Француско-пруски рат — разлика између измена

Француска је у рат ушла уверена у брзу победу због постојања професионалне војске која се прославила у [[Кримски рат|кримском рату]], рату с Аустријом године [[1859]]. као и у бројним колонијалним походима. Французи су били наоружани пушком [[Шаспо]] која је у то време била најмодерније стандардно стрељачко оружје на свету, а њихове снаге су располагале и са примитивним митраљезима. Са друге стране Пруси су имали надмоћ у артиљерији, али је главна предност била у постојању [[главни штаб|главног штаба]] на челу са [[Хелмут фон Молтке Старији|Молткеом]] – институције која је годинама пре правила детаљне ратне планове и детаљно координисала покрете војске, у потпуности користећи новостворену железничку мрежу.{{чињеница| date = 01. 2016.}}

 

 

Вест о катастрофи довела је до пада царске владе и проглашења француске '''Треће републике''', која ће трајати све до немачке окупације Француске [[1940]]. године. Нова републиканска влада сматрала је како је војни пораз резултат неспособности старог режима, па да ће, као и [[1793]]. године, за време [[Француска револуција|француске револуције]] револуционарни елан и стварање масовне војске регрута успети да преокрене стање на бојишту. У току док су се водили преговори с Бизмарком, министар унутрашњих послова привремене француске владе, [[Леон Гамбета]] прелетео је балоном преко немачких линија, побегавши у унутрашњност, како би окупио добровољце. Успео је да формира армију на [[Лоара|Лоари]] и с њом да освоји [[Орлеан]], док је генерал [[Федерб, Луи Леон Сезар|Федерб]] зауставио Немце на северу. Но, Немци су се учврстили око [[Париз]]а, не попуштајући блокаду и не срљајући у фронталне сукобе с Французима. Ускоро је у Паризу завладало ужасно стање, тако да су грађани Париза почели да једу пацове и животиње из золошког врта. На крају је Бизмарк наредио и бомбардовање исцрпљеног града, при чему је страдало мноштво цивила. Републикански министар спољних послова, [[Жил Фавр]], отпочео је преговоре с Немцима [[23. јануар]]а [[1871]], жалећи се на нехумани поступак Пруса према француском народу.{{sfn|Керстен|1991|p=202}}

 

[[18. јануар]]а 1871. године, у току преговора, проглашено је [[Немачко царство|Немачко царство (Други Рајх)]] у „Сали огледала“ у [[Версајски дворац|Версајском дворцу]], што је било велико понижење за Французе. Пред званичницима Бизмарк је нагласио да титула „немачког цара“ означава обнову [[Свето римско царство|Светог Римског царства]], кога се [[1806]]. одрекао [[Франц II, цар Светог римског царства|Фрања II (Франц II)]]. Понижена Француска предала се [[28. јануар]]а 1871. године (потписано је примирје).<ref>Хари Хердер, ''Европа у деветнаестом веку 1830—1880'', Цлио, Београд. (2003). pp. 284.</ref>

 

== Последице ==