Манастир Светог Александра у Орошу — разлика између измена

'''Манастир Светог Александра''' је некадашњи православни, а потом католички манастир у мјесту [[Грике-Орош|Орош]] у [[Албанија|Албанији]].

[[Иван Јастребов]] је о њему записао да је стара црква била посвећена Светом Јовану Крститељу и наводну ју је [[папа Климент VIII]] дао фрањевцима. Раније је била православна, као и Рубино и цркве у селима Какарич и Балдрен ([[Задрима]]). Живопис у цркви је у доба Јастребова био исти као и у [[Самостан Светих Срђа и Ваха на Бојани|цркви Св. Сергија и Вакха]]. Од старе цркве није остало ништа. На њеном мјесту је подигнута нова. Стара црква није била тако дугашка. У близини цркве се виде темељи насељених мјеста са старом накапницом. Мјесто је окружено природним зидом од стијена, па је само по себи природно планинско утврђење. Ту јепостојао древни манастир који је прво припадао монасима василијанцима (православним), а затим [[Данијеле Фарлати]] пише како након пада грчког царства нико није владао Митдитијом, па су и монаси ту нестали. И фрањевци, којима је папа дао тај манастир, га због дивљине краја напуштају. То је народу било важно - свето мјесто. И у доба Јастребова се по старом календару ту свих околних племена окупља 24. јуна. Мирдити и генерално хришчани Арнати, па и муслимани ако поштују свеце то чине само по старом калнедару. Нпр. кажу да се нешто догодило на Св. Николу старога. То је ту било распрострањено и међу латинима. Бискуп Шепић их је од тога одвраћао. Јастребов описује и орошки крст који пореди са оним од племена [[Мркојевићи (племе)|Мркојевићи]], тзв. крст [[Јован Владимир|Јована Владимира]]. <ref>{{Cite book|last=Јастребов |first= Иван |authorlink= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 371., 372., 373. |year=2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref>