Амнезија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м popunjavanje sablona page |
м Разне исправке |
||
Ред 1:
{{Infobox_Disease
|Name = Амнезија
| Image =
|ICD10 = F04, {{ICD10|R|41|3|r|40}}
|ICD9 = {{ICD9|294.0}}, {{ICD9|780.9}}, {{ICD9|780.93}}
Ред 16:
'''Амнезија''' је губитак [[памћење|памћења]] одређеног временског раздобља или одређених догађаја. Најчешће се јавља као посљедица [[траума (медицина)|трауме]] [[мозак|мозга]] или [[патологија|патолошких]] промјена у неким можданим подручјима, али може се јавити и као посљедица претераног узимања [[психоактивна средства|психоактивних средстава]] или интензивног неугодног чувства (нпр. [[стрес]]). Може бити привремена или трајна. Органски узроковане амнезије обично доводе до заборављања свега што се у одређеном раздобљу збило, док психогено условљене амнезије доводе до немогућности сјећања само неких догађаја.
Још један вид амнезије је немогућност замишљања будућности. Скорашња проучавања америчке Националне академије наука показала су да људи са оштећеним хипокампусом, који болују од амнезије, не могу да замисле будуће догађаје<ref>{{Cite web
Једно од могућих објашњења настанка феномена амнезије је да је у питању дефицит у процесу консолидације<ref>[http://www.icf.fasper.bg.ac.rs/izdanja/2017-Marinkovic-Bioloske_osnove_ponasanja.pdf Драган Маринковић. Биолошке основе понашања.] Издавач: Универзитет у Београду - Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију. {{page|year=2017|isbn=978-86-6203-098-6|pages=}}</ref>. Консолидација је процес помоћу којег се тренутне промене у активности мозга преводе у перманентне структурне промене мозга, нпр. формирање нових неуралних синапси<ref>Ward, J. (2006). The Student's Guide to Cognitive Neurosciences (1st ed.). East Sussex: Psychology Press.</ref>.
Ред 31:
== Подјела по узроку ==
* [[Посттрауматска амнезија]] је најчешће узрокована повредама главе (нпр. након пада, јаког ударца итд.). Оваква амнезија је обично пролазна, али може бити и стална, антероградног типа, ретроградног или комбинованог. Трајање амнезије зависи од јачине повреде, и на основу трајања се може предвидјети рок за опоравак других можданих функција узрокованих истом повредом. Благе трауме, попут нефаталног саобраћајног удеса, могу проузроковати заборављање догађаја прије удеса, због наглог прекидања преноса из привремене у трајну меморију. Због тога се може десити и да жртва удеса заборави лица одређених људи, догађаје итд.
* [[Дисоцијативна амнезија]] је узрокована психолошким проблемима (дакле невезано са физичким озљеђењима, обољењима и заразама, које се све називају ''органским амнезијама''). У овај тип спадају:
** [[Потиснуто сјећање]] је контроверзна теорија по којој обољели не може да се сјети одређених догађаја јер су били трауматични, попут жестоког насиља или силовања. Догађаји су смјештени у трајну меморију, али особа не може да им свјесно приступи због психолошког механизма самоодбране. Дотичне особе су у потпуности способне да памте будуће догађаје, и чак постоји могућност да дјелимично или потпуно приступе и трауматичним успоменама. Овај вид заборављања је у потпуности различит од антероградне амнезије, јер се у овом случају догађај смјестио у трајну меморију али особа не може да му приступи, те постоји могућност опоравка, док код антероградне меморија догађаји нису ни успјели да буду смјештени у трајну меморију, потпуно су избрисани, и особа ни касније неће моћи никад да их се сјети.
Линија 47 ⟶ 46:
{{reflist}}
==
{{reflist}}
{{-}}
| |||