Романика — разлика између измена

Пропашћу Римског царства, изумрла је и традиција клесања великих скулптура у камену и ливења у бронзи, у Западној Европи из економских разлога, а у Византији због верских разлога ([[Иконоборство|Иконоклазам]]). За читаво то време од готово пет векова, направљено је врло мало скулптура у природној величини, а и оне су рађене од јефтиних материјала; штука, гипса или дрва тако да је мало примерака остало до данас.<ref>V.I. Atroshenko and Judith Collins, ''The Origins of the Romanesque'', Lund Humphries, London, 1985,. ISBN {{page|year=|isbn=978-0-85331-487-5|pages=}}, U novije vrijeme pronađene su ispod zida crkve Santa Maria in Valle u [[Чивидале дел Фријули|Cividale del Friuli]], skulpture od štuka, najvjerojatnije iz 9. veka, str. 142</ref> Најпознатији преживели велики скулпторски рад протороманике у Европи је дрвено распело у природној величини, које је наручио надбискуп Геро у Келну око 960-65, то распело постало је прототип за сва каснија распела.