Артур Шопенхауер — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м
| утицао_на = [[Семјуел Бекет|Бекет]], [[Хорхе Луис Борхес]], [[Сигмунд Фројд|Фројд]], [[Херман Хесе|Хесе]], [[Макс Хоркехајмер|Хоркехајмер]], [[Карл Густав Јунг|Јунг]], [[Томас Ман|Ман]], [[Фридрих Ниче|Ниче]], [[Гилберт Рајл]], [[Лав Толстој|Толстој]], [[Свами Вивекананда|Вивекананда]], [[Ги де Мопасан|Мопасан]], [[Рихард Вагнер|Вагнер]], [[Лудвиг Витгенштајн|Витгенштајн]], [[Марсел Пруст|Пруст]], [[Алберт Ајнштајн]]
}}
'''Артур Шопенхауер''' ({{јез-нем|Arthur Schopenhauer}}; [[Гдањск]], [[22. фебруар]] [[1788]] — [[Франкфурт на Мајни]], [[21. септембар]] [[1860]]) био је немачки филозоф [[идеализам|идеалист]], класични представник [[песимизам|песимизма]], који је „вољи” дао главно место у својој [[метафизика|метафизици]]. Његов отац је био успешан пословни човек – делом холандског порекла – обожавалац [[Волтер|Волтера]] и велики противник [[апсолутистичка монархија|апсолутистичких]] типова власти. У [[Хамбург]] се с породицом преселио [[1783]]. године, где су остали до смрти – наизглед самоубиства – његовог оца. Шопенхауерова мајка је била успешан писац романа[[роман]]а и касније је у [[Вајмар|Вајмару]] одржаваладржала салон који су посећивали многи тадашњи књижевници и интелектуалци међу којима је био и [[Гете]]. Артурови односи с мајком су били тешки и антагонични и резултирали су коначним отуђењем.
 
Шопенхауер је сматрао да је [[воља]] основа свега, [[Имануел Кант|Кантова]] „ствар по себи”, суштина света који је само [[представа]]. Воља је вечито незадовољена, и зато је живот бескрајна патња а овај свет најгори могући свет. Циљ свега је [[нирвана]] ([[будизам]]). Главно дело му је ''Свет као воља и представа''. До већег утицаја дошао је тек пред крај живота и после смрти. Остала дела преведена код нас: ''Метафизика лепог'', ''Метафизика полне љубави'', ''О стилу и писању'', ''О генију'' и др.