Ворен Зимерман — разлика између измена

'''Ворен Цимерман''' ([[енглески језик|енг.]] ''Varren Zimmermann'', [[16.11. новембар]] [[1934.]] -— 03.02[[3. фебруар]] [[2004]]) је био [[САД|амерички]] дипломата, најпознатији по томе што је био последњи амбасадор [[САД]] у [[СФРЈ]] прије [[Распад СФРЈ|њеног распада]].<ref>https://www.nytimes.com/2004/02/05/world/warren-zimmermann-dies-envoy-to-yugoslavia-was-69.html</ref>

Према Роберту В. Такеру, професору емеритусу америчке спољне политике на Универзитету Џон Хопкинс, и Давиду С. Хендерсону, професору на Колорадо Колеџу, Цимерман је вјероватно најодговорнија особа за неусвајање Лисабоског споразума, познатог и као мировни план Карингтон-Кутиљеро. Поменути споразум би успоставио мир између три етничке групе: [[Бошњаци|Бошњака]], [[Срби|Срба]] и [[Хрвати|Хрвата]], који живе на простору [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], стварањем кантонског система какав постоји у [[Швајцарска|Швајцарској]]. У вријеме када је БиХ клизила у сукоб по етничким линијама, овај план је предвиђао подјелу власти на свим административним нивоима и преношење централне власти на ниже локалне етничке заједнице. Међутим, дана [[28. мартамарт]]а [[1992]]. године, десет дана након потписивања Лисабонског споразума од сваке од три стране, Цимерман је дошао у [[Сарајево]] како би се састао са [[Алија Изетбеговић|Алијом Изетбеговићем]], лидером босанских Муслимана, увјеравајући Изетбеговића у пуну подршку пуној независности БиХ без икакве унутрашње деценрализације. У року од неколико дана након састанка са Цимерманом, Изетбеговић је повукао свој потпис са поменутог споразума одрекавши се мировног споразума, изненада изјављујући да се противи било каквој етничкој подјели Босне и Херцеговине. За неколико седмица у БиХ се развио рат у свом најстрашнијем облику.

Пишући 1997. године, Алфред Шерман, британски политички аналитичар и савјетник Маргарет Тачер, описао је Цимерманово учешће у БиХ, заједно као и комплетну америчку спољну политику на Балкану[[Балканско полуострво|Балкан]]у, као "лагање и варање, подстицање рата у коме су цивили главна жртва и коме су древне мржње хране саме собом".

Његов последњи службени чин прије него што је повучен са службе у САД, [[16. мајамај]]а [[1992]]. године, био је да државном секретару напише повјерљив меморандум под називом "Ко је убио Југославију?". У Цимермановој анализи, оно што је довело до пропасти државе јесте национализам балканских лидера.

Оставку на дипломатску службу поднио је 1994. године у знак протеста због одбијања предсједника Сједињених Држава, [[Бил Клинтон|Била Клинтона]] да интервенише у рату Босни и Херцеговини. Цијело вријеме водио је кампању са циљем да увјери САД да мора дјеловати како би окончали оно што је он виовидео као "српску агресију у убијању" и био је мишљења да би "ваздушни напади [[НАТО]]-а на Србе у било ком тренутку током рата зауставили рат и довели до договора".

Наставио је предавати на Универзитету Џон Хопкинс (1994-96) и [[Универзитет Колумбија|Колумбија Универзитету]] (1996-2000). О свом иксуству у Југославији написао је књигу "Порекло катастрофе" (1996). Умро је од последица канцера панкреаса [[3. фебруарафебруар]]а [[2004]]. године у својо кући у мјесту [[Грејт Фолс (Вирџинија)|Грејт Фолс]] (Вирџинија, САД).

*''Живорад Ковачевић, ''Америка и распад Југославије'', Београд, 2007.''

*''Ворен Цимерман, ''Поријекло једне катастрофе'', Београд, 1996.''

* https://charlierose.com/videos/2385

* https://worldcat.org/identities/lccn-n86-23073