Стево Жигон — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 25:
Стево Жигон рођен је у кројачкој породици од оца Штефана и мајке Марије Жигон. Његови родитељи су се након доласка Мусолинија и фашиста на власт [[1922]]. године иселили из [[Краљевина Италија|Италије]] у [[Љубљана|Љубљану]], где је Стево од [[1937]]. године похађао гимназију, а [[1945]]. године матурирао. Фебруара [[1942]]. године постао је члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-а. Као млад човек две године је провео у злогласном [[сабирни логор|конц логору]] [[Логор Дахау|Дахау]], где је и научио [[немачки језик]]. Због знања језика и познавања менталитета врло често је касније играо улоге циничних и хладних немачких официра.
 
Студирао глуму у [[Љубљана|Љубљани]] и [[Санкт Петербург|Лењинграду]]. Дипломирао је [[1952]]. у изванредној класи [[Факултет драмских уметности у Београду|Академије за позоришну уметност]] у [[Београд]]у.<ref>{{cite web|url=http://srpskoblago.rs/stevo-zigon/ |title=Стево Жигон |publisher=srpskoblago.rs |date=|accessdate = 16. 5. 2013}}</ref> На [[Факултет драмских уметности у Београду|Факултету драмских уметности]] је био један од првих асистената, приликом његовог оснивања [[1949]]. Преломни тренуци његове уметничке каријере везани су за [[Бојан Ступица|Бојана Ступицу]], који је допринео његовом ангажману на филму и режији. Током година, све мање глуми у [[Југословенско драмско позориште|Југословенском драмском позоришту]] и [[Атеље 212|Атељеу 212]], а све више се окреће режији.<ref>{{cite web|url=http://www.filmovi.com/yu/glumci/466.shtml |title=Стево Жигон - Глума у филмовима |publisher=filmovi.com |date=|accessdate = 16. 5. 2013}}</ref> На филму дебитује [[1950]]. двема малим улогама. Као своје најбоље две улоге издваја ону новинара у филму '''[[Оксиген]]''' (М. Клопчић, [[1970]]) за коју је на фестивалу у [[Пула|Пули]] награђен [[Златна арена|Златном ареном]], као и ону у филму '''[[Рондо]]''' (З. Берковић, [[1966]]). Запажено глуми и на телевизији, а посебну популарност стиче тумачећи лик злогласног [[Кригер|мајора Кригера]] у тв серијама ''[[Отписани]]'' и ''[[Повратак отписаних (ТВ серија)|Повратак отписаних]]''. Глуми и у кратким играним филмовима (нпр. Н. Стојановића).
 
Године [[1968]]. за време [[студентске демонстрације у Југославији 1968.|јунских студентских демонстрација]] у Београду, његова појава у дворишту [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофског факултета]] и његов наступ са инсертом из позоришног комада „[[Дантонова смрт]]“ где је играо поштеног, бескомпромисног и суровог [[Максимилијан Робеспјер|Робеспјера]] са његовим говором на суђењу Дантону, изазвала је експлозију одушевљења студената који су га слушали и гледали: „... када гледамо како се ови маркизи и грофови Револуције коцкају, када њих гледамо с правом се можемо упитати јесу ли они опљачкали народ...! Нема споразума, нема примирја са људима за које је Република шпекулација, а Револуција занат!!..“
Ред 420:
 
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Stevo Žigon}}
* {{PORT.rs-person|295331|Стево Жигон}}
* {{ИМДб име|id=0956384|name=Стево Жигон}}
Линија 425 ⟶ 426:
* [http://www.blic.rs/kultura/vesti/omaz-deset-godina-od-smrti-steve-zigona/2z0x1lj Десет година од смрти Стеве Жигона („Блиц“, 10. јануар 2016)]
{{DEFAULTSORT:Жигон, Стево}}
 
{{Commonscat|Stevo Žigon}}
{{Шаблон:Златна арена за најбољег глумца}}
{{Authority control}}