Википедија

Вијетнам — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м popunjavanje sablona page
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 8:
| химна = -{[[Химна Вијетнама|Војни марш]]}-<br />{{small|({{јез-вијет|Tiến Quân Ca}})}} [[Датотека:United States Navy Band - Tiến Quân Ca.ogg|center]]
| положај = Vietnam on the globe (Asia centered).svg
| службени језик = [[вијетнамски језик|вијетнамски]]<ref>{{cite web |url=http://cpv.org.vn/cpv/Modules/News/NewsDetail.aspx?co_id=30474&cn_id=190032 |title=Dân tộc Kinh |publisher=[[Communist Party of Vietnam]] |accessdate=21. 11. 2015 |date=15. 10. 2004 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160105025124/http://cpv.org.vn/cpv/Modules/News/NewsDetail.aspx?co_id=30474&cn_id=190032 |archive-date=055. 011. 2016 |dead-url=yes |df= }}</ref>
| главни град = [[Ханој]]
| председник државе множина = Председници
Ред 20:
| становништво поредак = 14
| становништво =93.448.000
| извор_становништво = <ref>Национална агенција за статистику [www.gso.gov.vn/Modules/Doc_Download.aspx?DocID=13096]</ref>
| густина становништва = 253
| доходак по глави становника (2005)=3000$
| независност = од Француске, проглашена [[2. септембар|2. септембра]] [[1945]], стечена [[11. октобар|11. октобра]] [[1954]].
| валута = [[вијетнамски донг]]<ref name=imf2>{{cite web |url=http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2014/02/weodata/weorept.aspx?pr.x=73&pr.y=7&sy=2014&ey=2018&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&c=582&s=NGDPD%2CNGDPDPC%2CPPPGDP%2CPPPPC%2CLP&grp=0&a= |title=World Economic Outlook: Vietnam |publisher=[[International Monetary Fund]] |year=2013|accessdate = 14. 2. 2017}}</ref>
| стоти део валуте =
| временска зона = +7
Ред 30:
| позивни број = 84
| коментар =
}}'''Вијетнам''' ({{јез-вијет|Việt Nam}}), или званично '''Социјалистичка Република Вијетнам''' ({{јез-вијет|Cộng hòa xã hội chủ nghĩa Việt Nam}} <small>({{Audio|Công hoà xa hoi chu nghia Viêt Nam.oga|listen|help=no}})</small>) најисточнија је земља [[Indokina|Индокинеског полуострва]] у [[Југоисточна Азија|Југоисточној Азији]] <ref>[http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications]</ref>. Граничи се са [[Кина|Кином]] на северу, [[Лаос]]ом на западу, [[Камбоџа|Камбоџом]] на југозападу,<ref>Juжно Кинсеко море се називе у Вијетнаму Есточним морем ({{lang|vi|Biển Đông}}). {{cite web|title=China continues its plot in the East Sea|url=http://m.english.vietnamnet.vn/fms/government/54432/china-continues-its-plot-in-the-east-sea.html|publisher=VietNamNet News|date = 10. 12. 2012 |accessdate = 16. 2. 2013}}</ref> док је на истоку [[Јужнокинеско море|Јужно кинеско море]]. Број становника Вијетнама је 90 милиона, и по томе је Вијетнам тринаеста најмногољуднија земља на свету.
 
Са процењених 90,5 милион становника 2014, он је 13. земља по броју становника, и осма је најмногољуднија земља у Азији. [[Имена Вијетнама|Име Вијетнам]] у преводу значи „јужни Вијет“ (што је синонимно са знатно старијим термином -{[[Nanyue|Nam Vijet]]}-). Оно је први пут званично прихваћено 1802. од стране императора [[Гиа Лонг]]а, и поновно је ушло у употребу 1945. са оснивањем [[Сјеверни Вијетнам|Демократске Републике Вијетнама]] под [[Хо Ши Мин]]ом. Главни град је [[Ханој]] од уједињења [[Сјеверни Вијетнам|Северног]] и [[Јужни Вијетнам|Јужног Вијетнама]] 1976.
Ред 36:
Вијетнам је био део [[историја Кине|Империјалне Кине]] више од хиљаду година, од 111. п. н. е. до 938. Вијетнамци су постали независни од [[историја Кине|Кинеске империје]] 938. године, након Вијетнамске победе у [[Битка на Бач Дангу (938)|Бици на Бạч Дангу]]. Низ [[Списак Вијетнамских монарха|Вијетнамских краљевских династија]] је просперирао са географским и политичким растом ове нације у југоисточној Азији, док Индокинеско полуоство нису [[Француска Индокина|колонизовали Французи]] средином 19. века. Након [[Јапанска инвазија Френцуске Индокине|Јапанске окупације]] из 1940, Вијетнамци су се супротставили Француској власти у [[Први индокинески рат|Првом Индокинеском рату]], коначно протерујући Французе 1954. Након тога, Вијетнам је био политички подељен у две ривалске државе, Северни и Јужни Вијетнам. Конфликт две стране се појачао, са тешком интервенцијом [[Сједињене Америчке Државе|САД]], током познатог [[Вијетнамски рат|Вијетнамског рата]]. Рат је завршен победом Северног Вијетнама 1975.
 
Вијетнам је био уједињен под [[Комунизам|комунистичком]] владом, али је остао осиромашен и политички изолован. Године 1986, влада је иницирала серију [[Дои Мои|економских и политичких реформи]] чиме је почео Вијетнамски пут интеграције у светску економију.<ref name=BBC2004>{{cite news| url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/asia-pacific/3752682.stm | work=BBC News | title=Vietnam's new-look economy | date = 18. 10. 2004}}</ref> До 2000, земља је успоставила дипломатске односе са свим нацијама. Од 2000, Вијетнамска стопа економског раста је била међу највишим у свету,<ref name=BBC2004/> и 2011. године Вијетнам је имао највиши [[3Г (земље)|глобални индекс генератора раста]] међу 11 главних економија.<ref>{{cite web|last=Weisenthal|first=Joe|url=http://www.businessinsider.com/willem-buiter-3g-countries-2011-2?slop=1 |title=3G Countries |publisher=Businessinsider.com |date = 22. 2. 2011 |accessdate = 6. 8. 2011}}</ref> Успешне економске реформе довеле су до његовог приступања [[Светска трговинска организација|Светској трговинској организацији]] 2007. године.
 
Међутим, упркос напретка оствареног задњих година, земља се још увек суочава са диспаритетом у приступу [[Здравство|здравственим услугама]] и недовољној [[Родна равноправност|равноправности полова]].<ref name="CIA GINI data 2008">[https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2172.html "Distribution of Family Income – Gini Index"]. CIA World Factbook, 2008 data. Приступљено 27 November 2011.</ref><ref name="sciencedirect.com">{{Cite journal |last=Wagstaff| first= A. |last2 = Van Doorslaer | first2 = E. |last3=Watanabe| first3 = N.
| title = On decomposing the causes of health sector inequalities with an application to malnutrition inequalities in Vietnam
| doi = 10.1016/S0304-4076(02)00161-6
| journal = Journal of Econometrics
| volume = 112
|pages=207|year=2003
|year=2003
| pmid =
| pmc =
}}</ref><ref name="jstor.org">{{Cite journal |last=Goodkind| first= D.
| title = Rising Gender Inequality in Vietnam Since Reunification
| journal = Pacific Affairs
Линија 58 ⟶ 57:
| pmc =
| jstor = 2761129
}}</ref><ref name="ideas.repec.org">{{cite web|author=Gallup, John Luke |url=https://ideas.repec.org/p/wbk/wbrwps/2896.html |title=The wage labor market and inequality in Viet Nam in the 1990s |publisher=Ideas.repec.org |year=2002|accessdate = 7. 11. 2010}}</ref>
 
== Географија ==
Линија 68 ⟶ 67:
{{главни чланак|Историја Вијетнама}}
[[Датотека:French Indochina subdivisions sr.svg|thumb|лево|Административна подела Француске Индокине.]]
'''Историја ВијентамаВијетнама''' према легендама почиње пре више од 4.000 година. Међутим, једини поуздани извори показују да историја Вијетнама почиње пре отприлике 2.700 година. Највећи део периода од 111. п. н. е. до почетка [[10. век]]а, Вијетнам је био под директном контролом [[Кина|кинеских]] династија. Вијетнам је поново стекао аутономију почетком 10 века, а пуну независност 938. И док је већи део своје историје Вијетнам био вазал суседне Кине, касније је одбијао узастопне кинеске покушаје да стави ову територију под своју контролу. Вијетнам је чак успео да одбије три инвазије [[Монголи|Монгола]] током [[династија Јуан|династије Јуан]], када је Кина била под влашћу Монгола. Међутим, тадашњи краљ [[Тран Нан Тонг]] је дипломатским путем ипак постао вазал Јуан да би избегао даље сукобе. Период независности је кратко прекинут у другој половини [[19. век]]а, када је [[Француска]] [[Француска Индокина|колонизовала Вијетнам]]. Током [[Други светски рат|Другог светског рата]], [[Јапан]] је истерао Француску из Вијетнама, али је задржао француске управнике током своје окупације. Након рата Француска је покушала да поново успостави своју колонијалну власт, али на крају није успела. Женевским преговорима држава је подељена на два дела уз обећање да ће се након демократских избора поново ујединити држава. Међуим, подела је уместо мирног уједињења довела до [[Вијетнамски рат|Вијетнамског рата]], који се у зависности од гледишта сматра [[грађански рат|грађанским ратом]] или још једним бојиштем тадашњег [[Хладни рат|Хладног рата]]. Током тог периода, [[Северни Вијетнам]] су подржавали [[Кина|Народна Република Кина]] и [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]], док је [[Јужни Вијетнам]] имао подршку [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Након милонских жртава и повлачења САД из Вијетнама [[1973]], рат се окончао падом [[Хо Ши Мин (град)|Сајгона]] под власт Северног Вијетнама априла [[1975]]. Уједињени Вијетнам је преживео унутрашње репресије и био је изолован од међународне заједнице због инвазије Вијетнама на Камбоџу. Године 1986. [[Комунистичка партија Вијетнама]] је променила своју економску политику и почела реформе сличним онима у Кини.
 
== Становништво ==
Линија 83 ⟶ 82:
[[Датотека:LANDMARK72.jpg|thumb|right|230п|Небодер ''Keangnam Hanoi Landmark Tower'' у [[Ханој]]у]]
 
По извештају [[Међународни монетарни фонд|Међународног монетарног фонд]] (ИМФ) из 2012. године вијетнамски [[Бруто домаћи производ|номинални ГДП]] је досегао УС$138 милијарде, са номиналним [[Бруто домаћи производ|ГДП по становнику]] од $1.527.<ref name=imf2/> Према предвиђању [[Голдман Сакс]]а из децембра 2005, вијетнамска економија ће постати [[Списак ИМФ рангираних земаља по историјском и предвиђеном ГДП (номиналном)|21. по велични у свету до 2025]], са процењеним номиналним ГДП од $436 милијарди и номиналним ГДП по становнику од $4.357.<ref>{{cite web|url=http://www.fwa.org/pdf/Vietnam_posttrip_article.pdf|title=The Vietnamese Stock Market|publisher=Financial Women's Association of New York |accessdate = 7. 5. 2010}}</ref> Према предвиђању из 2008. -{''[[PricewaterhouseCoopers]]''}- агенције, Вијетнам ће вероватно бити најбрже растућа нова економија у свету до 2025, са могућим степеном раста од скоро 10% годишње у реалним доларима<ref>{{cite press release |url=http://www.pwc.com/vn/en/releases2008/vietnam-may-be-fastest-growing-emerging-economy.jhtml |title=Vietnam may be fastest growing emerging economy |date = 12. 3. 2008 |publisher= PricewaterhouseCoopers |accessdate = 20. 10. 2011}}</ref> [[ХСБЦ]] је предвидео 2012. године да ће Вијетнамов тотални ГДП престићи Норвешку, [[Сингапур]] и Португал до 2050.<ref>[http://www.pwc.com/gx/en/issues/the-economy/assets/world-in-2050-february-2015.pdf "Vietnam to be listed among top economies by 2050: HSBC"]. ''Tuổi Trẻ News''. 14 January 2012. Приступљено 18 April 2012.</ref>
 
Вијетнам је био током највећег дела своје историје предоминантно пољопривредна цивилизација базирана на узгоју [[пиринач|пиринча]]. Такође је присутна рударска индустрија за ископавање [[боксит]]а, важног материјала за проиводњу [[алуминијум]]а. Међутим, [[Вијетнамски рат]] је уништио већи део аграрне економије земље, те је послератна влада имплементирала [[Планска економија|планску економију]] да би ревитализовала пољопривреду и индустријализовала нацију. Имплементирана је [[колективизација]] фарми, фабрика и економског капитала, и милионима људи је дато да раде у државним програмима. Деценијама након Вијетнамског рата, вијетнамска економија се суочавала са проблемима неефикасности и корупције у државним програмима, слабим квалитетом и недовољном продуктивношћу, и рестрикцијама економских активности. Такође је испаштала због послератног трговачког [[ембарго|ембарга]] заведеног од стране Сједињених Држава и већег дела Европе. Ти проблеми су додатно компликовани ерозијом [[Совјетски блок|Совјетског блока]], који је обухватао Вијетнамове главне трговинске партнере, током касних 1980-тихих.
 
Године 1986, [[6. Национални конгрес комунистичке партије Вијетнама|Шести национални конгрес]] Комунистичке партије је увео [[социјалистички оријентисану тржишну економију|социјалистички оријентисане тржишне]] економске реформе као део ''[[Дои Мои]]'' реформног програма. Приватно власништво је подржано у индустрији, трговини и пољопривреди.<ref>[http://ssrn.com/abstract=1442384 Vuong, Quan-Hoang; Tran, Tri-Dung (2009). "The cultural dimensions of the Vietnamese private entrepreneurship"]. ''Icfai Journal of Entrepreneurship Development'', Vol. VI, Nos. 3 & 4 (September & December 2009). pp. 54–78. Icfai University Press via SSRN. Приступљено 4 October 2012.</ref> У великој мери захваљујући тим реформама, Вијетнам је достигао око 8% годишњег [[Бруто домаћи производ|ГДП]] пораста између 1990 и 1997, и економија је наставила да расте са годишњом стопом од око 7% од 2000 до 2005, чинећи Вијетнам једном од најбрже растућих економија на свету. Раст је остао снажан чак и усред [[Велика рецесија|глобалне рецесије касних 2000-тихих]], одржавајући се на 6,8 % у 2010, међутим судећи по ГСО процени вијетнамска инфлациона стопа је достигла 11,8 % у децембру 2010. [[Вијетнамски донг]] је само у 2010. години девалвирао три пута.<ref>{{cite web|url=http://www.vietfinancenews.com/2010/12/vietnam-2010-growth-fastest-in-three.html |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110104115530/http://www.vietfinancenews.com/2010/12/vietnam-2010-growth-fastest-in-three.html |archivedate = 4. 1. 2011 |title=Vietnam 2010 growth fastest in three years – Vietnam Banking Finance News |publisher=Vietfinancenews.com |date = 29. 12. 2010 |accessdate = 6. 8. 2011}}</ref>
 
Производња, [[информациона технологија]] и високо технолошке индустрије сад формирају велики и брзо растући део националне економије. Мада је Вијетнам релативни новајлија у [[нафтна индустрија|нафтној индустрији]], он је тренутно трећи по величини произвођач нафте у југоисточној Азији, са тоталном производном у 2011. години од 318.000 барела на дан (50.600 -{m}-<sup>3</sup>/d).<ref>{{cite web|url=http://www.eia.gov/countries/country-data.cfm?fips=VM|title=Vietnam|publisher=United States Energy Information Administration|year=2011|accessdate = 6. 11. 2012}}</ref> У 2010. години, Вијетнам је био рангиран као осми по величини произвођач сирове [[Нафта|нафте]] у Азији и Пацифичком региону. [[Петогодишни планови Кине|Попут својих кинеских суседа]], Вијетнам наставља да користи централно планиране економске петогодишње планове.
 
Дубоко сиромаштво, дефинисано као проценат становништва које живи са мање од $1 на дан, је знатно опало у Вијетнаму, и релативна стопа сиромаштва је сад мања него у Кини, Индији, и [[Филипини]]ма.<ref>[https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/vm.html Economy of Vietnam]. CIA World Factbook. Updated 21 September 2012. Приступљено 4 October 2012.</ref> Ово смањење стопе сиромаштва се може приписати [[Правичност (економија)|правичним економским политикама]] чије је циљ унапређење [[Животни стандард|животног стандарда]] и спречавања успона [[Економска неједнакост|неједнакости]]; ове политике су обухватиле егалитарну дистрибуцију земљишта током иницијалних ступњева ''Дои Мои'' програма, инвестирање у сиромашне удаљене области, и субвенционисање образовања и здравствене заштите.<ref name=ODI1/> На основу ИМФ извештаја, стопа незапослености у Вијетнаму је била 4,46% у 2012. години.<ref name=imf2/>
Линија 96 ⟶ 95:
[[Датотека:CanThoFloatingMarket.jpg|thumb|230п|Пловећа пијаца у [[Цан Тхơ]]]]
 
Од раних 2000-тихих, Вијетнам је спровео секвенцирану трговинску либерализацију, двоколосечни приступ отварања неких сектора привреде иностраном тржишту, а истовремено штитећи друге.<ref name=ODI1>{{cite web |last=Vandemoortele|first=Milo|last2=Bird|first2=Kate|year=2010|url=http://www.odi.org.uk/resources/details.asp?id=5057&title=viet-nams-progress-economic-growth-poverty-reduction-impressive-improvements |title= Viet Nam's Progress on Economic Growth and Poverty Reduction: Impressive improvements |location =London |publisher= Overseas Development Institute }}</ref><ref name=ODI3>{{cite web |last=Vandemoortele|first=Milo|year=2010|url= http://www.odi.org.uk/resources/details.asp?id=4751&title=millennium-development-goals-equity-development |title= The MDG fundamentals: improving equity for development |location =London |publisher= Overseas Development Institute }}</ref> Јула 2006, Вијетнам је обновио своје законодавство у погледу [[Интелектуална својина|интелектуалне својине]], тако да је саглано са [[ТРИПС]], и постао је члан [[Светска трговинска организација|СТО]] 11. јануара 2007. Вијетнам је сад једна од најотворенијих азијских економија: двосмерна трговина је вреднована око 160% ГДП 2006. године, што је више него двоструко веће од истовременог односа Кине, и више него четири пута веће од односа Индије.<ref>[http://money.cnn.com/magazines/fortune/fortune_archive/2006/11/13/8393174/index.htm Vietnam Vrooooom: Asia's second-fastest-growing economy takes the global stage.] [[CNN]] Money. 13 November 2006.</ref> Главни трговачки партнери Вијетнама су Кина, Јапан, Аустралија, земље [[Асоцијација нација Југоисточне Азије|АСЕАН-а]], Сједињене Државе и Западна Европа.
 
Вијетнамски цариснка испостава је у јулу 2013. известила да је тотална вредност међународне робне размене за прву половину 2013. била УС$ 124 милијарди, што је 15,7% више него за исти период 2012. године. Мобилни телефони и њихови делови су били увожени и извожени у великим количинама, док је на тржишту природних ресурса, сирова нафта била највише рангирани експорт, а велике количине гвожђа и челика су увезене током тог периода. САД је била земља која је купила највећу количину вијетнамског извоза, док су кинаска добра била најпопуларнији вијетнамски увоз.<ref>{{cite web|title=Developments and trends of Vietnam international merchandise trade in June and the first half of 2013|url=http://www.customs.gov.vn/English/Lists/News/ViewDetails.aspx?ID=195|work=Vietnam Customs|publisher=General Department of Vietnam Customs|accessdate = 31. 7. 2013|date = 23. 7. 2013}}</ref>
 
Као резултат неколико мера [[земљишна реформа|земљишних реформи]], Вијетнам је постао велики извозник пољопривредних производа. Он је са највећи произвођач [[индијски орах|индијских]] ораха на свету, са једном трећином глобалне производње; највећи произвођач [[бибер|црног бибера]], каја чини једну трећину светског тржишта; други је по величини извозник [[пиринач|пиринча]], после [[Тајланд]]а. Вијетнам је други по величини извозник кафе.<ref>[http://www.bbc.com/news/magazine-25811724 How Vietnam became a coffee giant]</ref> Вијетнам има највећу пропорцију земље намењене узгоју перманентних усева – 6,93% – међу нацијама у ширем подрегиону Меконг. Други примарни извозни продукти су [[чај]], [[гума]], и рибљи производи. Пољопривредни удео вијетнамског ГДП је пао задњих деценија, опадајући са 42% у 1989. години до 20% у 2006, јер је продукција других сектора економије порасла.
 
Године 2014. земља је уговорила споразум о слободној трговини са [[Европска Унијаунија|Европском Унијомунијом]] који јој даје приступ ЕУ [[Генерализовани систем преференци|генерализованом систему преференци]], који пружа преферентни приступ европским тржиштима земљама у развоју, путем умањених тарифа.<ref name="EUfta">{{cite news|title=Vietnam-EU free trade agreement set to fire|url=http://www.vietnamtribune.com/index.php/sid/222099915/scat/fc849e836694179b/ht/Vietnam-EU-free-trade-agreement-set-to-fire|accessdate=19. 5. 2014|publisher=''Vietnam Tribune''|archive-url=https://web.archive.org/web/20140519224620/http://www.vietnamtribune.com/index.php/sid/222099915/scat/fc849e836694179b/ht/Vietnam-EU-free-trade-agreement-set-to-fire|archive-date=19. 055. 2014|dead-url=yes|df=}}</ref>
 
=== Наука и технологија ===
Линија 109 ⟶ 108:
Вијетнамски научници су развили многа академска поља током династијске ере, пре свега [[Друштвена наука|друштвене науке]]. Земља се поноси миленијумски дугачком традицијом аналитичких историја, као што је -{''[[Đại Việt sử ký toàn thư]]''}- краљевског историчара Нго Си Лиена. Вијетнамски монаси предвођени абдицираним царом [[Trần Nhân Tông|Тран Нхан Тонгом]] су развили -{''Trúc Lâm Zen''}- грану филозофије у 13. веку. [[Аритметика]] и [[геометрија]] су биле нашироко предаване у Вијетнаму од 15. века, користећи као основу уџбеник -{''Đại thành toán pháp''}- који је написао Лионг Те Винх. Он је увео у Вијетнам појам броја [[0 (број)|нуле]], док је Мак Хиен Тич користио термин -{''số ẩn''}- („непознат/тајан/скривен број“) за [[негативан број|негативне бројеве]]. Вијетнамски научници су исто тако произвели бројне [[енциклопедија|енциклопедије]], као што је -{''Vân đài loại ngữ''}- писца -{[[Lê Quý Đôn]]}-.
 
У новије време, Вијетнамски научници су направили мноштво значајне доприноса у разним областима студија, пре свега у [[математика|математици]]. -{''[[Hoàng Tụy]]''}- је био пионир у [[примењена математика|примењено математичком]] пољу [[глобална оптимизација|глобалне оптимизације]] у 20. веку, док је -{[[Ngô Bảo Châu]]}- освојио [[Филдсова медаља|Филдсову медаљу]] 2010. године за доказ [[Фундаментална лема (Лангландсов програм)|фундаменталне леме у теорији аутоморфних форми]]. Вијетнам тренутно ради на развоју домаћег [[Листа владиних свемирских агенција|свемирског програма]], и планира да конструише вијетнамски свемирски центар до 2018. који ће коштати УС$ 600 милиона.<ref>[http://www.asianscientist.com/topnews/vietnam-build-us600m-national-space-center-by-2018/ "Vietnam To Build US$600m National Space Center By 2018"]. Asian Scientist, 22 November 2011. Приступљено 27 November 2011.</ref> Вијетнам је такође направио знатан напредак у развоју [[робот]]а, као што је [[ТОПИО]] хуманоидни модел.<ref>{{Cite news |url=http://www.diginfo.tv/2007/12/05/07-0601-d.php |title=Nano technology &#124; Computer &#124; Robot &#124; TOSY TOPIO – Table Tennis Playing Robot |work=DigInfo News |location=Tokyo |date=5. 12. 2007 |access-dateaccessdate=22. 033. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090521023057/http://www.diginfo.tv/2007/12/05/07-0601-d.php |archive-date=21. 055. 2009 |dead-url=yes |df= }}</ref> Године 2010, вијетнамска укупна државна потрошња на науку и технологију је била око 0,45% његовог ГДП.<ref>[http://vietnamnews.vnagency.com.vn/Economy/206910/tech-science-spending-too-low.html "Tech, science spending too low"]. VietNam News, 21 December 2010. Приступљено 30 April 2012.</ref>
 
== Референце ==
Линија 115 ⟶ 114:
 
== Литература ==
{{Refbeginrefbegin|30em}}
* -{Herring, George C. (2001). ''America's Longest War: The United States and Vietnam, 1950–1975'' (4th edition).}-
* -{K.W.Taylor. A History of the Vietnamese. Cambridge University Press}- 2013
* -{Jahn, G.C. (2006). "The dream is not yet over". In Fredenburg P., Hill B. (eds.): ''Sharing rice for peace and prosperity in the Greater Mekong Subregion''. Victoria, Australia: Sid Harta Publishers. pp. 237–240.}-
* {{Cite book |ref= harv|last=Karrnow|first=Stanley|title=Vietnam: A History|location=|publisher=(2nd edition). Penguin|year=1997|isbn=978-0-14-026547-7|pages=}}
* -{McMahon, Robert J. (1995). ''Major Problems in the History of the Vietnam War: Documents and Essays''.}-
* -{Tucker, Spencer (ed.) (1998). ''Encyclopedia of the Vietnam War''. 3-volume reference set; also one-volume abridged edition (2001).}-
Линија 142 ⟶ 141:
* -{''Südostasien Aktuell.'' Institut für Asienkunde, Hamburg 1982ff. (zweimonatlich)}-
* -{''Vьetnam''. Spravočnik. M.: Nauka, 1993.}-
* {{Cite book|ref= harv|last=Dэvidson|first=Filipp B.|title =Vойna vo Vьetname (1946—1975 gg.) |location =M.|publisher =Izografus : Эksmo|year=2002|isbn=978-5-94661-047-6|pages=}}
* ''Zapadova E. A.'' Ob izučenii Vьetnama v Rossii //Pisьmennыe pamяtniki i problemы istorii kulьturы narodov Vostoka. XXII godičnaя naučnaя sessiя LO IV AN SSSR. Č.I. M., (1989). pp. 117-123
* {{Cite book|ref= harv|author =Ilьinskiй M.M.|title =Indokitай. Pepel Četыreh vойn (1939—1979 gg.)|location =M.|publisher =Veče|year=2000|volume =Voennыe tайnы XX veka |isbn=978-5-7838-0657-5|pages=}}
* {{Cite book|ref= harv|title =Iskusstvo Vьetnama|editor =M. B. Kohan|location =M.|publisher =Gos. muzей iskusstva narodov Vostoka; VRIB «Soюzreklamkulьtura»|year=1991}}
* {{Cite book|ref= harv|title =Istoriя Vostoka: v 6 t. T.6. Vostok v novейšiй period (1945—2000 gg.)|editor = V. Я. Belokrenickiй |editor2= V. V. Naumkin|location =M.|publisher =Vostočnaя literatura RAN|year=2008|volume=6 |isbn=978-5-02-036371-7|pages=1095}}
* {{Cite book|ref= harv|title =Istoriя Vьetnama |editor = I. D. Bakšt |editor2= V. I. Meщerяkova |editor3= G. M. Maslov |location =M.|publisher =Nauka. Glavnaя redakciя vostočnой literaturы|year=1991|isbn=978-5-02-017089-6 |pages=}}
* {{Cite book|ref= harv|last=Mosяkov|first=V. D.., Tюrin V. A.|title =Istoriя Юgo-Vostočnой Azii|location =M.|publisher =Vostočnый universitet|year=2004|isbn=978-5-98196-021-5 |pages=}}
* {{Cite book|ref= harv|title =Nacionalьnыe parlamentы mira : эncikl. sprav. |url =https://books.google.ru/books?id=c5333zCKH_4C&lpg=PP1&hl=ru&pg=PA258#v=onepage&q&f=false|editor = Saidov, Akmalь Holmatovič |others= Ros. akad. nauk, Institut gosudarstva i prava RAN |location =M.|publisher =Volters Kluver|year=2000|isbn=9785466000429 |pages=}}
* {{Cite book|ref= harv|author =Nguen Fi Hoanь.|title =Iskusstvo Vьetnama. Očerki istorii izobrazitelьnogo iskusstva|editor = D. V. Deopika|location =M.|publisher =Progress|year=1982 }}
* {{Cite book|ref= harv|title =Pravovыe sistemы stran mira. Эnciklopedičeskiй spravočnik |editor = A. Я. Suharev|issue =2-e izd., izm. i dop|publisher =Izdatelьstvo NORMA|year=2001|isbn=978-5-89123-527-4 |pages=}}
* {{cite encyclopedia |title = Sovetskaя istoričeskaя эnciklopediя: v 16 t.|editor = E. M. Žukov|location =M.|publisher =Sov. Эnciklopediя|year=1963|volume=3: Vašington — Vяčko }}
* {{Cite book|ref= harv|title =Sovetskaя istoričeskaя эnciklopediя: v 16 t.|editor = E. M. Žukov|location =M.|publisher =Sov. Эnciklopediя|year=1967|volume =10: Nahimson — Pergam }}
* {{cite book|ref= harv|last=Windrow|first=Martin|title =The French Indochina War 1946-1954|publisher =Osprey Publishing|year=1998|isbn=978-1855327894 |pages=}}
{{refend}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Вијетнам”