Јохан Готлиб Фихте — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 1:
{{Филозоф
| датум_рођења ={{Датум рођења|1762|5|19}}
| датум_смрти ={{Датум смрти|1814|1|27|1762|5|19}}|држава_рођења=[[Немачка]]
| место_смрти = Берлин
| држава_смрти =
| држава_смрти =[[Немачка]]|име=Јохан Готлиб Фихте
| место_рођења =[[Раменау]]
| место_смрти =[[Берлин]]
| пуно_име =Јохан Готлиб Фихте| слика = Johann Gottlieb Fichte.jpg
| опис_слике =Јохан Готлиб Фихте}}
'''Јохан Готлиб Фихте''' ({{јез-нем|Johann Gottlieb Fichte}}; [[Раменау]], [[19. мај]] [[1762]] - [[Берлин]], [[27. јануар]] [[1814]]) један је од главних представника немачке класичне идеалистичке [[Филозофија|филозофије]] и најистакнутијих личности немачког духовног живота крјем 18. и почетком 19. века.
== Биографија ==
Фихте је рођен у [[Раменау]]у, у породици сиромашног ткача ланеног платна. Без обзира на оскудне животне прилике, као изузетно даровит дечак, своје школовање започео је у Шулпфорти, најпознатијој средњошколској установи у 18. веку у којој су саксонски владаоци од деце својих поданика образовали нове нараштаје за сопствене чиновнике, правнике, свештенике и гимназијске наставнике.<ref name=":0">{{Cite book|title=Филозоф у масонској ложи| last
На препоруку [[Јохан Волфганг Гете|Гетеа]], Фихте је веома рано постао [[професор]] у [[Јена|Јени]] где је објаснио свој систем "трансценденталног идеализма". Међутим, након објављивања његовог [[Есеј|есеја]] "Ueber den Grund unsers Glaubens an eine göttliche Weltregierung" ("На основу наше вере у владавину божанског света") он је оптужен за [[атеизам]] због чега је отпуштен са Филозофског факултета у Јени 1799. године. Након извесног времена прелази у [[Берлин]] где држи ватрене говоре под [[Француска|француском]] окупацијом чиме је показао велику личну храброст. Значајно је допринео оснивању и развоју берлинског Универзитета 1809. године где постаје [[професор]] и [[ректор]].
У 51. години живота оболео је од [[Тифус|тифуса]] од ког умире 1814. године у [[Берлин]]у.<ref name=":1">{{Cite book|title=Васпитање кроз историјске епохе| last
== Филозофија ==
Линија 15 ⟶ 24:
== Педагошки погледи ==
Фихте говори о дужности личног примера као о нарочито значајној теми за одређивање начина [[Васпитање|васпитног]] деловања унутар људске заједнице. О њој говори у својим ''Предавањима'', описујући лик [[Научник|научника]] као [[Учитељ|учитеља]] и [[Васпитач|васпитача]] људског рода. Сматрао је да [[учитељ]] давањем личног примера, непосредно делујући на људе око себе, људске врлине и идеале чини реалним и могућим.<ref name=":2">{{Cite book|title=Политике образовања:од паидеје до билдунга| last
Он захтева формирање целог човека које је подразумевало формирање карактера и воље, одгајање духа самоделатности и самосталности и неговање идеје о универзалности људске личности уз истовремено служење [[Заједница|заједници]]. По његовом мишљењу сталешке разлике и половично и једнострано [[образовање]] које се стиче у великом друштву представља једну од главних препрека која онемогућава остварење универзалног људског васпитања које не погађају само појединца, већ угрожавају цео људски род у његовој тежњи ка коначном циљу. Због тога, под утицајем [[Швајцарска|швајцарског]] [[Педагогија|педагога]] [[Јохан Хајнрих Песталоци|Песталоција]], он почиње да заступа становиште да је кроз реформу [[Васпитање|васпитања]] и [[Образовање|образовања]], могуће, не само народе, већ и цело човечанство спасити беде и превладати сталешку подељеност међу људима.
Достизање универзалног [[Образовање|образовања]] сматрао поузданим знаком људске зрелости. Штавише, он је зрелост људске личности изједначио с појмом универзалног васпитања. Према Фихтеовој теорији [[Васпитање|васпитања]] под зрелошћу се подразумева достизање најширег обима људске слободе и хуманитета људске личности. Насупрот томе, он је у
Фихтеова теорија универзалног васпитања, не подразумева само ослобађање појединца од оног партикуларног, већ и отклањање из његовог одгоја свега оног што би таквог човека могло због карактера његовог универзалног васпитања довести и истргнути из [[Заједница|заједнице]] и изручити га, како он каже, "хладном космопилитизму". У Фихтеовој концепцији васпитања појмови [[Kosmopolitizam|космополитизма]], као једна врста епохалног светско-грађанског штимунга, и [[Патриотизам|патриотизма]], као љубав према домовини, налазе се у блиској вези и нису супротстављени.
Линија 44 ⟶ 53:
== Литература ==
* Ценић, Стојан, {{Cite book|title=Васпитање кроз историјске епохе| last=Петровић|first=Јелена|publisher=Учитељски факултет Врање|year=2005|isbn=978-86-82695-17-2|location=Врање|pages=}}
*
* {{Cite book
== Спољашње везе ==
|