Василије Марковић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
м Поправљене везе: Воден (град)Воден (Грчка)
Ред 31:
 
== Учешће у ослободилачким ратовима ==
Током [[Комити|комитске борбе]] у [[Стара Србија|Старој Србији]], тесно је сарађивао са комитским војводама, поготово са својим великим пријатељем [[Сретен Вукосављевић|Сретеном Вукосављевићем]]. Као борац учествује у ослободилачким ратовима од [[1912]], посебно се истакавши у [[Кумановска битка|Кумановској бици]]. Након [[Албанска голгота|преласка Албаније]], бива постављен на место комесара [[Енглеска|енглеске]] болнице ''Вундед Алајс'' и [[1. октобра]] [[1916]]. са 25 рањеника бива престациониран у [[Воден (градГрчка)|Воден]]. На том положају остаје највероватније до [[17. април|17.04.]] [[1917]]. када на инсистирање министарства иностраних дела бива пензионисан у [[Солун]]у са чином резервног подофицира и бива упућен у [[Атина|Атину]] да ради као [[Дипломатија|дипломата]]. Године [[1918]]. објављује расправу ''„Да ли су средњовековни Срби сматрали Македонију бугарском?“'', која [[1919]]. бива прерађена и преведена на [[Француски језик|француски]] за потребе [[Париска мировна конференција 1919.|Версајске мировне конференције]].
 
Објавио је неколико расправа и чланака, а за потребе ''„Историје Срба“'' свог професора и пријатеља [[Станоје Станојевић|Станоја Станојевића]] израдио је историјске карте.<ref name="маки" /> Смрт га је стигла када је у штампу предао своје дело ''„Православно Монаштво и манастири у средњовековној Србији“'' које је постхумно објављено, а ових година је доживело неколико реиздања.