[Франкфуртска школа]] [[Макс Хоркхајмер|Макса Хоркхајмера]], [[Теодор Адорно|Теодора Адорна]], [[Херберт Маркузе|Херберта Маркузеа]] и [[Јирген Хабермас]]а је била посебно утицајна.
Ред 687:
:'''њемачки'''
{{Почетак референци|2}}
* {{cite book|ref=harv| last=Zippelius| first = Reinhold| title = Kleine deutsche Verfassungsgeschichte : vom frühen Mittelalter bis zur Gegenwart|year=2006| publisher = Beck| location = München|isbn = 9783406476389| edition = Orig.-Ausg., 7., neu bearb. Aufl.| language = de}}
* {{cite book|ref=harv| last=Lloyd| first = Albert L.| last2=Lühr| first2 = Rosemarie| last3=Springer| first3 = Otto| title = Etymologisches Wörterbuch des Althochdeutschen, Band II|year=1998| publisher = Vandenhoeck & Ruprecht|isbn= 978-3-525-20768-0| url = https://books.google.com/books?id=iKfYGNwwNVIC&pg=PA523| language = de| accessdate=09. 11. 2017}}
* {{cite book|ref=harv| last=Ehrt| first = Hugo| title = Neuer Harzbote|year=2003| publisher = Fremdenverkehrsverein Bodfeld/Harz| location = Elbingerode (Harz)| language = de}}
* {{cite book|ref=harv| last=Schütz| first = Erhard| last2=Gruber| first2 = Eckhard| title = Mythos Reichsautobahn : Bau und Inszenierung der "Strassen des Führers", 1933-1941|year=2000| publisher = Ch. Links| location = Berlin|isbn = 9783861531173| edition = 2. Aufl.| language = de}}
* {{cite book|ref=harv| last=Steinberg| first = Heinz Günter| title = Die Bevölkerungsentwicklung in Deutschland im Zweiten Weltkrieg: mit einem Überblick über die Entwicklung von 1945 bis 1990|year=1991| publisher = Kulturstiftung der dt. Vertriebenen|isbn = 9783885570899| language = de}}
* {{Cite book|ref=harv| ref = {{harvid|Langfristszenarien und Strategien|29. 3. 2012}}| title = Langfristszenarien und Strategien für den Ausbau der erneuerbaren Energien in Deutschland bei Berücksichtigung der Entwicklung in Europa und global|date=29. 03. 2012| publisher = Federal Ministry for the Environment (BMU)| location = Berlin| url = http://www.dlr.de/dlr/Portaldata/1/Resources/bilder/portal/portal_2012_1/leitstudie2011_bf.pdf| language = de}}
* {{cite book|ref=harv| last=Schrammel-Schäl| first = Nortrud G.| last2=Kessler| first2 = Karl| last3=Custodis| first3 = Paul-Georg| title = Fachwerk im Westerwald : Landschaftsmuseum Westerwald, Hachenburg, Ausstellung vom 11. September 1987 bis 30. April 1988|year=1987| publisher = Kreisverwaltung des Westerwaldkreises in Montabaur| location = Montabaur|isbn = 9783921548370| language = de}}
* {{cite book|ref=harv| last=Edel| first = Heinrich| title = Die Fachwerkhäuser der Stadt Braunschweig. Ein kunst- und kulturhistorisches Bild|year=1928| location = Braunschweig| publisher = Appelhans| language = de}}
* {{cite book|ref=harv|editor1-last=Marten|editor1-first=Thomas|editor2-last=Sauer|editor2-first=Fritz Joachim| title = Länderkunde : Deutschland, Österreich und Schweiz (mit Liechtenstein) im Querschnitt|year=2005| publisher = Inform-Verl.| location = Berlin|isbn= 978-3-9805843-1-9| edition = Neuausg. der Neuen Dreiländerkunde in 5. aktualisierte Aufl.| language = de}}
* {{cite book|ref=harv| last=Koppmann| first = Jan|editor1-last=Thierer|editor1-first=Manfred| title = Lust auf Barock : Himmel trifft Erde in Oberschwaben|year=2002| publisher = Kunstverl. Fink| location = Lindenberg|isbn = 9783898700306| edition = 1. Aufl.| url = https://books.google.com/books?id=uBjrAAAAMAAJ| language = de}}
* {{cite book|ref=harv| last=Süvern| first = Wilhelm| title = Torbögen und Inschriften lippischer Fachwerkhäuser|year=1971| publisher = Lipp. Heimatbund| url = https://books.google.com/books/about/Torbögen_und_Inschriften_lippischer_Fac.html?id=xLXfAAAAMAAJ| language = de}}
* {{cite book|ref=harv| last=Stiewe| first = Heinrich| title = Fachwerkhäuser in Deutschland : Konstruktion, Gestalt und Nutzung vom Mittelalter bis heute|year=2007| publisher = Primus Verlag| location = Darmstadt|isbn = 9783896785893| language = de}}
{{Крај референци}}
 
:'''енглески'''
{{Почетак референци|2}}
* {{cite book|ref=harv| last=Demshuk| first = Andrew| title = The Lost German East: Forced Migration and the Politics of Memory, 1945-1970|year=2012| publisher = Cambridge University Press|isbn = 9781107020733| url = https://books.google.com/books?id=ySLyE6YJEn0C&pg=PA52| language = en}}
* {{cite book|ref=harv| last=Bekker| first = Henk| title = Adventure guide.|year=2005| publisher = Hunter| location = Edison, N.J.|isbn = 9781588435033| language = en}}
* {{cite book|ref=harv| last=Cleene| first = Marcel| last2=Lejeune| first2 = Marie Claire| title = Compendium of Symbolic and Ritual Plants in Europe: Herbs| url = https://books.google.com/?id=g5GBAAAAMAAJ|year=2002| publisher = Man & Culture| language = en| accessdate=09. 11. 2017}}
* {{cite book|ref=harv| last=Claster| first = Jill N.| title = The Medieval experience : 300-1400|year=1982| publisher = New York university press| location = New York ; London|isbn= 978-0-8147-1381-5| language = en}}
* {{cite book|ref=harv|editor1-last=Bowman|editor1-first=Alan|editor2-last=Cameron|editor2-first=Averil|editor3-last=Garnsey|editor3-first=Peter| series = The Cambridge Ancient History| title = The crisis of empire, A.D. 193–337| volume = 12|year=2005| publisher = Cambridge University Press, .| location = Cambridge|isbn = 9780521301992| language = en}}
* {{cite book|ref=harv| last=McBrien| first = Richard P.| title = Lives of the popes : the pontiffs from St. Peter to Benedict XVI|year=2006| publisher = HarperSanFrancisco| location = [San Francisco, Calif.]|isbn = 9780060878078| edition = 1. HarperCollins pbk.| language = en}}
* {{cite book|ref=harv| last=Eisenstein| first = Elizabeth L.| title = The printing press as an agent of change : communications and cultural transformations in early-modern Europe|year=1980| publisher = Cambridge University Press| location = Cambridge|isbn = 9780521299558| edition = [3.] Repr. d. Ausg. 1980, pbk.| url = https://books.google.com/books?id=WR1eajpBG9cC| language = en}}
* {{cite book|ref=harv| last=Macfarlane| first = Alan| title = The savage wars of peace : England, Japan and the Malthusian trap|year=1997| publisher = Blackwell| location = Oxford [u.a.]|isbn = 9780631181170| edition = 1| language = en}}
* {{cite book|ref=harv| last=Holborn| first = Hajo| title = A history of modern Germany|year=1982| publisher = Princeton Univ. Press| location = Princeton, N.J.|isbn = 9780691007953| edition = [1st Princeton paperback print.].| url = https://books.google.com/books?id=350Qosar-UcC| language = en}}
* {{cite book|ref=harv| last=Gagliardo| first = John G.| title = Reich and nation : the holy Roman Empire as idea and reality, 1763-1806|year=1980| publisher = Indiana U.P.| location = Bloomington|isbn = 9780253167736| language = en}}
* {{cite book|ref=harv| last=Bideleux| first = Robert| last2=Jeffries| first2 = Ian| title = A history of Eastern Europe : crisis and change|year=1998| publisher = Routledge| location = London|isbn = 9780415161114| edition = 1| language = en}}
* {{cite book|ref=harv| last=Batt| first = Judy| last2=Wolczuk| first2 = Kataryna| title = Region, state and identity in Central and Eastern Europe|year=2005| publisher = F. Cass| location = London|isbn = 9780714682259| edition = Digital print.| language = en}}
* {{cite book|ref=harv|editor1-last=Clark|editor1-first=John O. E.|editor2-last=Black|editor2-first=Jeremy| title = 100 maps : the science, art and politics of cartography throughout history|year=2005| publisher = Sterling Publ.| location = New York, NY|isbn = 9781402728853| language = en}}
* {{cite book|ref=harv| last=Olusoga| first = David| last2=Erichsen| first2 = Casper W.| title = The Kaiser's holocaust : Germany's forgotten genocide and the colonial roots of Nazism|year=2010| publisher = Faber and Faber| location = London|isbn = 9780571231416| language = en}}
* {{cite book|ref=harv|editor1-last=Boemeke|editor1-first=Manfred F.|editor2-last=Feldman|editor2-first=Gerald D.|editor3-last=Glaser|editor3-first=Elisabeth| title = The Treaty of Versailles : a reassessment after 75 years|year=1998| publisher = Cambridge Univ. Press| location = Cambridge|isbn = 9780521621328| language = en}}
* {{cite book|ref=harv| last=Williamson| first = David G.| title = Germany Since 1789: A Nation Forged and Renewed|year=2015| publisher = Palgrave Macmillan|isbn = 9781137350060| url = https://books.google.com/books?id=QM2cCwAAQBAJ| language = en}}
* {{cite book|ref=harv| last=Evans| first = Richard J.| title = The coming of the Third Reich|year=2005| publisher = Penguin Books| location = New York|isbn = 9780143034698| edition = 1. амер.| language = en}}
* {{cite book|ref=harv| last=Evans| first = Richard J.| title = The Third Reich in power|year=2006| publisher = Penguin Books| location = New York|isbn = 9780143037903| language = en}}
* {{cite book|ref=harv| last=Axelrod| first = Alan| last2=Kingston| first2 = Jack A.| title = Encyclopedia of World War II|year=2007| publisher = H W Fowler|isbn = 9780816060221| url = https://books.google.com/books?id=LbWFgjW6KX8C| language = en}}
* {{cite book|ref=harv|editor1-last=Hiden|editor1-first=John|editor2-last=Lane|editor2-first=Thomas| title = The baltic and the outbreak of the second world war|year=2002| publisher = Cambridge University Press| location = Cambridge|isbn = 9780521531207| language = en}}
* {{cite book|ref=harv| last=Fulbrook| first = Mary| title = A Concise History of Germany|year=1994| publisher = Cambridge University Press| location = Cambridge|isbn = 9780521368360| edition = Updated Edition.| language = en}}
* {{cite book|ref=harv| last=McNab| first = Chris| title = Third Reich Databook,1939-45 : the essential facts and figures for Hitler's Germany|year=2009| publisher = Amber| location = London|isbn = 9781906626518| edition = 1| language = en}}
* {{cite book|ref=harv| last=Niewyk| first = Donald L.| last2=Nicosia| first2 = Francis R.| title = The Columbia Guide to the Holocaust|year=2012| publisher = Columbia University Press| location = New York|isbn = 9780231528788| url = https://books.google.com/books?id=nzJAXkfozW8C| language = en}}
* {{cite book|ref=harv|editor1-last=Kershaw|editor1-first=Ian| title = Stalinism and Nazism : dictatorships in comparison|year=1997| publisher = Cambridge Univ. Press| location = Cambridge [u.a.]|isbn= 978-0-521-56521-9| edition = Repr.| language = en}}
* {{cite book|ref=harv| last=Beyer| first = John C.| last2=Schneider| first2 = Stephen A.| title = Forced Labour under Third Reich|year=1999| publisher = Nathan Associates| language = en}} [https://web.archive.org/web/20150824092603/http://www.nathaninc.com/sites/default/files/Pub%20PDFs/Forced%20Labor%20Under%20the%20Third%20Reich,%20Part%20One.pdf Дио 1] и [https://web.archive.org/web/20170403025028/http://www.nathaninc.com/sites/default/files/Pub%20PDFs/Forced%20Labor%20Under%20the%20Third%20Reich%2C%20Part%20Two.pdf Дио 2]
* {{cite book|ref=harv| last=Kershaw| first = Ian| title = The end : Hitler's Germany, 1944-45|year=2012| publisher = Penguin| location = London|isbn = 9780141014210| language = en}}
* {{cite book|ref=harv| last=Wise| first = Michael Z.| title = Capital dilemma : Germany's search for a new architecture of democracy|year=1998| publisher = Princeton Architectural Press| location = New York|isbn = 9781568981345| edition = 1| language = en}}
* {{cite book|ref=harv| last=Carlin| first = Wendy| chapter = West German growth and institutions (1945–90)|editor1-last=Crafts|editor1-first=Nicholas|editor2-last=Toniolo|editor2-first=Gianni|year=1996| title = Economic Growth in Europe Since 1945| publisher = Cambridge University Press|isbn= 978-0-521-49964-4| language = en}}
* {{cite book|ref=harv|editor1-last=Burant|editor1-first=Stephen| title = East Germany : a country study|year=1988| publisher = Library of Congress. Federal Research Division.| location = Washington, D.C| url = https://www.loc.gov/item/87600490/| language = en}}
* {{cite book|ref=harv| last=Jehle| first = Jörg-Martin| title = Criminal justice in Germany facts and figures|year=2009| publisher = Forum-Verl. Godesberg| location = Mönchengladbach|isbn = 9783936999518| edition = 5.| url = https://books.google.com/books?id=-V-ng-8jOoQC&pg=PA23| language = en}}
* {{cite book|ref=harv| last=Roberts| first = J.M.| title = The new Penguin history of the world|year=2002| publisher = Allen Lane| location = London|isbn = 9780713996111| edition = рев.| language = en}}
* {{cite book|ref=harv| last=Solsten| first = Eric| title = Germany: A Country Study|year=1999| publisher = DIANE Publishing|isbn = 9780788181795| url = https://books.google.com/books?id=vnocWI0_fywC| language = en}}
* {{cite book|ref=harv| last=Marzona| first = Daniel| title = Conceptual Art|year=2005| publisher = Taschen|isbn = 9783822829622| language = en}}
* {{cite book|ref=harv| last=Berman| first = Harold| title = Bronzes : sculptors & founders; 1800 - 1930|year=1994| publisher = Schiffer| location = Atglen, Pa|isbn = 9780887407017| edition = 2| language = en}}
* {{cite book|ref=harv| last=Payne| first = Christopher| title = Animals in bronze : reference and price guide|year=1986| publisher = Antique Collectors' Club| location = [Woodbridge, Suffolk, England]|isbn= 978-0-907462-45-3| edition = Reprinted 1988.| language = en}}
* {{cite book|ref=harv| last=Curl| first = James Stevens| title = A dictionary of architecture and landscape architecture|year=2006| publisher = Oxford University Press| location = New York|isbn= 978-0-19-860678-9| edition = 2| language = en}}
* {{cite book|ref=harv| last=Jodidio| first = Philip| title = 100 Contemporary Architects|date=21. 01. 2008| publisher = Taschen|isbn= 978-3-8365-0091-3| edition = 1| language = en}}
* {{cite book|ref=harv| last=Weidhaas| first = Peter|editor1-last=Gossage|editor1-first=C.M.|editor2-last=Wright|editor2-first=W.A.| title = A history of the Frankfurt Book Fair|year=2007| publisher = Dundurn Press| location = Toronto, Ontario|isbn = 9781550027440| language = en}}
* {{cite book|ref=harv| last=Thompson| first = Kristin| last2=Bordwell| first2 = David| title = Film history : an introduction|year=2006| publisher = McGraw-Hill| location = Boston [u.a.]|isbn = 9780071151412| edition = [2.] 24 pr.| language = en}}
* {{cite book|ref=harv| last=Rother| first = Rainer| title = Leni Riefenstahl: The Seduction of Genius|date=01. 7. 2003| publisher = Bloomsbury Publishing|isbn= 978-1-4411-5901-4| language = en}}
* {{cite book|ref=harv| last=Brockmann| first = Stephen| title = A critical history of German film|year=2010| publisher = Camden House| location = Rochester, N.Y.|isbn= 978-1-57113-468-4| language = en}}
* {{cite book|ref=harv| last=Ehlers| first = Steve| last2=Hurt| first2 = Jeanette| title = The Complete Idiot's Guide to Cheeses of the World|year=2008| publisher = Penguin|isbn = 9781592577149| url = https://books.google.com/books?id=sjW9adVFS2kC&pg=PA113| language = en}}
* {{cite book|ref=harv| last=Large| first = David Clay| title = Nazi games : the Olympics of 1936|year=2007| publisher = W.W. Norton| location = New York|isbn = 9780393058840| edition = 1| language = en}}
{{Крај референци}}
 
:'''остали језици'''
{{Почетак референци|2}}
* {{cite book|ref=harv|editor1-last=Materskiego|editor1-first=Wojciecha|editor2-last=Szarota|editor2-first=Tomasza| title = Polska 1939-1945 : straty osobowe i ofiary represji pod dwiema okupacjami|year=2009| publisher = Instytut Pamięci Narodowej--Komisja Ścigania Zbrodni przeciwko Narodowi Polskiemu| location = Warszawa|isbn = 9788376290676| language = pl}}
* {{cite book|ref=harv| last=Vasmer| first = Max| title = Etymological dictionary of the Russian language| volume = III| publisher = Progress|year=1986| location = Moscow| url = http://etymolog.ruslang.ru/vasmer.php?id=62&vol=3| language = ru}}
* {{cite book|ref=harv| last=Давидовић| first = Раде| title = Регионална географија Европе| volume = III| publisher = Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду|year=2004| location = Нови Сад| url = | language = ср}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Њемачка”