Обреновац — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 32:
Иако нису имали дозволу власти да се населе у унутрашњост Краљевства Србије, [[Јевреји]] су то ипак чинили. Њихово присуство забележено је и у Палежу.<ref>{{Cite book|title="Краљевство Србија" 1720-1739. Докторска дисертација|last=Ђорђевић|first=Милош|publisher=Универзитет у Нишу|year=2013|isbn=|location=Ниш|pages=73}}</ref> Палеж су насељавали и [[римокатолици]]: према извештају београдских [[Капуцинери|капуцина]] из 1726. године у Палежу је било 30 римокатолика.<ref>{{Cite book|title=Визуелна култура Србије под аустријском влашћу (1718-1739). Докторска дисертација|last=Милошевић|first=Ана Р.|publisher=Универзитет у Београду|year=2016|isbn=|location=Београд|pages=27-28}}</ref> Према извештају из 1738. године, који је сачинио београдски [[бискуп]] [[Франц Антон фон Ваграјн]], у Палежу је боравило 36 римокатолика.<ref>{{Cite book|title=Визуелна култура Србије под аустријском влашћу (1718-1739). Докторска дисертација|last=Милошевић|first=Ана Р.|publisher=Универзитет у Београду|year=2016|isbn=|location=Београд|pages=45}}</ref>
=== Други период османске власти (1739-1804) ===
[[Београдски мир|Београдским миром]] (18. септембра 1739) територија хабзбуршке Србије је поново потпала под османску власт. Палеж је постао део [[Смедеревски санџак|Смедеревског санџака]].
Током овог периода Палеж, као [[паланка]], је имао посаду од 80 војника, по 40 [[Мустахфиз|мустахфиза]] и [[Фарисан|фарисана]].<ref>{{Cite book|title=Војно-административно уређење Смедеревског санџака 1739-1788. Докторска дисертација|last=Павловић|first=Мирослав|publisher=Универзитет у Новом Саду|year=2016|isbn=|location=Нови Сад|pages=211}}</ref> Оволики број сталних стражара био је стратешким положајем Палежа на путу Београд-Шабац.<ref>{{Cite book|title=Војно-административно уређење Смедеревског санџака 1739-1788. Докторска дисертација|last=Павловић|first=Мирослав|publisher=Универзитет у Новом Саду|year=2016|isbn=|location=Нови Сад|pages=219}}</ref> [[Диздар]] Палежа се помиње свега једном, али са чак 10 службеника, неуобичајено великим бројем за тадашње прилике.<ref>{{Cite book|title=Војно-административно уређење Смедеревског санџака 1739-1788. Докторска дисертација|last=Павловић|first=Мирослав|publisher=Универзитет у Новом Саду|year=2016|isbn=|location=Нови Сад|pages=242}}</ref>
== Демографија ==
| |||