За разлику од једињења, чији су [[састојак|састојци]] увек сједињени у одређеним односима, смеша је супстанца која не мора да има сталан [[састав]] при различитим добијањима. Чак и [[однос]] [[кисеоник]]а и [[азот]]а у [[ваздух]]у није увек сталан, што указује на то да је ваздух смеша (ово је показао [[Роберт Бунзен]] 1846. године).<ref name="мел">Паркес, Г. Д. & Фил, Д. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. [[Научна књига]]. Београд.</ref>
''Искошен текст''== Хомогене и хетерогене смеше ==
Смеше су обично '''Подебљан текст'''[[хетерогена супстанца|хетерогене]], што значи да се јасно могу уочити разлике између супстанци које их чине. На пример, лако је уочити у смеши песка и шећера, које су [[елементарна честица|честице]] [[песак|песка]], а које [[шећер]]а. [[Хомогена супстанца|Хомогена]] је она супстанца код које један део има потпуно исти састав и особине као сваки други део. Дешава се да су састојци неке смеше довољно мали да се не могу видети голим оком, па такве смеше изгледају хомогено. Такав је случај са [[крв]]љу. Под микроскопом се види да крв сачињава безбојна [[течност]] са суспендованим честицама. Сличан је случај и са [[млеко]]м. Примери за праве хомогене смеше (јер се хетерогеност не може доказати) су неки водени [[раствор]]и (шећера, [[со]]ли итд.).<ref name="мемел"/>
Смеше се деле на хомогене(раствори) и хетерогене смеше.'''Агрегатно стање смеше зависи од агрегатног стања самих састојака и од односа појединих састојака.'''
