Википедија

Славонска војна крајина — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 21:
Заповједником [[Хрватска крајина|хрватске Крајине]] постао је крајем октобра 1579. ба­рон Вајкард Ауерсперг, који бијаше досада земаљски капетан Крањске. Заповједник Крајине морао је стално бо­равити у Карловцу, где је била посада од 800 војника, од тога 400 ху­сара. Под командом пуковника у Карловцу били су крајишки капетани у [[Огулин|Огулину]], [[Храстовица (Петриња)|Храстовици]], [[Слуњ|Слуњу]], [[Бихаћ|Бихаћу]] и [[Сењ|Сењу]] с 2.485 војника. Огулинској капетанији припадају тврђе: Огулин, [[Модруш|Модруше]] и Светица (код [[Јосипдол|Јосипдола]]) са 62 харамије; храстовичкој капетанији тврђе: Храстовица и [[Градац (Ружић)|Средњи Градац]] (на потоку Бручини) са 150 харамија и 62 ње­мачке слуге; слуњској капетанији тврђе: Слуњ, [[Цетинград|Цетин]], [[Тржац]], [[Дабар (Оточац)|Дабар]] и [[Личка Јесеница|Јесеница]] са 420 харамија и Ускока (жумберачких); бихаћкој капетанији тврђе: Бихаћ, [[Изачић]] и [[Рипач]] са 50 хусара, 150 харамија и 202 њем. слуге; сењској капетанији тврђе: Сењ, [[Карлобаг]], [[Леденице]], [[Трсат]], [[Брлог (Оточац)|Брлог]], [[Оточац|Ото­чац]] и [[Бриње]] са 248 харамија и 33 њем. слуге. Изравно под надзором за­повједника хрв. Крајине стоје тврђе: [[Будачки]], Хресно, [[Петрова Гора (Лобор)|Петрова гора]] (бивши самостан павлински), Смрчковић, Доња Кладуша и [[Благај (Слуњ)|Благајски торањ]] (на [[Корана|Корани]]) са 280 харамија. Поврх тога може он запосјести тврђе: [[Блиња|Блињу]] и [[Винодол]] код Храстовице, Бојну, [[Врнограч|Вранограч]] и Горњу Кладушу под [[Петрова гора|Пе­тровом Гором]], [[Кључ]] на Корани, [[Сокол]] код Бихаћа, [[Плашки]] код Огулина, [[Прозор (Оточац)|Прозор]] код Оточца, те [[Перушић]] у Лици.<ref name=":0" />
 
Сјеверном или [[Славонска војна крајина|»славонском« Крајином]] заповиједао је пуковник Вид Халек. Њему бијаху 20. јула 1580. подређена 3 капетана: [[Копривница|копривнички]], [[Иванић-Град|иванићки]] и [[Крижевци (Хрватска)|крижевачки]]. Копривнички је капетан под својом влашћу имао 761 војника, и то 435 харамија, 126 њемачких пјешака, 100 хусара и 100 њемачких коњаника. Од тога се у самој Копривници налазио 441 војник,, и то: 160 харамија, 100 хусара, 100 њем. коњаника и 81 њем. пјешака. Други војници бијаху у [[Ђурђевац (Хрватска)|Ђурђевцу]] (169), [[Лудбрег|Лудбрегу]] (50), [[Дрње|Дрњу]] (40) и у [[Новиград Подравски|Новиграду]] (50). Посада из Лудбрега дала је 10 војника за [[Расиња|Расињу]]. Зими, када се [[Драва]] смрзне, долазило би из разних тврђваатврђава 50 харамија у [[Ђелековец]]. Иванићки капетан имао је 150 харамија, 50 хусара и 63 њем. слуге у [[Иванић-Град|Иванићграду]], а 50 харамија у [[Криж|Крижу]]. Крижевачки је капетан имао 718 вој­ника, и то: 460 харамија, 108 њем. пјешака, 100 хусара и 50 аркебузира. Од тога се у самим Крижевцима налазило 297 војника (100 харамија, 97 њем. пјешака, 50 хусара и 50 аркебузира), а други бијаху у подручним тврђавама, поименце у [[Цирквена|Цирквени]] (141), у [[Свети Петар Чврстец|Св. Петру-Цврстецу]] (50), у [[Тополовац (вишезначна одредница)|Тополовцу]] (50), у [[Градец|Грацу]] (90), [[Реметинец (Градец)|Реметинцу]] (45) и у [[Вараждинске Топлице|Варажд. Топлицама]] (45). Тврђицу [[Свети Иван Жабно|Св. Иван-Жабно]] имала је на бризи посада из Цирквене. Пуковник Халек становао је редовно у Копривници, а гдјекад и у Вараждину, где се налазила и мала посада (27 њем. пјешака и 15 харамија) те 1 »бургграф«, који бијаше заповједник »старога града«, премда је тај припадао Крсти Унгнаду.<ref name=":0" />
 
=== Нова славонска крајина ===
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Славонска_војна_крајина”