Википедија

Царичин град — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
м Поправљене везе: Јустинијан → Јустинијан I
Ред 26:
 
 
'''Царичин Град''' или '''Јустинијана Прима''' ({{јез-лат|Iustiniana Prima}}), се налази на 7 -{[[km]]}- од [[Лебане|Лебана]], a 30 -{km}- од [[Лесковац|Лесковца]], [[Археолошко налазиште|археолошки локалитет]] из [[6. век|VI века]], једног од највећих и најзначајнијих [[византијско царство|византијских]] градова у унутрашњости [[Балканско полуострво|Балкана]]. Подигао га је велики [[византијско царство|византијски]] Царцар [[Јустинијан I]] (527—565) према многим изворима у знак захвалности крају у коме се родио.
 
== Истраживања ==
Ред 33:
Први опис рушевина дао [[Мита Ракић]] [[1880]]. године у листу Отаџбина.
 
Истраживања на археолошком локалитету Царичин Град започета су [[1912]]. године. Први истраживач града био је [[Владимир Петковић]]. Он је на основу величине откривеног града, остатака мозаика, мноштва архитектонске пластике изнео прве [[Хипотеза|хипотезе]] да се ради о [[Јустинијан I|Јустинијани Прими]]. Ова истраживања убрзо су заустављена услед ратова.
 
Истраживања су настављена [[1936]]. године под покровитељством [[Српска академија наука и уметности|Српске краљевске академије]] и [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]] и трајала су до [[1940]]. године када су прекинута, поново због [[Други светски рат|рата]]. Период истраживања од 1936. до 1940. године један је од кључних у истраживању града. У овом периоду откривен је комплекс Акропоља са бедемима, кулама, источном капијом, Епископском базиликом, крстионицом, „Консигнаторијумом”, централном улицом са портицима и „Епископском палатом и анексима”. У току овог периода, 1938. године, започета су и ископавања Горњег града. До 1940. године откривен је велики број грађевина које су указале на то колики је значај имао Царичин град у историји византијског урбанизма.
Ред 63:
 
== Налази новца из источног подграђа Царичиног града ==
На простору источног подграђа Царичиног града власници њива прикупили су 19 примерака бронзаног новца из 6. века. Новац је предат истраживачима и заведен је у теренски инвентар за 2010 годину. Иако је реч о невеликој скупини новца, она допуњује слику о протку новца у Царичином граду. Више примерака новца потиче из једнобродне [[Базилика|базилике]] подигнуте на јужном платоу, ван града, близу трасе акведукта. Новац је пронађен у унутрашњости цркве. Ради се о фолису Анастасија из ковнице у [[Константинопољ]]у из 512/7 године, затим полуфолису [[Јустин II|Јустина 2II]] из ковнице Солун од којих је један кован 568/9, а други 574/5. Значајан је налаз једног лоше очуваног фолиса са простора некрополе града смештене западно од акведукта. Реч је о фолису кованог у време [[Јустин I|Јустина првогI]] или [[Јустинијан I|Јустинијана I]]а првог који је нађен поред гроба. Да се ради о скупном налазу новца указују и раније нађене оставе са Царичиног града. <ref>Ђорђевић В, Лесковачки зборник 51, Народни музеј, Лесковац, 2014. </ref>
== Галерија слика ==
<gallery>
Ред 78:
Слика:Caričin grad, ostaci zidina 02.jpg
Слика:Царичин Град се налази на 7 km од Лебана на падинама Радан планине.JPG
Слика:Царичин Град, археолошки локалитет из 6. века. Подигао га је велики византијски Царцар Јустинијан I (527-565).JPG
Слика:Avers Justinijan I (527—565527-565), solid.jpg|Аверс Јустинијан I из периода 527-565 године н.е. Пронађен је на овом локалитету и део је збирке Нумизматика I [[Народни музеј Лесковац|Народног музеја у Лесковцу]]
Слика:Revers Justinijan I (527—565527-565), solid.jpg|Реверс Јустинијан I
</gallery>
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Царичин_град”