Организација за храну и пољопривреду — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 36:
|remarks =
}}
[[Датотека:FAO members and observers.png|thumb|right|265px|ФАО има 197 чланица: 194 државе, 1 организацију ([[Европска Унијаунија]]) и 2 придружене чланице ([[Фарска Острва]] и [[Токелау]])
{{legend|#008000|Чланице ФАО}}
{{legend|#00FF00|Придружене чланице}}]]
Ред 44:
Седиште организације налази се у Риму. Организација је покровитељ за издавање тематског ФАО новца, на коме се налазе мотиви и натписи у складу са циљевима организације и чије издавање представља један од начина финансирања разних активности везаних за повећање производње хране. Издавање ФАО новца је започело 1968. године и до 1976. године у свету је издато око 4 милијарде, са преко 200 типова ФАО кованица. [[Ватикан]] је био прва европска земља која је издала овај новац (1968), а друга [[Југославија]] (1970). За њима су уследиле [[Пољска]] (1971), [[Сан Марино]] и [[Острво Мен]] (1974), [[Италија]] (1979) и земље „[[Трећи свет|трећег света]]”. Највише новца је издала [[Индија]], која је у периоду 1970-1977 издала 19 различитих врста кованица, у тиражу од милијарду комада.{{sfn|Мандић|1996|p=15}} Занимљивост представљају новчићи од 2,5 [[Турска лира|турске лире]] и 250 [[ирачки динар|ирачких филса]], који ознаку ФАО носе на ободу.{{sfn|Динар|1998|p=45}}
 
ФАО активности у Југославији током 1970-тихих биле су: развој индустрије конзервирања рибе, повећање извоза пољопривредних производа, развој шумарства, рационализација у коришћењу дрвета, побољшање будуће производње хране и њено конзервисање.{{sfn|Мандић|1996|p=15}}
 
Поводом 50. годишњице ФАО организације, Југославија није учествовала у издавању ФАО новца, али су учествовале [[Македонија]], која је издала две серије новца, затим [[Словенија]] и [[Хрватска]].{{sfn|Мандић|1996|p=15}}
 
== ИзвориРеференце ==
{{reflist}}