Алжир — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 88:
=== Средњи век ===
[[Датотека:Belisarius mosaic.jpg|лево|мини|Велизар. Мозаик из црвке Сан Витале у Равени, Италији.]]
Римљани ће се још једном, задњи пут, вратити у северну Африку током [[Јустинијан I|Јустинијанових освајања]]. Његов генерал [[Велизар (војсковођа)|Велизар]] истерао је вандалског краља [[Гелимер|Гелимера]] из Африке 534. године и успоставио римску власт, након чега је наставио освајање у Италији. Иако удаљена од садашњег центра државе, Африка је остала важна провинција за римску ([[Византијско царство|византијску]]) политику. Била је једна од два [[Афрички егзархат|егзархата]] (војне провинције) у римској држави и изродила је [[Ираклије|Ираклија]], једног од најважнијих римских владара и родоначелника истоимене династије.<ref>{{Cite book|title=Историја Византије|last=Острогорски|first=Григорије|publisher=|year=1963.|isbn=|location=|pages=}}</ref>
==== Исламска освајања и владавина калифе ====
[[Омејадски калифат|Омејадски арапски калифат]] освојио је северну Африку после неколико покушаја између [[667|667.]] и [[699|699.]] године. Арапска војска наставила је свој пут ка [[Хиспанија|Хиспанији]] коју су освојили од [[Визиготско краљевство|Визигота]] у року од неколико година, где је се и зауставила. Омејади су, иако исламско царство, веома ценили арапски идентитет и порекло и желели су да створе муслиманско-арапску владајућу класу над покореним берберским становништвом. Порези на домородце су били огромни, а Бербери који су прешли на [[Ислам]] су и даље били третирани као грађани друге класе. Ово и разлике у теолошким гледањима довело је берберску популацију северне Африке у побуну против калифе, која је трајала годину дана до [[740]]. године. Била је успешна захваљујући другим проблемима које су задесиле Омејадско царство, укључујући и грађански рат који је збацио ову династију са власти и успоставио [[Абасидски калифат]]. Абасиди су успели да поврате владавину у Африци (римској провинцији/данашњем Тунису, ''Ифрикији'' на арапском), али никад у целој северној Африци.
==== Независне краљевине ====
[[Датотека:Maghreb 15th Century.svg|мини|339x339пискел|Магреб у 15. веку]]
Калифатску власт у Магребу замениле су многе мање берберске и арапске династије, са варирајућим успехом. [[Рустамиди]], [[Зириди]], [[Хафсиди]], и други су размењивали улоге делимичне власти северном Африком, а неки од њих успели су да успоставе и сопствене калифате, као што су то урадили [[Шиизам|шиитски]] [[Фатимиди|Фатемиди]], који су своју власт доцније успоставили у [[Египат|Египту]] и играли улогу у [[Крсташки ратови|Крсташким ратовима]]. У међувремену власт у Мароку успела је да учврсти [[Алморавиди|Алморавидска]] династија. Њихови наследници, [[Алмохадски калифат|Алмохади]], успоставили су власт над читавим Магребом почевши од [[1160|1160.]] године. Алмохади пратили су радикалну варијанту Ислама и имали су јаке претензије ка [[Шпанија|Шпанији]], где су се борили против хришћанске превласти као и њихови претходници. Ове борбе су исцрпеле државу која је сад почела да трпи унутрашње побуне, и Зената Бербери у Мароку искористили су ово да започну побуну и оснују своју племенску краљевину. Одатле потиче распад Алмохадског калифата који траје неких 6 деценија све до пада њиховог задњег упоришта [[1271|1271.]] године.
После пропасти ове државе у сваком пределу Магреба завладале су засебне династије. У централном пределу то су урадили [[Зајаниди]], који су својом краљевином, која се протезала целим приобалним Алжиром, владали из [[Тлемсен (покрајина)|Тилимсана]] од [[1235|1235.]] до [[1554|1554.]] Њихова власт над овим подручјем била је чврста до доласка Османске империје [[1515|1515.]] године.
Земље на овом простору су се неретко бавиле гусарењем. Муслимански гусари пљачкали су обале Италије, Шпаније и [[Краљевство Француска|Француске]] и одатле узимали много блага и робова. Како је европско морепловство напредовало, напади су били све неуспешнији, и европски владари успели су да потуку Муслимане и натерају их на примирја којима су им одузимани приобални градови. Сам град Алжир пао је под [[Шпанска империја|шпанску]] власт негде после [[1510|1510.]] године. Овај детаљ је кључан у разумевању начина на који су Османлије завладале овим простором.
=== Османска владавина ===
{{Проширити одељак}}
Алжир су у [[Османско царство|Отоманску империју]] уврстили [[Каир ад Дин]] и његов брат [[Аруј]] који су Алжирску обалу користили као базу за пиратске походе. Њихова пиратерија је врхунац достигла око [[1600]]. године, а после се центар активности помера у [[Триполи]], [[Либија]].
=== Француска владавина ===
{{Проширити одељак}}
Под изговором увреде њиховог конзула, [[Француска|Французи]] су извршили инвазију на Алжир (''-{Algiers}-'') [[1830]]. године.<ref>{{cite web|url=http://www.state.gov/r/pa/ei/bgn/8005.htm|title=Background Note: Algeria|work=U.S. Department of State}}</ref>{{sfn|Horne|2006|pp=29–30}} Жесток отпор од људи као што је [[Емир Абделкадер]] успорили су освајање Алжира<ref name="Ricoux1880">{{harvnb|Ricoux|1880|pp=260–261}}</ref> које је технички комплетирано тек почетком [[20. век]]а.
Ипак, у међувремену су Французи уврстили Алжир у саставни део метрополске Француске, и тај статус је трајао до колапса [[четврта република|четврте републике]].{{sfn|Randell|1986|pp=}} Десетине хиљада досељеника из Француске, [[Италија|Италије]], [[Шпанија|Шпаније]], и са [[Малта|Малте]] је дошло у Алжирску приморску равницу где су оснивали фарме и заузимали најбоље делове алжирских градова, користећи француску владавину и њену конфискацију јавног земљишта. Људи европског порекла у Алжиру (''pied-noir''), алжирски староседеоци-Јевреји су били пуноправни држављани Француске почев од краја [[19. век]]а - за разлику од велике већине алжирских Муслимана који су остали изван француског закона, и нису имали ни француско држављанство ни право гласа. Ткање алжирског друштва је било напето до пуцања у овом периоду: писменост је масовно опадала, док се због конфискација земље већина становништва све више узбуњивала.
| |||