Хеликоптер — разлика између измена

49 бајтова додато ,  пре 11 месеци
м
Бот: исправљена преусмерења
м (Разне исправке)
м (Бот: исправљена преусмерења)
'''Хеликоптер''' је [[ваздухоплов]] који се одржава у ваздуху и креће кроз ваздух помоћу једног или више хоризонталних [[Хеликоптерски ротор|ротора]] (пропелера). Хеликоптери су класификовани као ваздухоплови са ротационим [[крило|крилима]] (узгонским површинама) за разлику од класичних ваздухоплова са фиксним крилима. Реч ''хеликоптер'' је настала од [[Грчки језик|грчких]] речи ''хеликс'' (-{''ἕλιξ'' [''héliks'']}- — „спирала“) и ''птерон'' (-{''πτερόν'' [''pterón'']}- — „крило“). Хеликоптер са мотором је измислио [[Словаци|Словак]] [[Јан Бахил]]. Први хеликоптери у Србији и Југославији су били [[Сикорски С-51]] од којих је настала прва хеликоптерска јединица – ескадрила [[1954]]. године, а док је први сертификовани пилот хеликоптера био капетан [[Никола Јовић]]. Први хеликоптери израђени у фабрици Соко у [[Мостар]]у и Југославији су били [[Сикорски H-19|Сикорски С-55]] када су [[1961]]. године испоручени први примерци ЈРВ. Први [[Полиција|милицијски (полицијски)]] хеликоптери у Југославији су били Агуста бел 47Ј који су од [[1965]]. године коришћени од стране Савезног секретаријата унутрашњих послова (ССУП).
 
Реч ''хеликоптер'' потиче од француске речи {{јез-фр|hélicoptère}}. Њу је сковао [[Gustave Ponton d'Amécourt|Густав Понтон Дамекот]] 1861. године, полазечи од [[Greekгрчки languageјезик|грчких]] речи -{''helix''}- ({{lang|grc|ἕλιξ}}) „хеликс, спирала”<ref>[[Genitive case|GEN]] {{lang|grc|[[:en:wikt:ἕλιξ#Inflection|ἕλικος]]}} ''helikos'' (the [[kappaкапа (компанија)|κ]] being [[Romanization of Greek|romanised]] as a ''[[c]]''); see {{LSJ|e(/lic2|ἕλιξ}} and {{LSJ|e(/lic1|ἕλιξ (as an adjective)|ref}}.</ref> и -{''pteron''}- ({{lang|grc|πτερόν}}) „крило”.<ref>{{LSJ|ptero/n|πτερόν|shortref}}.</ref><ref>{{OEtymD|helicopter}}</ref><ref>For various reasons, the word is often erroneously, from an etymological point of view, analysed by English speakers into ''heli-'' and ''copter''; see {{cite web|url=http://www.thefreedictionary.com/helicopter|website=The Free Dictionary|title=helicopter}}</ref><ref>Cottez 1980, p. 181.</ref>
 
== Историја ==
 
=== Проблем великих брзина опструјавања врхова лопатица носећег ротора ===
При лебдењу хеликоптера брзина опструјавања по ободу диска ротора (кружна површина коју описују лопатице приликом окретања ротора) расте од средишта према ван. Уколико се повећа број окретаја или дужина лопатица, с циљем постизања већег узгона и брзине, долази до штетне појаве надзвучног опструјавања врхова лопатица и стварања додатног великог ваздушног [[Аеродинамичкааеродинамички сила отпораотпор|отпора]]. Што се више повећава број окретаја или дужина кракова повећава се и зона надзвучног струјања. Тако се даљим повећањем снаге и потрошње горива не добива већа брзина јер вазудшни отпор расте.
 
Чим хеликоптер крене из лебдења у прогресивни лет, најчешће према напред, брзине опструјавања ротора почињу се мењати на разним позицијама унутар диска. Генерално проматрајући, брзина опструјавања ваздуха повећава се на страни нападне лопатице док се смањује на страни назадне. Повећањем брзине лета повећава се и та разлика па долази до јачег момента ваљања око уздужне осе хеликоптера јер је на нападној страни узгон све већи а на назадној све мањи. Зато лопатица током једног циклуса окретања за 360° мења нападни угао (нпр. на назадној страни узгон се повећава) како би се искомпензовао момент ваљања. Али ход нападног угла је ограничен и може се мењати само до неке максималне вредности. Кад на пример хеликоптер лети ваздушном брзином 210 -{km/h}- тада ваздушна брзина врхова лопатица одређене дужине, само услед окретања, износи 676 -{km/h}-. Заправо, њихова ваздушна брзина осцилира у појасу од 467 до 884 -{km/h}-.
 
== Примена ==
Хеликоптер је данас у широкој примени у цивилном, а нарочито у војном [[авијацијаваздухопловство|ваздухопловству]]. Користи се за превоз путника на краћим удаљеностима, у спашавању, превозу терета, надзору из ваздуха (нпр. [[полиција]]), али и борбеним задаћама.
 
Главни светски произвођачи хеликоптера су [[сједињене Америчке Државе|амерички]] ''[[Sikorsky|Сикорски]]'', ''[[Boeing|Боинг]]'' и ''[[BellБел (Мендиг)|Бел]]'', [[evropa|европски]] ''[[Eurocopter|Еврокоптер]]'', и [[Rusija|руски]] ''[[Мил]]'' и ''[[Камов]]''.
 
=== Теретни хеликоптери ===
Сврставају се у три разреда: јуришни, средњи и тешки транспортни хеликоптери.
 
''Јуришни транспортни'' хеликоптери су обично најмањи и пројектовани за пребацивање једне пешачке јединице и њихове опреме. Наоружани су за самообрану, заштиту у транзиту и за осигурање сигурног слетања у одредишну зону. Примери ове класе су -{[[Sikorsky S-70]]}- и -{[[Ми-8|Mil Mi-8]]}- (са наоружањем).
 
Како све војске нису у могућности да користе потпуни понуђени спектар, ''средњи разред'' транспортних хеликоптера је најраспрострањенији. Ови хеликоптери су генерално у стању да превезу опремљени пешачки вод, вучну [[Артиљерија|артиљерију]] или лакша теренска возила. За разлику од јуришних, овај хеликоптер не слеће директно у борбену зону него се користи за припрему људства и опреме за почетни напад. Примери укључују ненаоружане моделе -{[[Ми-8|Mil Mi-8]]}-, [[Eurocopter Super Puma|Супер Пуму]] и -{[[CH-46 Sea Knight]]}-.
 
Тешки теретни хеликоптери су највећи и способни да превезу највеће и најтеже терете. Тренутно су у употреби -{[[CH-53 Sea Stallion]]}- и сродни -{[[CH-53E Super Stallion]]}-, -{[[Boeing CH-47 Chinook|CH-47 Chinook]]}-, -{[[Ми-26|Mil Mi-26]]}- и -{[[Aérospatiale Super Frelon]]}-. Способни су за превоз до 80 војника и премештање мањих наоружаних [[Оклопна борбенаоклопна возила|оклопних возила]] (обично су возила овешена испод хеликоптера, али могу се превозити и у унутрашњости). Хеликоптери делују као тактички транспортери вршећи задатке као и мањи турбо-проп транспортни авиони. Нижа брзина, долет и повећана потрошња горива надокнађује његова способност деловања на свим теренима.
 
== Види још ==
1.532.370

измена