Галеријев едикт о толеранцији — разлика између измена

Галерије је пре тога, био познат као један од најватренијих прогонитеља хришћана, а посебно се истакао у током прогона за време [[диоклецијан|цара Диоклецијана[[Диоклецијан]]а. Галерије је едикт дао непосредно пре своје смрти, у време док је био мучен тешком болешћу. Хришћански апологети, а посебно [[Лактанције]], су [[едикт о толеранцији|едикт]] протумачили као хришћанску победу, односно последицу гриже савести и страха од Божје казне.

Савремени историчари, међутим, сматрају да је Галерије био вођен пре свега политичким мотивима, односно спознајом да је [[хришћанство]] постало превише снажно, поготово у богатим источним провинцијама под његовом влашћу, те да би подршка или барем неутралан став хришћана, могао бити користан у евентуалним обрачуну са другим владарима тетрархије. У сваком случају, Галерије својим едиктом Хришћанима није дао повлашћен положај, већ им је само омогућио вођење обреда у својим кућама и црквама "под условом да не крше јавни мир", изједначивши их тако са [[Јевреји]]ма.