Акебија — разлика између измена

| regnum = -{[[Биљке|Plantae]]}-

| divisio = -{[[Скривеносеменице|Magnoliophyta]]}-

| classis = -{[[Дикотиледоне биљке|Magnoliopsida]]}-

Дрвенаста, листопадна [[лијана|пузавица]] и покривач тла чији надземни део може да нарасте и до 10 m. Младе гранчице су бројне, витке, у почетку зеленкасте, а касније добијају љубичастопурпурну боју.

Овој врсти погодују полусеновита места, мада подноси и директно сунце. Подједнако добро успева на различитим типовима [[Земљиштетло|земљишта]], како на песковитим, тако и на глиновитим. Добро подноси ниске температуре (до -20^оС), али је уочено да нови, млади изданци измрзавају, чак и они на одраслим биљкама. Нема посебних захтева и лако се адаптире на различите услове средине. Када се једном укорени на одређеном станишту као повијуша, а нарочито као покривач тла, акебија брзо потискује аутохтоне врсте датог подручја. Брзо се шири, углавном вегетативним путем (ретко плодоноси без потпоре)<ref name = mira/>.

Семе је најбоље посејати плитко у хладне леје одмах по сазревању. Потребно је 1-3 месеца да семе проклија на температури од 15&nbsp;°C. Складиштено семе треба стратификовати 30 дана јер теже клија. [[Клијавац|Клијавце]] када су подесне величине за пресађивање, треба пребацити у појединачне саксије и даље их гајити благо засењене у [[стакленикстаклена башта|стакленику]]у до наредног пролећа када се пресађују на отворено када прође опасност од касних пролећних [[мраз]]ева<ref name = dirr>{{harvnb|Dirr|Heuser Jr.|2006|pp=}}</ref>.