Википедија

Архитектура — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Уклоњена веза: Форма
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 9:
'''Архитектура''' ({{Јез-лат|architektura}}, од старогрчке речи -{''arkitekton, ὰρχιτεκτονική''}-, од -{''ὰρχι''}- — ''главни'' и -{''Τεκτονική''}- — ''градитељ'') у ужем смислу је [[наука]] и [[уметност]] пројектовања и обликовања [[Грађевина|зграда]], односно унутрашњег и спољашњег архитектонског простора: [[ентеријер]]а и [[екстеријер]]а.
 
Архитектонска дела често представљају културне или политичке симболе, као и уметничка дела. Историјске цивилизације се карактеришу својим достигнућима у архитектури. Архитектура служи да испуни неке основне људске потребе, и настаје у складу са могућностима и потребама људи.<ref name="БСЭ">{{Cite web |url=http://slovari.yandex.ru/%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0/%D0%91%D0%A1%D0%AD/%D0%90%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0 |title=Большая советская энциклопедия |access-dateaccessdate=22. 099. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140809051427/http://slovari.yandex.ru/%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0/%D0%91%D0%A1%D0%AD/%D0%90%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0/ |archive-date=099. 088. 2014 |dead-url=yes |df= }}</ref>
 
У организацију постора спада и уређење насеља, то јест [[урбанизам]]. Стога су сви значајни урбанисти имали и архитектонско образовање.<ref name="Мир архитектуры">{{Cite book|author1author=Гутнов, Алексей Эльбрусович |author2=Глазычев, Вячеслав Леонидович |title = Мир архитектуры|location=|publisher=Молодая гвардия, Москва|year=1990|isbn=978-5-235-00487-0|pages=}}</ref>
 
== Архитекта ==
Ред 159:
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref=harv|author1author=Гутнов, Алексей Эльбрусович |author2=Глазычев, Вячеслав Леонидович |title = Мир архитектуры|location=|publisher=Молодая гвардия, Москва|year=1990|isbn=978-5-235-00487-0|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|author1author=Гутнов, Алексей Эльбрусович |author2=Глазычев, Вячеслав Леонидович |title = Мир архитектуры|location=|publisher=Молодая гвардия, Москва|year=1990|isbn=978-5-235-00487-0|pages=}}
* Světové dějiny umění: Larouse. {{page|year=|isbn=978-80-7181-055-1|pages=}}
* Dějiny architektury. {{page|year=|isbn=978-80-207-0185-5|pages=}}
* H, W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd. 1962.
* Ђина Пискел, Општа историја уметности, Београд. {{page|year=1972|id=|pages=}}
* Udo Kulterman, Savremena arhitektura, Novi Sad [[1971]].
* Dejiny umenia, Michael V, Altpatov, Martin [[1976]]
Ред 170:
* Dejiny umenia, Michael, V. Altparov, Martin 1976.
* Urbs & Logos [[Богдан Богдановић (архитекта)|Bogdan Bogdanović]], Gradina 1976.
* {{Cite book |ref=harv|last=Hellman|first=Louis|title = Architektur für Anfänger (Architecture A-Z - A Rough guide)|publisher=Rowohlt, Reinbek bei Hamburg|year=1988|isbn=978-3-499-17551-0|pages=}}
* {{Cite book |ref=harv|editor1-first=Hermann|editor1-last=Hipp|editor2-first=Ernst|editor2-last=Seidl|title = Architektur als politische Kultur. philosophia practica|publisher=Reimer, Berlin|year=1996|isbn=978-3-496-01149-1|pages=}}
* {{Cite book |ref=harv|last=Glancey|first= Jonathan|title = Geschichte der Architektur|publisher=Mit einem Vorwort von [[Norman Foster]], Dorling Kindersley Verlag|location=Starnberg|year=2006|isbn=978-3-8310-9048-8|pages=}}
* Koch, Wilfried: ''Baustilkunde.'' Orbis, München. {{page|year=1994|isbn=978-3-572-00689-2|pages=}} (behandelt die europäische Baukunst von der Antike bis zur Gegenwart, mit 50 Verbreitungskarten und fünfsprachigem Glossar).
* {{Cite book |ref=harv|last=Paegelow|first=Claus|title = Internationales Architektenlexikon|year=2004|url= |publisher= |location= |isbn=978-3-00-012851-6|pages=}}
* Philipp, Klaus Jan: ''Das Reclam Buch der Architektur'', Philipp Reclam jun. Verlag, Stuttgart. {{page|year=2006|isbn=978-3-15-010543-6|pages=}}. {{page|year=|isbn=978-3-15-010543-6|pages=}} (eine Geschichte der Architektur in Themen-Doppelseiten).
* {{Cite book |ref=harv|last=Prina|first= Francesca|title = Atlas Architektur. Geschichte der Baukunst|publisher=DVA|location= München|year=2006|isbn=978-3-421-03606-3|pages=}}
* {{Cite book |ref=harv|editor-last=Seidl|editor-first=Ernst|title = Lexikon der Bautypen. Funktionen und Formen der Architektur|publisher=Philipp Reclam jun. Verlag, Stuttgart|year=2006|isbn=978-3-15-010572-6|pages=}}
* Dieter Struss (Redaktion): ''Der große Bildatlas der Architektur (The World History of Architecture)''; Orbisverlag, München. {{page|year=2001|isbn=978-3-572-01302-9|pages=}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Архитектура”