Француски језик — разлика између измена

м
Разне исправке
м (harvardski nacin citiranja)
м (Разне исправке)
| државе=[[списак земаља у којима се говори француски|29 држава]]
| регија=[[Француска]], [[Канада]], [[Белгија]], [[Швајцарска]], [[Демократска Република Конго]], [[Обала Слоноваче]] и још [[списак земаља у којима се говори француски|46]] земаља.
| број =око 150 милиона (2017), више од 270 милиона укупно<ref name=OIF>{{cite web | url = http://www.diplomatie.gouv.fr/en/french-foreign-policy-1/francophony-1113/the-status-of-french-in-the-world/ | title = The status of French in the world |access-date accessdate= 23. 4. 2015}}</ref>
| датум = 2014
| позиција = 9. матерњи (4. укупно)
| title = Europeans and their Languages
| publisher = Europa
| author = European Commission
| url = http://ec.europa.eu/public_opinion/archives/ebs/ebs_386_en.pdf
| pages=5|accessdate = 7. 9. 2014 | date = 2012}}</ref>
|pages= 5
| accessdate = 7. 9. 2014 | date = 2012}}</ref>
 
Француски језик је изведен из [[Вулгарни латински|говорног латинског језика]] [[Римско царство|Римског царства]], као што су и језици: [[Италијански језик|Италијански]], [[Португалски језик|Португалски]], [[Шпански језик|Шпански]], [[Румунски језик|Румунски]], [[Каталонски језик|Католански]] и други. Француски је еволуирао из Гало-романског, говорног латинског у Галији, и специфичније у Северног Галији. Његови најближи сродници су други [[романски језици]] — језици који се историјски говоре у северној Француској и у јужној Белгији, које је Француски у угавном заменуо. Француски је такође био под утицајем матерњих [[Келтски језици|Келтских језика]] северне римске [[Галија|Галије]], као што је [[Белгијска Галија]] и ([[Германски језици|Германски]]) [[Франачка|Франачки језици]] пост-римских [[Франци|Франачких]] освајача. У данашње време, захваљујући француској прекоморкој експанзији, постоје бројни Креолски језици утемељени на француском језику, пре свега [[Хаићански креолски језик]]. Особа са француског говорног подручја се назива ''франкофон''.
 
Према истраживању Еуропске комисије, Француски је четврти најшире коришћени матерњи језик у [[Европска унија|Европској унији]].<ref name=nativeLanguages /> Он је трећи по броју људи који га разумеју у ЕУ.<ref>[http://ec.europa.eu/stages/information/faq_en.htm Frequently Asked Questions] {{Wayback|url=http://ec.europa.eu/stages/information/faq_en.htm |date=20160205050340 }} – European Commission</ref> Услед француског и белгијског колонијализма почевши од 17. и 18. века, француски је уведен у нове територије Америка, Африке и Азије. Већина оних који га користе као други језик пребива у франкофонској Африци, посебно у [[Габон]]у, [[Алжир]]у, [[Маурицијус]]у, [[Сенегал]]у и [[Обала Слоноваче|Обали Слоноваче]].<ref name=2005_report>{{fr icon}} -{[http://www.amazon.fr/dp/2098821778 ''La Francophonie dans le monde 2006–2007''] published by the Organisation internationale de la Francophonie. [http://www.nathan.fr Nathan], Paris, 2007.}-</ref> Године 2007, процењивало се да постоји око 75 милиона особа којима је Француски матерњи језик;<ref name=NE100>Nationalencyklopedin "Världens 100 största språk 2007" The World's 100 Largest Languages in 2007</ref> и да укупно има 338 милиона људи који могу да га говоре. Према демографским пројекцијама које су произвели -{''[[Université Laval]]''}- и [[Agence universitaire de la Francophonie|-{''Réseau Démographie de l'Agence universitaire de la francophonie''}-]], тотални број говорника француског ће бити апроксимативно 500 милиона године 2025. и 650 милиона до 2050 или 7% будуће светске популације.<ref>{{cite web| url = http://www.ledevoir.com/non-classe/69236/agora-la-francophonie-de-demain| title = Agora: La francophonie de demain| accessdate = 13. 6. 2011}}</ref> У складу са овим предвиђањима, извештај који је 2014. издала огранизација -{''[[La Francophonie]]''}- процењује да 274 милиона људи говори француски, било као први или други језик.<ref>[http://uk.reuters.com/article/2014/11/05/us-france-language-economy-idUKKBN0IP1V220141105 Rise in French speakers since 2010 a boost for France: report], ''[[Reuters]]'', November 5th, 2014</ref><ref>[http://www.francophonie.org/IMG/pdf/oif_synthese_anglais_001-024.pdf The French language worldwide], 2014 report by ''La Francophonie'' released on the 5th of November, 2014</ref>
 
Француски има дугу историју као међународни језик трговине, дипломатије, књижевности и научних стандарда и он је званични језик многих међународних организација укључујући [[Уједињене нације]], [[Европска унија|Европску унију]], [[Организација Сјеверноатлантског споразума|NATO]], [[Светска трговинска организација|-{WTO}-]] и [[Међународни одбор Црвеног крста|-{ICRC}-]]. Године 2011, -{''[[Bloomberg Businessweek]]''}- је проценио да је француски један од три највише коришћена пословна језика, након [[Енглески језик|енглеског]] и [[Кинески језик|кинеског]].<ref>[http://www.bloomberg.com/news/2001-08-30/mandarin-chinese-most-useful-business-language-after-english-1-.html Mandarin Chinese Most Useful Business Language After English] John Lauerman, Aug 30, 2011, Bloomberg News</ref>
{{Col-end}}]]
 
Са 12% говорника међу [[ЕУ]] становништвом, француски је четврти највише заступљени матерњи језик у [[Европска Унијаунија|Европској Унијиунији]], након немачког, енглеског и италијанског; он је такође трећи по свеукупној заступљености у Унији, након енглеског и немачког (33% ЕУ популације изјављује да зна да говори енглески, док 22% Европљана разуме немачки и 20% француски).<ref name="nativeLanguages"/><ref>[http://languageknowledge.eu/countries/eu27 -{Languages spoken in EU27}-]</ref>
 
По [[Устав Фрнацуске|уставу Француске]], француски је био службени језик републике од 1992<ref>{{fr icon}} -{[http://www.languefrancaise.net/dossiers/dossiers.php?id_dossier=50 Loi constitutionnelle 1992] {{Wayback|url=http://www.languefrancaise.net/dossiers/dossiers.php?id_dossier=50 |date=20080430182017 }} – {{lang|fr|C'est à la loi constitutionnelle du 25 juin 1992, rédigée dans le cadre de l'intégration européenne, que l'on doit la première déclaration de principe sur le français, langue de la République.}}}-</ref> (мада га је [[uredba Villers-Cotterêts|уредба Вилер-Котре]] учинила мандаторним у правним документима 1539. године). [[Француска]] прописује коришћење француског у службеним владиним публикацијама, јавном [[образовање|образовању]], изузев у специјалним случајевима (иако се те одредбе често игноришу), и правним [[уговор]]има; [[Реклама|огласи]] морају да садрже превод страних речи.
 
У [[Белгија|Белгији]], француски је званични језик у [[Валонија|Валонији]] (изузев дела [[Источни кантони|Источних кантона]], у којима се говори [[Немачки језик|немачки]]) и један од два званична језика — упоредо са [[Холандски језик|холандским]] — региона главног града [[Брисел]]а, где га говори већина становништва често као примарни језик.<ref name=philippevanparijs>{{Cite journal| title = Belgium's new linguistic challenge| author= Van Parijs, Philippe | journal=KVS Express (supplement to newspaper De Morgen) March–April 2006 | publisher = republished by the Belgian Federal Government Service (ministry) of Economy – Directorate–general Statistics Belgium | url = http://www.statbel.fgov.be/studies/ac699_en.pdf | format = pdf | accessdate = 5. 5. 2007|pages= 34–36}} – -{The linguistic situation in Belgium (and in particular various estimations of the population speaking French and Dutch in Brussels) is discussed in detail.}-</ref>
 
Француски је један од четири службена језика [[Швајцарска|Швајцарске]] (заједно са [[Немачки језик|немачким]], [[Италијански језик|италијанским]] и [[романш]]ким) и говори се у западном делу Швајцарске званом ''[[Романдија]]'', у коме је [[Женева]] највећи град. Језичке поделе у Швајцарској се не подударају са политичким поделама и неки [[Кантони Швајцарске|кантони]] имају билингуални статус, на пример градови попут Биел/Биенне или кантони, као што је Валаис-Фрибоург-Берне. Френцуски је матерњи језик за око 20% швајцарској становништва, а говори га 50,4 %<ref>{{Cite book | url = http://books.google.com/?id=abit8Yd6J-cC&pg=PA92&lpg=PA92&dq=%22connaissance+du+francais+en+suisse%22#v=onepage&q&f=false | title = Le français et les langues ... – Google Books | publisher = Books.google.com | year = 2007| accessdate = 10. 9. 2010 |isbn=978-2-87747-881-6|pages= }}</ref> популације.
 
== Историја ==
:'''као национални''' говори се у: [[Француска]] (53,200,000; 2005); [[Андора]] (2,400; 1986); [[Француска Гијана]]; [[Луксембург]] (13,100; -{''Johnstone''}- 1993); [[Мартиник]] (9,000; 2004); Валис и Футуна (120; -{''Johnstone''}- 1993).
 
:'''Остало''': [[Алжир]] (111,000; 1993); [[Камбоџа]]; [[Италија]] (100,000; -{''Harris''}- 1987. регионално службени); [[Тунис]] (11,000; 1993); [[Уједињено Краљевство]] (14,000; -{1976 ''Stephens''}-. Службен на [[Каналска острва|Каналским острвима]]); [[Сједињене Америчке Државе|САД]] (1.640,000; 2000).<ref>[http://www.ethnologue.com/show_language.asp?code=fra Ethnologue (16th)]</ref>
 
== Карактеристике ==
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{citeCite book| ref=harv|author = -{Nadeau, Jen-Benoît, and Julie Barlow | title = The Story of French| location = First U.S. ed. New York| publisher = St. Martin's Press.}| year = 2006|isbn=978-0-312-34183-1|pages= }}
* -{[http://www.francophonie.org/IMG/pdf/langue_francaise_monde_integral.pdf La langue française dans le monde 2010](Full book freely accessible)}-
* -{Jacques Maurais, Pierre Dumont, Jean-Marie Klinkenberg, ''L’avenir du français'', Paris : Éditions des archives contemporaines,}- 2008
* -{Jean-Marcel Lauginie, ''Importance du français dans le monde des affaires'', Favre d'Echallens,}- 2004
* -{[http://www.ciep.fr/bibliographie/bibliographie-francophonie.pdf Bibliographie sur le français et la francophonie]}-
* -{Paul-André Maur, ''[http://www.via-romana.fr/?pageid=fiche&prod=52&ftitre=Main+basse+sur+la+langue+fran%E7aise Main basse sur la langue française]{{Мртва веза|date=09. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}'', Via Romana,}- 2007
* -{Jean Girodet, ''[http://www.langue-fr.net/spip.php?article45 Dictionnaire Bordas des pièges et difficultés du français]'', Bordas, collection « les référents », Paris, 1981-2004}-
* -{Maurice Grevisse et André Goosse, ''Le Bon Usage'', DeBoeck-Duculot, 1936-2011 (15 éditions)}-
* -{André Jouette, ''[http://www.langue-fr.net/spip.php?article50 Dictionnaire d'orthographe et d'expression écrite]'', éd. Le Robert, 6e édition,}- 1993
* -{Joseph Hanse, ''[http://www.langue-fr.net/spip.php?article43 Nouveau dictionnaire des difficultés du français moderne]'', De Boeck–Duculot, Louvain-la-Neuve (Belgique), 3e édition,}- 1994
* -{Agnès Blanc, ''[http://books.google.fr/books?id=hYcGa3jtcycC&pg=PA624&lpg=PA624&dq=%22souverainet%C3%A9+linguistique%22&source=bl&ots=qSpK4unUXa&sig=XKIcvDt7MFsVSsQJnEegvFQ8oHo&hl=fr&sa=X&ei=XLj3U9SCLYTI0QW_34HgBA&ved=0CFYQ6AEwBg#v=onepage&q=%22souverainet%C3%A9%20linguistique%22&f=false La langue du roi est le français, Essai sur la construction juridique d'un principe d'unicité de langue de l'État royal (842-1789842—1789)]'', L'Harmattan,}- 2010
* -{Agnès Blanc, ''[http://books.google.fr/books?id=9av_AAAAQBAJ&pg=PA164&lpg=PA164&dq=%22souverainet%C3%A9+linguistique%22&source=bl&ots=OFSKVNCBoz&sig=4fZQUv36-khnZLX8sZgOiqzGlKY&hl=fr&sa=X&ei=XLj3U9SCLYTI0QW_34HgBA&ved=0CEsQ6AEwBA#v=onepage&q=%22souverainet%C3%A9%20linguistique%22&f=false La langue de la République est le français, Essai sur l'instrumentalisation juridique de la langue par l'État (1789-20131789—2013)]'', L'Harmattan,}- 2013
* {{Cite book| ref = harv | title = Analyse linguistique de la langue française | last = Antes| first = Theresa| publisher = Yale University Press | year = 2007|isbn=978-0-300-10944-3|pages=}}
* -{Günter Holtus, Michael Metzeltin, Christian Schmitt (Hrsg.): ''Lexikon der Romanistischen Linguistik.'' 12 Bände. Niemeyer, Tübingen 1988–2005; Band V,1: ''Französisch.''. {{page| year = 1990|isbn=978-3-484-50235-2|pages= }}}-
* {{Cite book| ref = harv | title = Histoire de la langue française| last = Huchon| first = Mireille| publisher = Le livre de poche | year = 2002|isbn=978-2-253-90542-4|pages=}}
* -{Ingo Kolboom, Thomas Kotschi (Hgg.): ''Handbuch Französisch: Sprache - Literatur - Kultur - Gesellschaft: Für Studium, Lehre, Praxis''. Erich Schmidt Verlag. {{page| year = 2008|isbn=978-3-503-09830-9|pages= }}}-
 
{{refend}}
* -{[http://www.collinsdictionary.com/dictionary/english-french Collins Online English↔French Dictionary]}-
* -{[http://www.cnrtl.fr/ Centre national de ressources textuelles et lexicales]: monolingual dictionaries (including the Trésor de la langue française), language corpora, etc.}-
* {{cite web| last = Smith| first = Paul| title = French, Numbers| url = http://www.numberphile.com/videos/french_numbers.html| work = Numberphile| publisher = Brady Haran }}
{{refend}}
 
{{Official UN languages}}
{{Службени језици ЕУ}}
{{Романски језици| selected = западни}}
| selected = западни}}
 
{{Authority control}}
1.572.075

измена