Срећко Шојић — разлика између измена

| рођен = Posle 1945

Срећко Шојић је увек предствљан као човек из провинције, који мутним пословима постаје богат и на важним положајима. Он прича карикираним [[Тимочко-лужнички дијалекат|дијалектом]] јужне Србије, са само два падежа и врло карактеристичним и меким словима Ћ и Ђ. Шојић је вечито са брковима, ћубом на глави и обучен у дречава одела чије се боје готово по правилу не слажу са панталонама или кошуљом. Врло је похлепан и пуно зајми новац, а кад год га неко пита да било шта плати или да врати позајмљено, он одговара: „Полако с плаћање“, и нуди виски ("вискић са ледомхледом") и мезе да би скренуо с теме. Увек је непоштен и подмитљив. Шојић понижава све људе који су испод њега по положају, од којих зна да нема опасности. Са опасним људима, пак, он прича врло лицемерно, улагујући им се док воде разговор, а иза леђа их пљујући. Имао је више љубавница. Он је врло необразован, и једна од главних шала везаних за њега јесте да каже погрешно неку реч страног порекла (нпр. конфузија уместо инфузија, експонат уместо експонент, ампутира уместо импутира, фатаморгана уместо фото-монтажа...), као и понеке домаће речи (нпр. упокоји уместо успокоји), а кад га неко исправи, он му изнервирано одговара: „Па тој сам и казо, бре!". Такође је велики лажов и у стању је да смисли дугачку неистиниту причу, само да би избегао истину.