Слободан Пенезић Крцун — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 41:
Напад [[Силе Осовине|сила Осовине]] на [[Краљевина Југославија|Краљевину Југославију]], [[6. април]]а [[1941]]. године, га је затекао у [[Београд]]у и он је истог дана кренуо кући. У Ужицу је покушао да се пријави у војску, али је био одбијен. Када су [[Трећи рајх|Немци]] заузели Ужице, отишао је у [[Санџак]], и ту је остао до краја априла 1941. године. У току маја успео је да се врати у Београд, где је добио задатак од Покрајинског комитета СКОЈ-а за Србију да се врати у Ужице и повеже се са тамошњом партијском организацијом КПЈ.
 
По задатаку Окружног комитета КПЈ за Ужице, у златиборском срезу је радио на припреми устанка и формирању Златиборске партизанске чете. После формирања те чете, на позив Окружног комитета, отишао је у Штаб [[Ужички партизански одред|Ужичког партизанског одреда]] „[[Димитрије Туцовић]]“, где је одређен за заменика [[Политички комесар|политичког комесара]] Одреда. После ослобођења Ужица, сепрембрасептембра 1941. године, имао је задатак да у ослобођеном граду организује борбу против „[[Пета колона|пете колоне]]“. Поред овога, радио је и на организовању „[[Народноослободилачки одбори|народне власти]]“, организовању позадине и др. У ослобођеном Ужицу је остао све до пада [[Ужичка република|Ужичке републике]], 29. новембра 1941. године.
 
У село [[Радоиња|Радоињу]], где се тада налазио [[Врховни штаб НОВЈ|Врховни штаб НОП одреда Југославије]], стигао је [[5. децембар|5. децембра]] 1941. године, и био задужен да ради на обезбеђењу чланова Врховног штаба. На тој дужности је остао све док је Врховни штаб боравио у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|ослобођеној Фочи]]. Приликом повлачења партизанских јединица из Санџака, јуна [[1942]]. године, постао је руководилац Политодела [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]], а ускоро, код [[Мркоњић Град|Мркоњић-Града]], постао је заменик политичког комесара бригаде. Априла [[1943]]. године, после смрти [[Алекса Дејовић|Алексе Дејовића]], постављен је за политичког комесара бригаде.
Ред 47:
Септембра 1943. године одређен је за политичког комесара [[Друга пролетерска дивизија НОВЈ|Друге пролетерске дивизије]], и с њом је учествовао у ослобађању Санџака. Са ове функције је смењен [[7. децембар|7. децембра]] 1943. године, због [[операција Кугелблиц|пораза дивизије код Пријепоља]]. После тога, налазио се са [[Друга пролетерска дивизија НОВЈ|Другом]] и [[5. крајишка дивизија НОВЈ|Петом крајишком дивизијом]], које су ишле у [[Србија|Србију]] до [[Ибар|Ибра]], и натраг у [[Црна Гора|Црну Гору]], где се оформила група руководилаца за Србију, који су од [[Манастир Морача|манастира Мораче]], јуна [[1944]], отишли на [[Вис (острво)|Вис]].
 
На Вису, Крцун је изабран у Покрајински комитет КПЈ за Србију и одређен за начелника [[Одељење за заштиту народа|Одељења за заштиту народа Србије]] (ОЗНА) за Србију. Са Виса је, почетком јула, отишао у [[Бари]], а одатле је, с групом других руководилаца, авионом пребачен на [[Јужна Србија у Народноослободилачкој борби|ослобођену територију јужне Србије]]. Тамо је почео да ради на формирању првих организације Одељења за заштиту народа, а потом је прешао у ослобођено [[Ваљево]], затим у [[Аранђеловац]], па у Београд, где је постао начелник Одељења за заштиту народа Србије.
 
Један од највећих успеха службе коју је водио, било је [[Операција хапшења Драже Михаиловића|хапшење Драже Михаиловића]].