Василије Марковић — разлика између измена

м
#1Lib1Ref
м (Враћене измене 109.92.255.186 (разговор) на последњу измену корисника Autobot)
м (#1Lib1Ref)
 
{{bez_izvora}}
{{Научник
| име = Василије Марковић
 
== Младост и школовање ==
Рођен је у [[Горњи Страњани|Страњанима]], у близини [[Пријепоље|Пријепоља]] у коме је завршио основну школу.<ref name="маки">{{cite web |title=Знаменити Срби |url=http://www.tvorac-grada.com/najsrbi/srbi/m0009.html |website=Творац града |accessdate=26. 1. 2019}}</ref> Гимназију је учио у [[Солун]]у и [[Скопље|Скопљу]] као [[благодејац]]. Као један од најбољих ученика Скопске гимназије нашао се међу оснивачима националног друштва ''Српско коло'' у Скопљу међу виђенијим [[Срби]]ма из [[Стара Србија|Старе Србије]]. Своје образовање је наставио на Великој Школи у [[Београд]]у, на којој се истакао својим радовима за које његов професор [[Станоје Станојевић]] рекао:
{{цитат|да су његови семинарски радови били, у ствари научни радови.}}
 
По завршеној Великој Школи три године је провео као наставник у гимназији у [[Пљевља|Пљевљима]].
 
У новембру [[1908]]. напушта службу и посвећује се својој докторској дисертацији на тему: ''„Историја српских манастира“''. Након одбране дисертације [[1909]]. постаје први доктор историјских наука који је ту титулу стекао на [[Универзитет у Београду|Београдском Универзитету]], али због [[Ослободилачки ратови|ослободилачких ратова]], никада није званично промовисан.<ref name="маки" /> Пре њега је дисертацију о [[јован Ненад|цару Јовану Ненаду]] одбранио [[Радосав Јовановић]], али он своје дело никада није објавио због чега није озваничен. Пошто је Марковић умро у трену када је његово дело било штампано, тек је [[Грци|Грк]] [[Михаило Ласкарис]], као трећи који је одбранио дисертацију на Београдском универзитету са темом ''„Византијске принцезе на српском престолу у средњем веку“'' био и званично промовисан у доктора историјских наука.
 
Потом постаје наставник II [[Београд|београдске]] гимназије, а у фебруару [[1914]]. полаже професорски испит. Тада му је понуђено место професора на униварзитету, али је тај посао одбио желећи да се припреми за положај професора [[Православни богословски факултет Универзитета у Београду|Богословског факултета]].
Током [[Комити|комитске борбе]] у [[Стара Србија|Старој Србији]], тесно је сарађивао са комитским војводама, поготово са својим великим пријатељем [[Сретен Вукосављевић|Сретеном Вукосављевићем]]. Као борац учествује у ослободилачким ратовима од [[1912]], посебно се истакавши у [[Кумановска битка|Кумановској бици]]. Након [[Албанска голгота|преласка Албаније]], бива постављен на место комесара [[Енглеска|енглеске]] болнице ''Вундед Алајс'' и [[1. октобра]] [[1916]]. са 25 рањеника бива престациониран у [[Воден (град)|Воден]]. На том положају остаје највероватније до [[17. април|17.04.]] [[1917]]. када на инсистирање министарства иностраних дела бива пензионисан у [[Солун]]у са чином резервног подофицира и бива упућен у [[Атина|Атину]] да ради као [[Дипломатија|дипломата]]. Године [[1918]]. објављује расправу ''„Да ли су средњовековни Срби сматрали Македонију бугарском?“'', која [[1919]]. бива прерађена и преведена на [[Француски језик|француски]] за потребе [[Париска мировна конференција 1919.|Версајске мировне конференције]].
 
Објавио је неколико расправа и чланака, а за потребе ''„Историје Срба“'' свог професора и пријатеља [[Станоје Станојевић|Станоја Станојевића]] израдио је историјске карте.<ref name="маки" /> Смрт га је стигла када је у штампу предао своје дело ''„Православно Монаштво и манастири у средњовековној Србији“'' које је постхумно објављено, а ових година је доживело неколико реиздања.
 
Др Василије Марковић умире од [[Шпанска грозница|шпанске грознице]] [[6. фебруар]]а [[1920]]. године.
* ''„Ктитори, њихове дужности и права“''
* ''„О титуларима српских владара у средњем веку“''
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
{{DEFAULTSORT:Марковић, Василије}}