Целибат — разлика између измена

{{без извора}}

{{проширити}}

 

Као појава се целибат, тј. неженство појављује у различитим религијама света, како [[монотеизам|монотеистичким]], тако и [[политеизам|политеистичким]]. У већини тих религија неженство се високо цени као духовно постигнуће које је у некима од тих религија чак и неопходно за спровођење религијских обреда (као у неким врстама [[шаманизам|шаманизма]], рецимо).

 

Гледајући [[монаштво|монахе]] који су од стране народа сматрани светима, постављено је питање не би ли тек свештеници морали да прихвате стање неженства. Осим тога, овом процесу су помогле и друге појаве у то време, као што је [[гностицизам]]. У времену [[Васељенски Сабор|Васељенских Сабора]], Црква је све више разговарала о обавези безбрачности за свештенике. Но, све до 11. века ова обавеза није прихватана као закон. Све до тог времена је било свештеника који су и даље живели са својим женама. Почевши од тог времена, залагањем папе [[папа Гргур VII|Гргура VII]], Црква је свим свештеницима наметнула држање целибата као обавезе. Свештеници који се нису желели одвојити од својих жена изгубили су своје положаје, као и бенефиције. Све од тог времена, тј. од времена велике шизме (1054. године), источна Црква је ишла другачијим путевима што се тиче целибата свештеника. Познато је да се у источној Цркви свештеници могу женити. Целибат је на Истоку обавеза једино за свештенство вишег реда.

{{људска сексуалност|state=uncollapsed}}