Наполеон I Бонапарта — разлика између измена

м
Враћене измене 89.216.141.177 (разговор) на последњу измену корисника Happyhards
м (Враћене измене 89.216.141.177 (разговор) на последњу измену корисника Happyhards)
ознака: враћање
| потпис = Napoleon signature.svg
}}
'''Наполеон I Бонапарта''' ({{јез-фр|Napoléon Bonaparte}}; [[Ајачо]], [[15. август]] [[1769]] — [[Лонгвуд]] [[Света Јелена (острво)|Света Јелена]], [[5. мај]] [[1821]]) је био генерал у [[Француска револуција|Француској револуцији]] и као вођа био је први конзул Француске Републике од [[11. новембар|11. новембра]] [[1799]]. до [[18. мај]]а [[1804]]. и цар Француске и краљ Италије од 18. маја 1804. до [[6. април]] kao i kralj kolumbujeаа [[1814]]. и онда поново на кратко од [[20. март]]а до [[22. јун]]а [[1815]].
 
Наполеон је рођен на [[Корзика|Корзици]], које је Ђенова због дугова само годину дана пре његовог рођења Италија уступила Француској. Потицао је из скромне племићке породице као друго од осморо деце. Био је веома несташан, тврдоглав и одлучан, па га је мајка са пет година послала у школу за девојчице како би он постао послушнији, што се ипак није десило. Касније је уписан у војну школу у којој се истицао из математике из историје. Језици му нису били јача страна, а француски никад није научио да пише правилно и говорио је јаким корзијанским акцентом. Имао је само 14 година када је преузео дужност артиљеријског потпоручника, од када му је каријера била у сталном успону. Женио се два пута и имао је бројне љубавнице. Прву жену, Жозефину Боарне, од њега старију 6 година са којом није имао деце, упознао је на свечаном балу и био је очаран њеном лепотом. У брак са другом женом, Маријом Лујзом, аустријском принцезом, ступио је 1810. године и она му је подарила наследника Наполеона II. Након пораза у бици код Ватерлоа 1815, живео је у заточеништву на Светој Јелени. Да би прекратио време, писао је мемоаре и играо је билијар. Умро је 1821. године. У тестаменту је тражио да буде сахрањен на обали Сене, што није учињено. Двадесет година касније тело му је премештено у Париз. Жену и сина није видео од прогонства. Марија Лујза се преудала, а Наполеон II је десетак година након очеве смрти умро од туберкулозе. Године 1799. Наполеон је извршио [[државни удар]] и поставио себе за првог конзула; пет година касније је сам себе крунисао за цара Француске. Током прве деценије 19. века, заратио је са скоро сваком важнијом европском силом, доминирајући континенталном Европом низом победа - од које су најславније оне код [[битка код Аустерлица|Аустерлица]] и [[битка код Фридланда|Фридланда]] - и успостављањем савеза, именујући блиске сараднике и чланове породице за владаре или министре у државама којима су доминирали Французи.