Романика — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
|||
Ред 70:
[[Датотека:France laMadadleineVezelay tympanum a.jpg|thumb|250px|left|Тимпанон из [[Опатија Везле|опатије Везле]] из 1130. са приказом Страшног суда, честог мотива романичког вајарства]]
Пропашћу Римског царства, изумрла је и традиција клесања великих скулптура у камену и ливења у бронзи, у Западној Европи из економских разлога, а у Византији због верских разлога ([[Иконоборство|Иконоклазам]]). За читаво то време од готово пет векова, направљено је врло мало скулптура у природној величини, а и оне су рађене од јефтиних материјала; штука, гипса или дрва тако да је мало примерака остало до данас.<ref>V.I. Atroshenko and Judith Collins, ''The Origins of the Romanesque'', Lund Humphries, London, 1985
Први пут након [[Рано хришћанство|касне антике]], се поновно појављује јак осјећај за пластично тек у романичком вајаству. Кипарске теме су искључиво религиозног карактера, - с нагласком на страшну судбину оних који нису вјерници (крштени); најчешћи призори на порталима и венцима цркава су Страшни суд, и последице по оне који нису верници; призори из Пакла, као и призори мартирија светаца. То је високо шематизовано вајарство, у којем се знало где који лик треба да стоји, и шта завређује коју величину.
|