Само — разлика између измена

77 бајтова уклоњено ,  пре 3 године
м
нема резимеа измене
м
м
'''Краљ Само''' (?–658) био је трговац, пореклом из сенонске земље, вероватно данашњи [[Сенс]] у [[Француска|Француској]]).
Само је први познати владар међу [[Словени]]ма и оснивач тзв. '''Самовог царства''' или '''Самовог краљевства''' (623–658), прве познате организоване заједнице [[Словени|Словена]].
Заправо, био је то сигурно некакав савез племена, а не права [[држава]]. Што се тиче Самова порекла, [[Псеудофредегарова хроника|Фредегарова хроника]] - једини запис о Саму из тог доба – изричито каже: „Само, Франак рођењем [или народом], из покрајине Сенон[аг]ије“.
{{Историје|Словеније|Аустрије|Чешке|Словачке}}
[[Панонски Авари|Авари]] су 560-их година стигли до [[Карпати|Карпата]] из [[Азија|азијских]] степа, те су покорили Словене на том подручју.
Аварска је граница ишла отприлике дуж границе [[Византијско царство|Византије]] у данашњој [[Србија|Србији]], затим уз [[Балатон (језеро)|Балатон]], источно од [[Братислава|Братиславе]], дуж јужне [[Словачка|Словачке]] и [[Рутенија|Рутеније]].
Након што су Авари поражени пред [[Константинопољ|ЦариградомЦариград]]ом почетком 7. века, Словени северно од [[Дунав]]а подигли су устанак.
Један од трговаца који су Словенима продавали оружје био је Само. Током устанка против Авара (623), вероватно на данашњем подручју [[Братислава]]-[[Дуино|Девин]],
Само се придружио Словенима, који су под његовим вођством победили Аваре и прогласили га својим владаром. Тако је настало Самово краљевство.
 
[[Датотека:Samovo kraljevstvo.png|мини|лево|Могућа територија Самовог краљевства]]
Према археолошким налазима, Самово је краљевство покривало данашњу [[Моравска|Моравску]], [[Словачка|Словачку]] и [[Доња Аустрија|Доњу Аустрију]]. Насеља у каснијим [[Моравска кнежевина|моравскојМоравској]] и [[НитранскаЊитранска кнежевина|нитранскојЊитранској кнежевини]] (види: ''[[Великоморавска кнежевина|Велика Моравска]]'') често су иста као и она из времена Самова краљевства. Данашња [[Чешка]] вероватно, а [[Бела Србија|Сорбија]] на [[Лаба|Лаби]] сигурно, те држава [[Карантанија]] привремено, постале су делови краљевства око 630-их година. Словени под вођством Сама успели су
одбити све аварске нападе, а пошто што су побили неке франачке трговце или им отели робу, морали су се борити и против [[Франачка|Франака]]: године 631. франачки је краљ [[Дагоберт I]] [[Меровинзи|меровиншки]] (603–639, владао 629–639) послао три војске против краља Сама.
Највећу међу њима, која је кренула из [[Аустразија|Аустразије]], потукли су Словени и Само код (данас непознатог) дворца -{Wogastisburga}- бранећи средиште Самова краљевства. Само је потом извео неколико противудара све до франачке [[Тирингија|Тирингије]] и опљачкао је.
 
После тог успеха, Саму се придружио [[Бела Србија|српски]] кнез [[Дерван]]. Ни данас није сигурно где се налазио -{Wogastisburg }- неки кажу у [[Чешка|Чешкој]], други негдје на [[Дунав]]у, трећи да је то [[Форцхајм]], [[Братислава]], [[Карунтум]] итд.
 
Након Самове смрти, 658. или 659. године, историја његова краљевства је непозната. Претпоставља се да је краљевство нестало његовом смрћу.
Археолошки налази показују да су се Авари вратили на старе поседе (барем на југ Словачке) и помешали са Словенима, док су подручја северно од аварског царства остала посве словенска. О Словенима и Аварима опет се нешто чује тек крајем 8. века, када су моравске и нитранске кнежевине нападале Аваре, које су коначно победили Франци под [[Карло Велики|Карлом Великим]] 799. или 802/803. године, након чега су [[Евроазијски Авари|Авари]] нестали са светске позорнице.
 
Главни извор писаних података о Саму и његову краљевству је франачки документ ''[[Псеудофредегарова хроника|Фредегарова хроника]]''.