Обреновац — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 23:
[[Пожаревачки мир|Пожаревачким миром]] (21. јула 1718) предели између [[Сава|Саве]], [[Дрина|Дрине]], [[Западна Морава|Западне Мораве]], [[Тимок|Тимока]] и [[Дунав|Дунава]] припали су [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршкој Монархији]]. Хабзбуршка администрација је формирала [[Привремена војна управа у Београду|Привремену војну управу у Београду]], која је управљала новоосвојеном облашћу, подељеном у петнаест војних дистриката, међу којима се налазио и [[Палешки дистрикт]].<ref>{{Cite book|title="Краљевина Србија" 1720-1739. Докторска дисертација|last=Ђорђевић|first=Милош|publisher=Универзитет у Нишу|year=2013|isbn=|location=Ниш|pages=3-4}}</ref>
Привремена војна управа у Београду замењена је 1720. администрацијом новооснованог Краљевства Србије. За провизора Палешког дистрикта тада је постављен Јохан Георг Штромајер. Њему су били потчињени [[ишпан]] и два [[Иберрајтер|иберрајтера]].<ref>{{Cite book|title="Краљевство Србија" 1720-1739. Докторска дисертација|last=Ђорђевић|first=Милош|publisher=Универзитет у Нишу|year=2013|isbn=|location=Ниш|pages=25}}</ref>
Године 1721. је објављен попис Краљевства Србије. Подаци о самом Палежу нису доступни, али су доступни подаци о Палешком дистрикту.
{| class="wikitable mw-collapsible mw-collapsed"
|+Палешки дистрикт према попису из 1721.<ref>{{Cite book|title=Serbien unter Kaiserlichen Regierung 1717-1739|last=Langer|first=J.|publisher=|year=1889|isbn=|location=Wien|pages=238-240}}</ref>
!категорија
!износ
|-
|сесија (домаћинстава)
|362
|-
|турских сесија
|0
|-
|ожењене браће са уделом у домаћинству
|51
|-
|неожењене браће са уделом у домаћинству
|10
|-
|ожењених синова са уделом у домаћинству
|3
|-
|ухлебљених синова изнад 12 година
|27
|-
|ухлебљених синова испод 12 година
|282
|-
|кћери изнад 12 година
|12
|-
|кћери испод 12 година
|199
|-
|укућана
|28
|-
|ожењених синова са уделом у домаћинству
|34
|-
|коња
|111
|-
|ждребади
|51
|-
|волова за вучу
|348
|-
|крава за мужу
|526
|-
|трогодишње јунади
|115
|-
|двогодишње јунади
|383
|-
|телади
|472
|-
|свиња
|1505
|-
|прасади
|1057
|-
|крмача
|274
|-
|оваца
|383
|-
|сопствених орезаних винограда најбоље класе
|190,5
|-
|сопствених орезаних винограда средње класе
|0
|-
|сопствених орезаних винограда најгоре класе
|40,5
|-
|новозасађених орезаних винограда
|24
|-
|турских орезаних винограда најбоље класе
|0
|-
|турских орезаних винограда средње класе
|0
|-
|турских орезаних винограда најгоре класе
|0
|-
|сопствених јутара пшенице
|405,5
|-
|турских јутара пшенице
|0
|-
|јутара кукуруза
|6
|-
|сопствених јутара јечма или зоби
|96
|-
|турских јутара јечма или зоби
|0
|-
|сопствених јутара кукуруза
|300
|-
|турских јутара кукуруза
|0
|-
|сопствених јутара боба или проса
|24,5
|-
|турских јутара проса
|0
|-
|јутара дувана
|0
|-
|новозаузетих јутара
|230
|-
|јутара новозаметнутих кошница
|2459
|-
|млинова на сувом
|0
|-
|сопствених млинова на води
|19
|-
|турских млинова на води
|0
|-
|казана за ракију
|3
|-
|удовица са имовином
|4
|-
|сопствених ливада
|481
|-
|турских ливада
|0
|-
|сопствених, заузетих дућана
|0
|-
|сопствених, празних дућана
|0
|-
|турских, заузетих дућана
|0
|-
|турских, празних дућана
|0
|-
|гостионица
|0
|-
|касапница
|0
|}
У то време су почели напори да се Београд обнови и измени по западноевропском моделу. Због тога је дрво постало изузетно тражен материјал. За шумарског надгледника за области [[Шабац|Шапца]] и Палежа је 8. јуна 1722. постављен Матузалем Унгар, са годишњом платом од 100 [[Форинта|форинти]].<ref>{{Cite book|title="Краљевство Србија" 1720-1739. Докторска дисертација|last=Ђорђевић|first=Милош|publisher=Универзитет у Нишу|year=2013|isbn=|location=Ниш|pages=76-77}}</ref> Између 1724. и 1726. управо је из Палежа допремана највећа количина [[Дрво (материјал)|грађевинског дрвета]] за Београд. У те три године је превезено 47.549 хвати дрвне грађе. За тај посао новац су добијали: Петар Херцеговић, Мисрарош Јанош, Тос Мишко, Мандор Јошка, Антон Холонеса, Ноит Хечи, Срабо Марти, Верес Јанош, Ханс Вебер, Отруба Марчи и Кечкемет Андраш.<ref>{{Cite book|title="Краљевина Србија" 1720-1739. Докторска дисертација|last=Ђорђевић|first=Милош|publisher=Универзитет у Нишу|year=2013|isbn=|location=Ниш|pages=80-81}}</ref>
| |||