Манастир Шишатовац — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 40:
Уметник Христифор Жефаровић је 1753. године приказао манастир са Св. Стефаном Штиљановићем, на једној гравири. У трпезарији Шишатовца, по предлогу Лукијана Мушицког, насликао је 1821. [[Арсен Теодоровић|Арса Теодоровић]] један детаљ из Житија Штиљановићева: сцену како Штиљановић у своме граду Шиклошу дели пшеницу гладном народу.
 
У манастиру се у младости лечио [[Никола Тесла]] од [[колера|колере]] и опоравио се захваљујући лековитој води. Теслина научна фондација из Филаделфије је покренула идеју да се у оквиру манастира Шишатовац подигне реплика Теслине родне куће, цркве из [[Смиљан]]а и Теслиног торња. Владика вршачки Вићентије Петровић, некадашњи игуман шишатовачки је између 1785-1810. године почивао на гробљу манастира Месића. Архимандрит шишатовачки Гаврило Стефановић пренео је његове посмртне остатке 1810. ггодине у Шишатовац, и сахранио у поду манастирске цркве испод мермерне плоче. У манастиру је службовао и сахрањен архимандрит [[Петроније Трбојевић]] (1876-19331876—1933), доктор права и богословије, син Теслине сестре Ангелине.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:434469-Kopija-Tesline-kuce-na-Fruskoj-gori Копија Теслине куће на Фрушкој гори („Вечерње новости“, 18. мај 2013)]</ref><ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Teslino-etno-selo-u-Sisatovcu.sr.html Теслино етно-село у Шишатовцу („Политика“, 10. октобар 2013)]</ref> У манастирској библиотеци су се чувала писма која је Никола Тесла годинама слао Петронију Трбојевићу из [[Њујорк]]а.{{sfn|Вукмировић|2012}}
 
== Страдање калуђера манастира Шишатовца од усташа ==
 
Августа 1941. хрватске власти су ухапсиле калуђере манастира Шишатовац Рафаила Момчиловића, Димитрија Божјаковића, Германа Јајића и Теофила Ћурчина и одмах их упутиле у логор код [[Славонска Пожега|Славонске Пожеге]]. Уз пут, на железничкој станици [[Плетерница|Плетерници]], у воз којим су их транспортовали ушло је 12-15 усташа и одмах се окомило на њих. Игуману Рафаилу су ишчупали браду, сву четворицу терали да певају четничке песме, а како их они нису знали то их је један усташа учио и тукао их ако не би одмах за њих лепо поновили. На станици у Славонској Пожеги прикључили су их једној групи од 400 сељака из срезова босанско-бродског и дервентског, уредили их све по четворицу а калуђере ставили на чело поворке. Стражари који су их спроводили од станице до логора уз пут су их стално тукли кундацима. Игуман Рафаило, калуђер Димитрије и Герман као и многи сељаци падали су од умора и изнемоглости, а усташе су их онда још жешће тукле кундацима и ногама терајући их да устану. Затим су од калуђера захтевали да певају црквену песму „Свјати Боже“ и четничку песму „Спремте се, спремте четници“, Кад су стигли у логор, зауставили су се пред болницом и ту остали пуна два сата и за све време усташе су их у присуству заповедника логора, тукли кундацима, летвама, батинама и чупали им косе и браде. Затим су им пришле две Хрватице и једно дете у усташком оделу па их и они тукли, добацујући им: „Бизанти, смрдљиви Цигани“. Калуђерима је после тога наређено да трчећим кораком оду у бараку. Игуман Рафаило, измрцварен и испребијан пао је „а остали су морали трчећи по њему газити“, Игумана су доцније донели и ставили на сред бараке, где је остао дуже време у бесвесном стању.<ref>Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав СтрaњаковићСтрањаковић, Горњи Милановац Дечје новине 1991. стр. 152-153</ref>
 
[[Рафаило Момчиловић]] као игуман манастира мученички је убијен септембра 1941. године. Канонизован је 1999. године.
 
Манастир су током рата држале хрватске усташе, домобрани и оружници, са деловима немачких трупа састављених од домаћих Немаца. О манастиру се бринуо немачки комесара за манастир Шишатовац, који је био смештен у манастирским ћелијама.{{sfn|Стојановић|2012|pp=78}}
 
Из манастира Шишатовац, aприлааприла 1942. су теолог и историчар [[Радослав Грујић]] и кустос Музеја кнеза Павла, [[Миодраг Грбић]], користећи се личним познанством и благонаклоношћу, ратног саветника при Управном штабу за Србију, мајора Јохана Албрехта фон Рајсвица (нем. Johann Albrecht Freiherr von Reiswitz) успели су да обезбеде пренос моштију српских светитеља деспота [[Стефан Штиљановић|Стефана Штиљановића]], у тада окупирани Београд.{{sfn|Стојановић|2012|pp=74}} Том приликом је констатовано да су биле опљачкане све драгоцености које су се налазиле са моштима,{{sfn|Стојановић|2012|pp=75}} међу њима [[кивот]], богато украшен сребрним орнаментисаним и позлаћеним оковом и медаљонима петорице светитеља у емајлу, сребрна круна са светитељеве главе, као и друге драгоцености којима је било украшено његово тело, а да је приликом скидања драгоценог прстена с домалог прста леве руке, оштећена осушена кожа.{{sfn|Стојановић|2012|pp=78}} Према тврдњама немачког комесара, све драгоцености из манастира, чак и најпотребнији предмети за богослужење, као и драгоцености из ризнице је лета 1941. однело повереништво [[НДХ]] у [[Загреб]]у, под вођством директора Музеја за умјетност и обрт, Владимира Ткалчића, за шта је издато писмено решење, док је у манастирској библиотеци још увек било књига.{{sfn|Стојановић|2012|pp=78}}
 
Током рата, конак и библиотека су спаљени, звона су однета са звоника који је, заједно са кровом цркве миниран и делом срушен.{{sfn|Вукмировић|2012}}
Ред 71:
</gallery></center>
 
== ИзвориРеференце ==
{{reflist|2}}
 
== Литература ==
* {{Cite journal|ref=harv|last=Стојановић|first=Александар|title=Радослав Грујић о преносу моштију српских светитеља априла 1942. године из НДХ У окупирану Србију|journal=Токови историје: Часопис Института за новију историју Србије|year=2012|issue=1|pages=69-86|url=http://tokovi.istorije.rs/cir/uploaded/1%202012/CLANAK%20-%20STOJANOVIC%20ALEKSANDAR.pdf}}
* {{cite journal|url=http://www.novosti.rs/вести/насловна/репортаже.409.html:401411-Manastir-Sisatovac-Zvonice-opet-nad-Sremom|title=Манастир Шишатовац: Звониће опет над Сремом|first=Ђорђе|last=Вукмировић|place=Београд|year=2012|journal=Вечерње Новости онлајн|publisher=Компанија Новости|ref=harv}}
* {{cite journal|url=http://www.novosti.rs/насловна/репортаже.409.html:618654-Zvona-posle-72-godine|title=Манастир Шишатовац: Звона после 72 године|autor=Љ. П.|place=Београд|date=6. 8. 2016|journal=Вечерње Новости онлајн|publisher=Компанија Новости|ref={{harvid|Новости|6. 8. 2016}}}}
 
== Види још ==
Ред 84:
== Спољашње везе ==
{{Портал|Србија|Православље}}
{{commonscatCommonscat|Šišatovac monastery}}
* [http://fruskac.net/rs/lokacije/manastiri/sisatovac Манастир Шишатовац] — Фрушкаћ
* [http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs САНУ — Споменици културе]