Отворите главни мени

Промене

м
#1Lib1Ref
 
{{bez_izvora}}
{{друго значење|другу особу|[[Милић Радовановић Младен]]}}
{{Политичар
'''Милић Радовановић''' ([[Честобродица (Пожега)|Честобродица]], [[26. мај]] [[1860]] — [[Београд]], [[28. децембар]] [[1936]]) је био српски економиста и министар.
 
== Биографија ==
Завршио је студије економије у [[Париз]]у. Предавао је народну економију на [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правном факултету]] у Београду 1892-1924. године.<ref>{{cite web |title=Милић Радовановић |url=http://srpskaenciklopedija.org/doku.php?id=%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%9B_%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B |website=Српска енциклопедија |accessdate=1. 2. 2019}}</ref> Био је народни посланик, министар финансија [[Србија|Србије]] 1902. и 1903. године и председник [[Задружни савез|Задружног савеза]]. Био је члан колегијума од осам професора који су, приликом стварања Универзитета у Београду 1905. године, бирали све остале професоре.
[[Датотека:prvi_profesori.jpg|лево|мини|250п|Првих осам редовних професора Београдског универзитета, 1905. године: Седе, слева [[Јован Жујовић]], [[Сима Лозанић]], [[Јован Цвијић]], [[Михаило Петровић Алас]]; стоје, слева [[Андра Стевановић]], [[Драгољуб Павловић]], [[Милић Радовановић]] и [[Љубомир Јовановић]].]]
Објавио је радове о историји економских доктрина, занатима и занатским школама, житарским банкама, државним дуговима Србије итд. Писао је под утицајем немачке историјске школе и залагао се за заштитну спољнотрговинску политику.
 
== Библиографија ==
Већа дела:
* „Стара и нова школа у економској науци“ (1893)
* „Занатске школе“ (1895)