Блез Паскал — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м #1Lib1Ref
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 1:
 
{{Друго значење2|Паскал}}
{{Научник
Линија 5 ⟶ 4:
|слика = blaise_pascal.jpg
|ширина_слике = 200п
| опис_слике = Блез Паскал
| датум_рођења = {{датум рођења|1623|6|19}}
| место_рођења = [[Клермон Феран|Клермон-Феран]]
Линија 12 ⟶ 11:
| место_смрти = [[Париз]]
| држава_смрти = [[Француска]]
| поље = [[математика]]<br />[[физика]]<br />[[филозофија]]<br />[[теологија]]
| институција =
| школа =
| студенти =
|познат_по = [[Паскалов троугао|Паскаловом троуглу]]<br />[[Паскалина|механичком калкулатору]]<br />[[Паскалов закон|Паскаловом закону]]
|награде =
Линија 23 ⟶ 22:
'''Блез Паскал''' ({{јез-фра|Blaise Pascal}}; [[Клермон Феран|Клермон-Феран]], [[19. јун]] [[1623]] — [[Париз]], [[19. август]] [[1662]]) је био француски [[математика|математичар]], [[физичар]] и [[Филозофија|филозоф]].
 
Паскал је одмалена показивао интересовање за науку па је већ са 18 година конструисао прву математичку машину, механички сабирач како би помогао свом оцу у пословању.<ref name="блез">{{cite web |title=Блез Паскал |url=http://edukacija.rs/izreke-i-citati/blez-paskal |website=Едукација |accessdate=31. 1. 2019}}</ref> [[1650]]. године напушта свет науке и окреће се [[религија|религији]], односно како је он написао „разматрању величине и мистерије човека“.
 
Паскалу у част је име добила јединица за притисак (1 [[Паскал (јединица)|-{Pa}-]] = 1 [[њутн (јединица)|-{N}-]] / [[метар|-{m}-]]<sup>2</sup>)
Линија 38 ⟶ 37:
Догађаји 1646. године су били врло значајни за младог Паскала. Те године је његов отац повредио ногу и морао је да се опоравља код куће. О њему су се бринула његова млађа браћа, који су били у религиозном покрету из Руана. Они су имали дубок утицај на Паскала и он је постао јако религиозан. Етјен Паскал је умро у септембру 1651. године. После очеве смрти, Блез је писао једној од својих сестара, дајући, при томе, смрти једно дубоко хришћанско значење; и за њега је очева смрт била нешто посебно. Тада је оформио своје идеје које су послужиле као основа за његова писма, обједињена у филозофски рад под називом ''Мисли'' ({{јез-франц|Pensees}}).
 
После овога, Паскал је посетио [[Јансенизам|јансенски]] манастир Порт Ројал де Шамп,<ref name="паки">{{cite web |title=Паскал - Биографија |url=http://fizikalac.wixsite.com/fizikalac/paskal-biografija |website=Физикалац |accessdate=31. 1. 2019}}</ref> који се налазио око 30 -{km}- југозападно од Париза. Почео је да издаје анонимна дела на тему религије. Осамнаест провинцијалних писама је било издато у периоду између [[1656]]. године до почетка [[1657]]. године. Све је то било писано као знак одбране од његовог пријатеља Антоана и великог противника [[Исусовци|Језуита]] и браниоца [[Јансенизам|јансенизма]], који је иначе пре својих студија теологије у Паризу, био осуђиван због свог контроверзног религиозног рада.
 
Паскалов најпознатији рад из филозофије је ''Мисли'', а на издању о својим личним мислима везаним за људску патњу, судбину и [[Бог]]а, којем је приступио касне 1656. године, наставио је да ради током 1657. и 1658. године. Овај рад садржи и Паскалову [[опклада|опкладу]] као доказ да је веровање у Бога разумно само са пратећим аргументима. Ако Бог не постоји, онај ко не верује у њега неће изгубити ништа, а ако, пак, Бог постоји, тај исти човек ће изгубити све зато што није веровао у њега. Паскал је у својој опклади користио математичке аргументе и аргументе из вероватноће, али његова главна рачуница је: „…ми смо сви присиљени да се коцкамо”.
Линија 55 ⟶ 54:
Још од своје осамнаесте године, Паскал је претрпео оштећење нервног система, што је оставило последице на његово касније здравље. 1647. године је оболео од парализе и од тада је могао да хода само помоћу штака. Трпео је болове; болела га је глава, имао је упалу црева, ноге су му стално биле хладне услед недовољне циркулације крви. Разлог више да се одсели у Париз са сестром Жаклин био је и тај што ће тамо добити бољу здравствену негу. Здравствено стање му се онда поправило, али услед оштећења нервног система, почео је да пати од [[Хипохондрија|хипохондрије]], што је умногоме утицало на његову личност и [[Филозофија|филозофију]]. Постао је раздражљив, охол и ретко се смејао.
 
Године 1645., Паскалов отац бива рањен и у то време се о њему бринуо један лекар, припадник јансенског покрета.<ref name="ѕаки">{{cite web |title=Блез Паскал |url=http://znakoviporedputa.com/religija-i-zivot/523-blez-paskal |website=Знакови поред пута |accessdate=31. 1. 2019}}</ref> Блез је тада често разговарао са лекаром и након успешног Етјеновог опоравка, Блез је позајмио неке радове јансенских аутора и тако почео да се интересује за њихове делатности.
 
У периоду од 1648. до 1654. године, Паскал се, међутим, удаљио од својих почетних верских обавеза. Отац му је умро 1651. године и Паскал је тада добио своје и сестрино наследство. Те исте године, Жаклин је одлучила да се замонаши у Порт Ројалу, упркос противљењима свога брата. Паскал јој у знак протеста није исплатио довољно од њеног наследства како би имала да плати више место у својој служби. Међутим, касније је Паскал попустио.
Линија 195 ⟶ 194:
}}
* {{MacTutor Biography|id=Pascal}}
 
 
{{DEFAULTSORT:Паскал, Блез}}