Анорексија нервоза — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 92.53.21.228 (разговор) на последњу измену корисника Autobot
ознака: враћање
Autobot (разговор | доприноси)
м popunjavanje sablona page
Ред 16:
'''Анорексија нервоза''' ({{јез-лат|Anorexia nervosa}}) [[психијатрија|психијатријска]] је дијагноза која описује поремећај у исхрани који карактерише ниска [[телесна тежина]] и поремећај перцепције тела уз опсесиван страх од добијања тежине. Особе које пате од анорексије телесну тежину често контролишу вољним [[гладовање]]м, [[булимија|булимијом]], [[повраћање]]м, прекомерним [[вежбање]]м, или контролишу тежину другим мерама, као што су [[таблете за мршављење]] или [[диуретик|диуретици]]. Првенстено се јавља код младих адолестентих девојака у западном свету и има једну од највећих стопа [[стопа смртности|морталитета]] међу психијатријским поремећајима, будући да отприлике 10% особа којима је дијагнозиран овај поремећај на крају умре од повезаних фактора.<ref name="Birmingham_et_al2005">Birmingham CL, Su J, Hlynsky JA, Goldner EM, Gao M. (2005) The mortality rate from anorexia nervosa. ''Int J Eat Disord'', 38 (2), 143-6. PMID 16134111.</ref> Анорексија нервоза је сложен поремећај, који укључује [[психологија|психолошке]], неуробиолошке и социолошке компоненте.<ref name="LaskBryant-Waugh2000">Lask B, and Bryant-Waugh, R (eds) (2000) Anorexia Nervosa and Related Eating Disorders in Childhood and Adolescence. Hove: Psychology Press. {{page|year=|isbn=978-0-86377-804-9|pages=}}</ref>
 
Анорексичне особе никако не сматрају храну незанимљивим аспектом живота <ref>Драган Маринковић. Биолошке основе понашања. Издавач: Универзитет у Београду - Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију.. {{page|year=2017|isbn=978-86-6203-098-6|pages=}}.</ref>. Многе анорексичне особе причају о храни, размишљају о храни, и припремају је за друге. С друге стране, не осећају потребу да храну и конзумирају. Уношење хране је врста [[Стрес|стресне]] ситуације за организам јер се ремети претходна [[хомеостаза]], активира се варење, крв се редистрибује итд. Анорексичне особе су много мање толерантне на овакву врсту стреса.
 
Анорексија и [[булимија]] изазивају различите здравствене проблеме и због тога се различито и третирају. Третман анорексичних особа најчешће се односи на проблем смањеног [[Метаболизам|метаболизма]], [[Брадикардија|брадикардију]], [[Хипотензија|хипотензију]], хипотермију, [[Анемија|анемију]]<ref>Miller, K. K, Grinspoon, S. K, Ciampa, J, Hier, J, Herzog, D, & Klibanski, A. (2005). Medical findings in outpatients with anorexia nervosa. Arch Intern Med, 165(5), 561-566.</ref>. Третман булимичних особа односи се на проблем иритације и инфламације езофагуса, недостатак витамина и електролита, дехидратацију и сл. Иако их лекари третирају као посебна стања са аспекта терапије, оба поремећаја започињу опсесијом о изгледу и величини сопствене телесне масе и покушајем да се она за кратко време смањи. Зато се могу сматрати варијантама истог поремећаја.