Отворите главни мени

Промене

Крајем 1918. године, у договору са [[Црногорски одбор за народно уједињење|Црногорским одбором за народно уједињење]], а без претходног договора са црногорским краљем Николом I, уједињују Црну Гору у Србију.
 
Након уједињења, избија [[божићнаБожићна побуна]] присталица конфедералног југословенског уједињења ([[зеленашиЗеленаши|Зеленаша]]), а против безусловног припајања Црне Горе Србији. Присталице безусловног уједињења ([[бјелаши]]) уз помоћ савезника гуше ову побуну. Оружане борбе црногорских комита настављају да трају све до [[1924]]. године када они прихватају амнестију краља [[Александар I Карађорђевић|Аклександра]].
 
Краљ Никола шаље [[Париска мировна конференција 1919.|Париској конференцији]] захтев да се поврати независност Црне Горе, али његова молба бива одбијена. УмиреКраљ Никола је умро [[1921]]. године у [[Антиб]]у, у егзилу.
 
Неки од комита, зеленаши и бивши војници војске ЦГЦрне Горе, након [[Априлски рат|окупације Краљевине Југославије]] и формирања нове проокупаторске "[[Независна Држава Црна Гора|краљевине]]" улазе у састав милиције (антикомунистичка милиција) и оружаних снага ([[Ловћенска бригада]]) нове државе и познати су као [[Краљевски жандармеријски кор|Крилаши]]. Те јединице престају с постајањем [[1944]]. године након заузимања те окупаторске творевине од стране [[народноослободилачка војска Југославије|партизана и југословенске војскенародне армије]].
 
<small>Извор: Срђа Павловић, ''-{Balkan Anschluss: the annexation of Montenegro and the creation of the common South Slavic state}-'', 2008.</small>
794

измене