Ираклије II (византијски цар) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →top: сређивање |
мНема описа измене |
||
Ред 32:
До сложне владавине Ираклијевих синова ипак није дошло. Константин је практично био већ на самрти пошто је боловао највероватније од [[Туберкулоза|туберкулозе]] и покушао је да поделом новца обезбеди подршку војске за свог сина [[Констанс II Погонат|Констанса]]. Поред тога, царица Мартина је подржавала [[Монотелитизам|монотелитско учење]] које је у Цариграду било непопуларно и ослонила се на [[патријарх]]а [[Пир (цариградски патријарх)|Пира]]. Константин је умро у мају 641. и у царству су се појавиле гласине да су га Мартина и Пир отровали.
Ираклона је сада проглашен за цара-самодршца (βασιλεος αυτοκρατορ) што је у погледу титулисања врховног владара био први случај у византијској историји. Влада је протерала неколико војсковођа оданих покојном Константину у тренутку када је одбрана Египта попустила под притиском [[Ислам|муслиманских]] [[Арапи|Арапа]]. Из Цариграда је у [[Египат]] враћен већ свргавани [[
== Литература ==
|