Википедија

Војводина — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 143:
Током отоманског освајања и успоставе отоманске власти [[Мађари|мађарско]] и [[Католичка црква|католичко]] словенско ([[Шокци|шокачко]]) становништво се углавном иселило са ових простора. Током отоманске владавине, већи део становништва Војводине чинили су Срби, који су претежно живели у селима, док је градове настањивало етнички и верски мешовито становништво, које је укључивало Србе, [[муслимани|муслимане]] (Турци, [[Срби муслимани|исламизовани Срби]], [[Арапи]]), [[Роми|Роме]], [[Грци|Грке]], [[Цинцари|Цинцаре]], [[Јевреји|Јевреје]], итд. После обнове [[Пећка патријаршија|Пећке патријаршије]] 1557. године, које је издејствовао Мехмед паша Соколовић, православни Срби са подручја Војводине дошли су под њену јурисдикцију, а поглавар патријаршије имао је тада титулу „патријарха Срба, [[Бугари|Бугара]], поморских и северних страна“. Срби у Банату су подигли велики [[Банатски устанак|устанак против турске власти]] [[1594]]. године, а царевина им се осветила спаљивањем моштију [[Свети Сава|Светог Саве]] – највеће српске реликвије, коју су поштовали чак и муслимани српског порекла.
 
После [[Карловачки мир|Карловачког]] ([[1699]]) и [[Пожаревачки мир|Пожаревачког мира]] ([[1718]]), целокупна територија данашње Војводине долази под [[хабзбуршка монархијаХабзбуршка_монархија|аустријску (хабсбуршку)]] власт. Делови територије данашње Војводине укључени су тада у [[војна крајина|војну границу]], а други делови су дошли под цивилну (жупанијску) власт. За разлику од територија под цивилном управом, војном границом управљало се директно из [[Беч]]а. Из овог периода су познате и две [[велике сеобе Срба]] у Аустријску царевину ([[1690]]. и [[1739]]. године), којима је појачана бројност српског становништва на подручју Војводине. Срби су тада признати за једну од нација [[Хабзбуршка монархија|Хабсбуршке монархије]] ([[Раци|Natio Rasciana]]) и признато им је право на једно посебно војводство, односно територијалну аутономију. Ово право је, међутим, остварено тек у револуцији од [[1848]]. до [[1849]]. године. Током аустријске владавине, на територију Војводине су се, поред Срба, населили и многи колонисти, највише Немци и Мађари, али такође и [[Словаци]], [[Хрвати]], [[Панонски Русини|Русини]], [[Румуни]] и други.
 
[[Датотека:Flag_of_Serbian_Vojvodina.svg|мини|лево|Службени грб [[Српска Војводина|Српске Војводине]] из 1848. године]]
[[Датотека:Историјски грб Српске Војводине из 1848.jpg|мини|лево|Грб Српске Војводине из 1848. године, са четири оцила]]
[[Датотека:Vojvodstvo2.jpg|мини|лево|Грб Српског Војводства на Службеном билтену [[Српско Војводство|Српског Војводства]] из 1848.]]
После избијања мађарске револуције (15. марта 1848. године), делегација војвођанских Срба кренула је у [[Братислава|Пожун]], да новој мађарској влади достави захтеве Срба за равноправним положајем у Угарској. После неуспелих преговора, дошло је до немира у војвођанским градовима, којом приликом су Срби спалили матичне књиге вођене на мађарском језику. Што је мађарска влада била непопустљивија према умереним српским захтевима, то су ови захтеви постајали радикалнији. У првим српским захтевима не спомињу се ни војвода ни војводина ни аутономија, али ће то веома брзо постати главне тачке српских захтева. На [[Мајска скупштина|Мајској скупштини]] у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]] (од 13. до 15. маја 1848. године), Срби су прогласили [[Српска Војводина|Српску Војводину]], која се састојала од Срема, Баната, [[Бачка|Бачке]] и [[Барања|Барање]]. За војводу је изабран [[Стеван Шупљикац]], [[Карловачка митрополија]] је уздигнута на ранг [[карловачка митрополија|патријаршије]], а тадашњи митрополит, [[Патријарх српски Јосиф|Јосиф Рајачић]], проглашен је за српског патријарха. Изабран је народни одбор као привремена влада Српске Војводине. Одлуке Мајске скупштине потврђене су касније од стране аустријског двора. Мађарска влада је цео овај покрет српског народа прогласила бунтовничким и решила да га сломи војнички. Срби су пружили енергичан отпор и у данашњој Војводини је беснео прави рат. Непопустљивост мађарске владе искористило је српско вођство, на челу са патријархом Рајачићем. Кад је аустријски цар прогласио Мађаре за бунтовнике, српске трупе из Војводине укључиле су се у царску војску и учествовале су у гушењу револуције у Угарској.
 
После пораза мађарске револуције, одлуком аустријског цара, у новембру 1849. године, формирана је једна засебна аустријска покрајина названа [[Војводство Србија и Тамишки Банат]] (''-{Wojwodschaft Serbien und Tamisch Banat}-''), која се састојала од делова Баната, Бачке и Срема. Покрајином је управљао аустријски гувернер, чије се седиште налазило у [[Темишвар]]у, а титула војводе је припадала аустријском цару. Службени језици Војводства Србије били су [[Немачки језик|немачки]] и илирски ([[Српски језик|српски]]). Покрајина Војводство Србија и Тамишки Банат је укинута [[1860]]. године а већи део њене територије (Банат и [[Бачка]]) је прикључен хабсбуршкој [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарској]], са изузетком Срема који је прикључен [[Краљевина Славонија|Краљевини Славонији]], која касније постаје део Краљевине Хрватске-Славоније у оквиру хабсбуршке Угарске.
 
[[Датотека:Serbia1849 04.png|мини|250п|[[Војводство Србија и Тамишки Банат]] и [[Кнежевина Србија]] 1849. године]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Војводина”