Петар Коришки — разлика између измена

Петрова црква је била једнобродна грађевина, наслоњена на литицу и у њој је био свечев гроб. Из цркве се кроз вратанца улазило у пећину.<ref>"Историјски часопис", Београд 44/1997.</ref> Када је порушен храм 1760. године<ref>Слободан Ристановић: "Кроз Србију и Црну Гору", Београд 2005.</ref> који је он подигао изнад села Корише (и њему посвећен), и у којем су чуване његове мошти, оне су убрзо склоњене. Сељаци из колашинског села Брњака пренели су 1763. године његове мошти у оближњи манастир Св. Арханђела, задужбину Св. Јанићија. У ћивоту је сахрањена и књига коју је светац увек носио са собом.<ref>Александр Федорович Гилфердинг: "Поездка по Герцеговине, Боснии и Старој Сербии", Сарајево 1972.</ref> У најстаријој велешкој цркви, Св. Спаса откривене су фебруара 1926. године мошти светитељеве (Св. Петар Српски) у једном лепом сандуку. Биле су ту заједно са моштима [[Свети Јевстатије I|Св. Јевстатија]], у истом дрвеном ћивоту, окованом споља и изнутра сребром и покривен црвеном кадифом. На сребру је било урезан натпис: "Мошти свјатаго преподобнаго Петра Сербскаго месеца 29. јунија." По трећем запису на сребру, произилази да их је заједно положио, [[Свети Јоаникије]] патријарх Српски 30. августа 1752. године. Мошти су ношене по народу за време скупљања прилога за манастир. Тај ћивот са моштима је био строго чуван од Турака и Бугара егзархиста, а доспео је у Велес, како пише на једном папиру "поклоном Светог Арсенија јула 1847. године".<ref>"Политика", Београд 19. фебруар 1926.</ref> [[Иван Јастребов]] о њему пише: ''Рушевине тог манастира Св. Петра и Павла нама су познате и по томе што се у њега повукао Петар Коришки, који се родио у селу Унемиру према његовом животопису у издању Стојана Новаковића. У животопису је речено да се повукао из Уњемира у манастир Св. Петра у Алтину, истога дакле имена. У Алтину није било другог Петропавловског манастира. Управо у овоме манастиру је Петар Коришки желео наставити свој испоснички живот, али је одлучио да се оданде повуче преко хаских планина у планине призренске више Корише.'' Свети Петар Коришки се родио ''в Диоклитији Хвостанскије'' у селу [[Добра Вода (Клина)|Уњемир]]. У време Јастребова је у том селу било 15 арнаутских кућа од којих су у пет кућа, људи римокатоличке вероисповести. Голубински је сврставао Св. Петра Коришког у бугарске свеце, и то на основу монаха Теодосија, који је његово житије писао у Рилском манастиру. <ref>{{Cite book|last= Јастребов |first= Иван |authorlink= |coauthors= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 35., 234. |year= 2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref>. Фирза је највее село у Ибалском округу, има 400 кућа. Ту је био прелаз на [[Дрим]]у. Чим се пређе су била рушевине старог манастира Св. апостола Петра и Павла, у којем се подвизавао Петар Коришки. Манастир је саграђен на мјесту некада римске станице Гревени и то од материјала од којег је станица била изграђена. Од тог мјеста је остао назив Грија. Код рушевине те цркве се у доба Јастребова видео надгорбни споменик једне кћери римског конзула. Јастребов наводи и латински епитаф. <ref>{{Cite book|last= Јастребов |first= Иван |authorlink= |coauthors= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 404. - 405. |year= 2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref>.