Војводина — разлика између измена

Иако су Срби на територији Војводине били део староседелачког словенског становништва (посебно у Срему), већи број Срба почиње да се насељава на ово подручје почевши од четрнаестог века. Непосредно пред отоманско освајање ових простора, Срби су чинили знатан део становништва данашње Војводине. После пада [[Србија|Србије]] под [[Турци|Турке]] ([[1459]]. године), деспоти Србије су наставили да владају на територији данашње Војводине (углавном у Срему), тада под управом Угарске, као вазали [[краљевина Угарска (1000—1918)|угарских]] краљева. Резиденција српских деспота налазила се у граду Купинику (данашње [[Купиново]]) у Срему.

 

Убрзо после [[Мохачка битка|Мохачке битке]] ([[1526]]. године) и војног пораза који је Угарској нанело Османско царство, на историјску сцену излази самозвани српски цар, [[Јован Ненад]]. Уз помоћ војске првобитно састављене од српских плаћеника, Јован Ненад успоставља своју власт у [[Бачка|Бачкој]], северном [[Банат]]у и делу Срема и ствара једну пролазну независну државу, чији је главни град била [[Суботица]]. На врхунцу моћи, Јован Ненад се у Суботици крунисао за српског цара. Ова српска држава била је кратког века. Угарски племићи су се удружили против Јована Ненада и поразили његову војску у лето [[1527]]. године, а цар Јован Ненад је убијен. После пропасти цареве државе, Бачка и делови Баната којима је управљао долазе за кратко време поново под угарску управу, да би убрзо дошли под директну отоманску управу.