Десрбизација — разлика између измена

нема резимеа измене
(Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta10))
[[Датотека:Herr von Kállay (Minister of Finance, Austria Hungary) 1899 Ede Ellinger.jpg|мини|220px|десно|Аустроугарски политичар [[Бењамин Калај]] (1839-1903), главни идеолог стварања посебне „босанске” односно „бошњачке” нације]]
 
Током [[Османско царство|османске]] владавине у српским земљама, од краја 14. до почетка 20. века, део православних Срба је, добровољно или принудно, преведен на [[ислам]],{{sfn|Селимовић|2001|p=163-181}} чиме је отпочео процес њихове [[акултурација|акултурације]], која је започињала променом вере, а настављала се прихватањем обичаја својствених другој култури.{{sfn|Селимовић|2017|p=119-138}} Овај процес је био посебно изражен на подручју [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]], где је упоредо са [[исламизација|исламизацијом]] спровођена и [[албанизација]].{{sfn|Радовановић|1998|p=3-38}} Иако је део [[исламизацијаСрби муслимани|исламизираних]]исламизованих Срба]] задржао свест о српском пореклу и припадности српском етничком корпусу, вековна акултурација је током 19. и 20. века, у време успона националних покрета, довела до [[идентитет]]ског отклона који је након [[Босна и Херцеговина под аустроугарском влашћу|аустроугарског запоседања Босне и Херцеговине]] (1878) употребљен као средство за спровођење посебног политичког пројекта у виду стварања "''[[бошњакизација|бошњачке]]''" нације.{{sfn|Kraljačić|1987|p=}}
 
У јужним српским областима, након укидања [[Пећка патријаршија|ПећкеСрпске патријаршије]] (1766) дошло је до покушаја [[хеленизација|хеленизације]] српских црквених установа од стране [[фанариоти|фанариота]] који су управљали [[Цариградска патријаршија|Цариградском патријаршијом]], што је у раздобљу од друге половине 18. до почетка 20. века довело до многих лоших последица, првенствено након стварања [[Бугарска егзархија|Бугарске егзархије]], која је постала средство за спровођење десрбизације и [[бугаризација|бугаризације]].{{sfn|Шешум|2013|p=73-103}} Интензивна десрбизација путем бугаризације спровођена је у источним и јужним српским областима за време бугарске окупације током [[Србија у Првом светском рату|Првог светског рата]], у раздобљу од 1915. до 1918. године, а затим поново током [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|Другог светског рата]], у раздобљу од 1941. до 1944. године.{{sfn|Ракић|1988|p=55-59}}
 
У исто време, на подручјима под [[Хабзбуршка монархија|хабзбуршком]] влашћу, десрбизација је од почетка 16. до почетка 20. века такође спровођена путем [[преверавање|преверавања]] православних Срба и њиховог преобраћивања на [[римокатолицизам|римокатоличку]] веру, услед чега је долазило до њихове постепене акултурације и [[мађаризација|мађаризације]] (у областима Угарске), одосно [[хрватизација|хрватизације]] (у областима Хрватске и Славоније).{{sfn|Гавриловић|1996b|p=111-126}} Један од најизразитијих примера десрбизације путем унијаћења и хрватизације представља однарођивање [[Жумберак (планина)|жумберачких]] Срба.{{sfn|Vukšić|2015|p=}}
Слична политика је након Другог светског рата спровођена и на подручју новостворене [[Народна Република Македонија|Народне Републике Македоније]], где је комунистички режим у склопу антисрпске политике изазвао црквени раскол, створивши посебну [[Македонска православна црква|Македонску православну цркву]].{{sfn|Пузовић|1999|p=155-173}}
 
У савременом добу, индивидуална десрбизација је присутна у [[Српска дијаспора|српској дијаспори]], а огледа се у постепеном губљењу етничког, односно националног идентитета путем акултурације, односно постепеног прихватања страних културних и идентитетских обележја. Постепена десрбизација је у савременом друштву додатно подстакнута процесом свеопште [[глобализација|глобализације]].{{sfn|Анђелковић|2018|p=87-106}}
 
== Терминологија ==
 
== Литература ==
{{colbeginrefbegin|2}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Анђелковић|first=Петар М.|title=Расрбљавање српског народа и промена идентитета у глобализирајућем друштву|journal=Зборник радова Филозофског факултета у Приштини|year=2018|volume=48|issue=2|pages=87-106|url=https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0354-3293/2018/0354-32931802087A.pdf}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Бојковић|first=Душан|title=Милован Ђилас о националном и државном питању Црне Горе|journal=Токови историје: Часопис Института за новију историју Србије|year=2012|issue=1|pages=106-134|url=http://tokovi.istorije.rs/lat/uploaded/1%202012/CLANAK%20-%20BOJKOVIC%20DUSAN.pdf}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Бошковић|first=Драган Б.|title=Културне последице и идеолошко-политичко залеђе идеје југословенске књижевности у (јужно)словенском контексту: Интеркултурни и интерлитерарни одговор|journal=Зборник Матице српске за славистику|issue=83|year=2013|url=http://www.maticasrpska.org.rs/wordpress/assets/Slavistika-83-PRINT.pdf|pages=49-59}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Гавриловић|first=Славко|authorlink=Славко Гавриловић|chapter=Унијаћење Срба у Хрватској, Славонији и Барањи (XVI-XVIII век)|title=Српски народ ван граница данашње СР Југославије од краја XV века до 1914. године|year=1996а|location=Београд|publisher=Завод за уџбенике и наставна средства|pages=37-47}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Гавриловић|first=Славко|authorlink=Славко Гавриловић|chapter=Проблем унијаћења и кроатизације Срба|title=Република Српска Крајина|year=1996b|location=Топуско-Книн-Београд|publisher=Српско културно друштво "Сава Мркаљ", Српско културно друштво "Зора", Радничка штампа|url=https://books.google.com/books?redir_esc=y&hl=sr&id=20m5AAAAIAAJ|pages=111-126}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Гавриловић|first=Владан|title=Примери унијаћења српског народа у Хрватској до краја XVIII века|journal=Српске студије|issuevolume=3|year=2012|url=http://serbianstudies.weebly.com/uploads/2/6/6/1/26612077/3.2._srpske_studije_3_2012.pdf|pages=207-218|access-date=16. 02. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20151123195456/http://serbianstudiesenserbianstudies.weebly.com/uploads/2/6/6/1/26612077/3_3.2._srpske_studije_3_2012.pdf#|archive-date=23. 11. 2015|dead-url=yes|df=}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Голубовић|first=Звонимир|title=Денационализаторска политика мађарског фашистичког окупатора у Бачкој - присилно исељавање и логорисање - насељавање Бачке Мађарима из других крајева|journal=Зборник Матице српске за историју|year=1987|volume=36|pages=91-129}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Dedijer|first=Vladimir|authorlink1=Владимир Дедијер|title=Vatikan i Jasenovac: Dokumenti|year=1987|location=Beograd|publisher=Rad|url=https://books.google.com/books?id=QbcMAAAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Лутовац|first=Зоран|authorlink=Зоран Лутовац|title=Српски идентитет у Црној Гори|year=2015|location=Београд|publisher=Институт друштвених наука|url=http://www.idn.org.rs/biblioteka/Lutovac2015.pdf}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Mirnić|first=Josip|title=Denacionalizatorska politika mađarskog okupatora u jugoslovenskim zemljama 1941|journal=Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu|year=1967|volume=10|pages=143-153}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Недељковић|first=Славиша|title=Косово и Метохија у плановима бугарске пропаганде (1870-1878)|journal=Српске студије|issuevolume=4|year=2013|url=http://serbianstudies.weebly.com/uploads/2/6/6/1/26612077/4.2._srpske_studije_4.pdf|pages=61-72|access-date=16. 02. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20151123194458/http://serbianstudiesenserbianstudies.weebly.com/uploads/2/6/6/1/26612077/4_4.2._srpske_studije_4.pdf#|archive-date=23. 11. 2015|dead-url=yes|df=}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Пузовић|first=Предраг|title=Раскол у Српској православној цркви - македонско црквено питање|url=https://books.google.com/books?id=j2lpAAAAMAAJ|journal=Вардарски зборник|issuevolume=1|year=1999|pages=155-173}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Радовановић|first=Милован|title=Десрбизација и албанизација косово-метохијске Старе Србије|journal=Архив за правне и друштвене науке|year=1998|volume=84|issue=3|url=https://books.google.com/books?id=e_eTAAAAMAAJ|pages=3-38}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Ракић|first=Хранислав|title=Бугарски програм денационализације српског живља у првом и Другом светском рату|journal=Лесковачки зборник|year=1988|volume=28|pages=55-59}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Терзић|first=Славенко|authorlink=Славенко Терзић|title=Идеолошки корени црногорске нације и настанак црногорског сепаратизма|journal=Српска слободарска мисао|year=2000|volume=1|issue=1|pages=181-198|url=https://www.rastko.rs/rastko-cg/povijest/terzic-ideoloski_korijeni_c.html}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Чавошки|first=Коста|authorlink=Коста Чавошки|title=Расрбљивање|year=2011|location=Нови Сад|publisher=Orpheus}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Шешум|first=Урош|title=Друштво против Срба 1897-1902: Методи и мере бугарске дипломатије, Егзархије и Бугарско-македонско-одринске револуционарне организације против ширења српског утицаја у Јужној Старој Србији и Македонији 1897-1902|journal=Српске студије|issuevolume=4|year=2013|url=http://serbianstudies.weebly.com/uploads/2/6/6/1/26612077/4.2._srpske_studije_4.pdf|pages=73-103|access-date=16. 02. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20151123194458/http://serbianstudiesenserbianstudies.weebly.com/uploads/2/6/6/1/26612077/4_4.2._srpske_studije_4.pdf#|archive-date=23. 11. 2015|dead-url=yes|df=}}
{{colendrefend}}
 
== Спољашње везе ==
* [http://www.vreme.com/cms/view.php?id=880984 Vreme (2009): Rasrbljavanje regiona]
* [http://www.nspm.rs/srbija-i-crna-gora/rasrbljavanje-crne-gore-i-crnogorcenje-srba.html Вељко Ђурић-Мишина (2011): Расрбљавање Црне Горе и црногорчење Срба]
* [https://www.ljudigovore.com/issue/ljudi-govore-1718/article/rasrbljavanje-cilj-jezikotvoraca/ Биљана Живковић (2013): Расрбљавање - циљ језикотвoраца]
* [http://www.politika.rs/scc/clanak/371837/%D0%9E-%D0%A5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%98-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B8 Политика (2017): Саво Штрбац, О „Хрватској православној цркви”]
* [https://www.makroekonomija.org/0-miroslav-zdravkovic/ekonomsko-rasrbljivanje-crne-gore/ Miroslav Zdravković (2018): Ekonomsko rasrbljivanje Crne Gore]
 
{{Асимилација}}