Отворите главни мени

Промене

м
== Историја ==
[[Датотека:King Nikola of Montenegro.jpg|Краљ Никола|мини|лево|220п|[[Никола I Петровић]], једини краљ Црне Горе]]
Црна Гора је проглашена краљевином [[28. август]]а (ст. кл. 15. августа) [[1910]]. године<ref>[http://www.dlib.me/skenovi/glas-crnogorca-nedjeljni-list-za-politiku-i-knjizevnost1-1910/08-15-broj-35/185.jpg Глас Црногорца], 15. августа 1910.</ref>, на педесетогодишњицу владавине [[Никола I Петровић|Николе I Петровића]].[[Датотека:Serbian and Montenegrin officers in Đakovica, 1913.jpg|мини|лево|Српски и црногорски официри у [[Ђаковица|Ђаковици]]]]
==== Балкански ратови ====
 
=== Ослободилачки ратови (1912—1918) ===
[[Датотека:Serbian and Montenegrin officers in Đakovica, 1913.jpg|мини|лево|Српски и црногорски официри у [[Ђаковица|Ђаковици]]]]
==== Балкански ратови ====
{{главни чланак|Балкански ратови|Црна Гора у Балканским ратовима}}
Очекивани резултат сагласности балканских држава, био је дипломатска акција на склапању војно-политичког савеза за рат против [[Османско царство|Османлија]]. Најприје су се договориле и [[Краљевина Бугарска|Бугарска]] и [[Краљевина Грчка|Грчке]]. Потписивањем споразума са [[Краљевина Србија|Србијом везе]] , септембра [[1912]]. године, овом савезу је приступила и Црна Гора. Према споразуму Црногорска војска је требало да главнином снага дејствује према [[скадар|Скадру]], Сјеверној Албанији и Македонији, док је њен мањи усмјерен према Новопазарском Санџаку. Између чланица савеза постигнут је споразум да, до 15. октобра, објаве рат [[Османско царство|Османлијском царству]]. Црна Гора је прихватила да прва ступи у рат. Сходно договору, Црна гора је, 26. септембра 1912. године, објавила рат [[Османско царство|Османлијском царству]]. У врјеме објаве рата, Црногорска војска имала је нешто више од 35000 војника. Била је подијељена у три оперативне групе: Приморску, Зетску и Источну. Приморски одред имао је 8000 војника, Зетски око 15000, а Источни одред око 13000 војника. За команданта Приморског одреда постављен је бригадир [[Митар Мартиновић]], за команданта Зетског-престолонасљедик [[Данило Петровић (принц)|Данило]], а за команданта Источног одреда сердар [[Јанко Вукотић]]. Задатак Приморског и Зетског одреда био је да заузму [[Скадар]], што је био најважнији ратни циљ Црне Горе, док је Источни одред требало да спријечи продор османлијских снага преко [[Тара (река)|Таре]] и заузме Полимље и Метохију.
Док су трајале операције Зетског и Приморског одреда за опкољавање Скадра, Источни одред је кренуо према Пољимљу и Метохији. За нешто мање од тридесте дана од 26. септембра до 22. октобра Црногорска војска заузела је [[Мојковац]], [[Беране]], [[Бијело Поље]], [[Рожаје]], [[Пљевља]], [[Плав]], [[Гусиње]], [[Пећ]] и [[Ђаковица|Ђаковицу]]. До краја октобра (почетка новембра по новом календар) у сви новоослобођеним крајевима успостављена је црногорска власт. Након завршетка операција већи дио Источног одреда пребачен је у [[Скадар]].
 
==== Опсада Скадра ====
У другој половини новембра 1912. договорен је примирије, које је трајало до фебруара наредне године. Али, црногорска опсада [[Скадар|Скадра]] није прекидана. За Црну Гору је освајање [[Скадар|Скадра]] сматрано за циљ животне важности. Како се вјеровало на Цетињу, добијањем [[Скадар|Скадра]] Црна Гора ће коначно добити потпуну контролу над басеном [[Скадарско језеро|Скадарског језера]] и прилику да приступи регулацији вода у овој области. Продубљивањем изворишта ријеке [[Бојана (река)|Бојане]], које се налазило у Османлијским рукама, снизио би се ниво воде језера, чиме би Црна Гора добила 1000000 рала обрадивог земљишта. Тако би се једним потезом ријешило неколико великих проблема црногорске државе:смањио би се недостатак плодног земљишта и умањило исељење, док би држави буџет од земљишног пореза био увећан за око 20 одсто. За државу која финанскијску стабилност остварује захваљујући иностраним донацијама, освајање [[Скадар|Скадра]] тумачило се као спасоносно рјешење.
 
Фебруара 1913. године, црногорској војсци су се у напад на [[Скадар]], прикључиле и српске трупе. Садејство српске и црногорске војске трајало је до почетка априла. Чим су велике силе одлучиле да [[Скадар мора]] припасти припасти новоформираној држави [[Кнежевина Албанија|Албанији]], српске трупе су напустиле опсаду. Тада црногорска војска, упркост опомени [[Аустроугарска|Аустроугарске]] и [[Руска Империја|Русије]], започиње општи напад на град. Након жестоке борбе, црногорска војска је, априла 1913. године, успјела да га заузме. Јуриш на добро утврђен град, коштао је црногорску војску 2000 људи. Након заузимања [[Скадар|Скадра]], притисак великих сила, [[Аустроугарска|Аустроугарске]] , постао је још јачи, а захтјев да се црногорска војска повуче добио је значење ултиматума. Да би црногорску војску приморала на повлачење [[Аустроугарска]] је затворила границу према Црној Гори и запријетила да ће заузети [[Бар]]. У оваквој ситуације Црна Гора је крајем априла морала донијети одлуку о напуштању [[Скадар|Скадра]]. Убрзо након тога, у [[Лондон]]у је 30. маја 1913. Потписан уговор о миру, којим је окончан рат балканских савезница против [[Османско царство|Османлијског царства]]. Одлукама овог мировног уговора царство се након пет вијекова повуколо са Балкана.
 
==== Нова Црна Гора ====
Послије завршетка ратова, на међународној конференцији исцртане су нове границе на Балкану. Црна Гора и могла бити задовољна териториалник добицима. Иако јој је одузет [[Скадар]], добила је проширење од око 5000 km²: прије рата је 9475, а након рата више од 14000 km². У њном саставу сада су били: Малесија, дио Новопазарског сандзака и Метохије до [[Бели Дрим|Бијелог Дрима]], као и градови: [[Бијело Поље]], [[Мојковац]], [[Беране]], [[Пљевља]], [[Рожаје]], [[Гусиње]], [[Плав]], [[Ђаковица]] и [[Пећ]].
 
 
[[Датотека:Mojkovacka bitka.PNG|мини|лево|[[Битка код Мојковца|Мојковачка битка]]]]
==== Први свјетски рат ====
[[Први светски рат|Први свјетски рат]], који је почео [[1914]]. а завршен [[1918]]. године, био је први оружани сукоб глобалних размјера у историји човјечанства. Рат, у коме је учествовало више од 70 милиона војника, водио се између два блока-[[Централне силе|Централних сила]] и сила [[Савезници у Првом светском рату|Антанте]], којима је припадала и Црна Гора. Учешће у овом рату доњело јој је велике људске жртве и материјална разарања, од чијих се посљедица задуго неће опоравити. Процјењује се да је изгубила више од 20000 становника.{{чињеница|date=01. 2018. }}
 
 
[[Датотека:Alexius WW1 Kapitulation Montenegros.jpg|мини|лево|Предаја Црногорске војске почетак 1916.]]
===== Окупација и ослобођење =====
{{главни чланак|Владе Краљевине Црне Горе у егзилу|Војна генерална управа у Црној Гори|Црногорски комити|Јадранске трупе}}
Након извесног времена, принц Мирко и преостали чланови Владе и генерали потписују капитулацију [[1916]]. године, разоружавају [[Историја Војске Црне Горе|Војску]] и допуштају Аустроугарској да успостави своју администрацију. Распуштени војници или иду кућама, или одлазе у [[Црногорски комити|комите]], или напуштају земљу бежећи у иностранство, или преживљавају Голготу и придружују се српској војци на [[Солунски фронт|Солунском фронту]]. Аустроугарска власт је тада у школама уместо ћирилице увела латинично писмо.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:466325-CG-I-zivot-hteli-da-daju-za-cirilicu И живот хтели да дају за ћирилицу („Вечерње новости“, 30. новембар 2013)]</ref>
794

измене