Википедија

Јохан Готлиб Фихте — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
{{Филозоф
{{Филозоф|датум_рођења={{Датум рођења|1762|5|19}}|датум_смрти={{Датум смрти|1814|1|27|1762|5|19}}|држава_рођења=[[Немачка]]|држава_смрти=[[Немачка]]|име=Јохан Готлиб Фихте|место_рођења=[[Раменау]]|место_смрти=[[Берлин]]|пуно_име=Јохан Готлиб Фихте|слика=Johann Gottlieb Fichte.jpg|опис_слике=Јохан Готлиб Фихте}}
| датум_рођења ={{Датум рођења|1762|5|19}}
| датум_смрти ={{Датум смрти|1814|1|27|1762|5|19}}|држава_рођења=[[Немачка]]
| место_смрти = Берлин
| држава_смрти =
| држава_смрти =[[Немачка]]|име=Јохан Готлиб Фихте
| место_рођења =[[Раменау]]
| место_смрти =[[Берлин]]
| пуно_име =Јохан Готлиб Фихте| слика = Johann Gottlieb Fichte.jpg
| опис_слике =Јохан Готлиб Фихте}}
'''Јохан Готлиб Фихте''' ({{јез-нем|Johann Gottlieb Fichte}}; [[Раменау]], [[19. мај]] [[1762]] - [[Берлин]], [[27. јануар]] [[1814]]) један је од главних представника немачке класичне идеалистичке [[Филозофија|филозофије]] и најистакнутијих личности немачког духовног живота крјем 18. и почетком 19. века.
 
== Биографија ==
Фихте је рођен у [[Раменау]]у, у породици сиромашног ткача ланеног платна. Без обзира на оскудне животне прилике, као изузетно даровит дечак, своје школовање започео је у Шулпфорти, најпознатијој средњошколској установи у 18. веку у којој су саксонски владаоци од деце својих поданика образовали нове нараштаје за сопствене чиновнике, правнике, свештенике и гимназијске наставнике.<ref name=":0">{{Cite book|title=Филозоф у масонској ложи| last =Лолић|first=Маринко|publisher=Институт за филозофију и друштвену теорију|year=|id=|location=Београд|pages=}}</ref>
 
На препоруку [[Јохан Волфганг Гете|Гетеа]], Фихте је веома рано постао [[професор]] у [[Јена|Јени]] где је објаснио свој систем "трансценденталног идеализма". Међутим, након објављивања његовог [[Есеј|есеја]] "Ueber den Grund unsers Glaubens an eine göttliche Weltregierung" ("На основу наше вере у владавину божанског света") он је оптужен за [[атеизам]] због чега је отпуштен са Филозофског факултета у Јени 1799. године. Након извесног времена прелази у [[Берлин]] где држи ватрене говоре под [[Француска|француском]] окупацијом чиме је показао велику личну храброст. Значајно је допринео оснивању и развоју берлинског Универзитета 1809. године где постаје [[професор]] и [[ректор]].
 
У 51. години живота оболео је од [[Тифус|тифуса]] од ког умире 1814. године у [[Берлин]]у.<ref name=":1">{{Cite book|title=Васпитање кроз историјске епохе| last =Петровић|first=Јелена|publisher=Учитељски факултет Врање|year=2005|isbn=978-86-82695-17-2|location=Врање|pages=}}</ref>
 
== Филозофија ==
Линија 15 ⟶ 24:
 
== Педагошки погледи ==
Фихте говори о дужности личног примера као о нарочито значајној теми за одређивање начина [[Васпитање|васпитног]] деловања унутар људске заједнице. О њој говори у својим ''Предавањима'', описујући лик [[Научник|научника]] као [[Учитељ|учитеља]] и [[Васпитач|васпитача]] људског рода. Сматрао је да [[учитељ]] давањем личног примера, непосредно делујући на људе око себе, људске врлине и идеале чини реалним и могућим.<ref name=":2">{{Cite book|title=Политике образовања:од паидеје до билдунга| last =Димић|first=Зоран|publisher=Карпос|year=2017|isbn=978-86-6435-054-9|location=|pages=}}</ref>
 
Он захтева формирање целог човека које је подразумевало формирање карактера и воље, одгајање духа самоделатности и самосталности и неговање идеје о универзалности људске личности уз истовремено служење [[Заједница|заједници]]. По његовом мишљењу сталешке разлике и половично и једнострано [[образовање]] које се стиче у великом друштву представља једну од главних препрека која онемогућава остварење универзалног људског васпитања које не погађају само појединца, већ угрожавају цео људски род у његовој тежњи ка коначном циљу. Због тога, под утицајем [[Швајцарска|швајцарског]] [[Педагогија|педагога]] [[Јохан Хајнрих Песталоци|Песталоција]], он почиње да заступа становиште да је кроз реформу [[Васпитање|васпитања]] и [[Образовање|образовања]], могуће, не само народе, већ и цело човечанство спасити беде и превладати сталешку подељеност међу људима.
 
Достизање универзалног [[Образовање|образовања]] сматрао поузданим знаком људске зрелости. Штавише, он је зрелост људске личности изједначио с појмом универзалног васпитања. Према Фихтеовој теорији [[Васпитање|васпитања]] под зрелошћу се подразумева достизање најширег обима људске слободе и хуманитета људске личности. Насупрот томе, он је у уско специјализованом, једностраном, професионалном образовању модерног човека препознао један од узрока човекове незрелости. Ту незрелост Фихте је видео као последицу дисхармоничног развитка модерног индивидуума који, како он каже, с једне стране пати од "презрелости, а с друге стране од незрелости." Тој дисхармоничној личности модерног доба, Фихте је, попут [[Фридрих Шилер|Шилера]] и [[Јохан Волфганг Гете|Гетеа]], покушао да супротстави своју естетизирану слику индивидуе у којој је "мужевна снага ублажена љубазношћу". Да би, у свом формирању достигао највиши степен зрелости, човек, по Фихтеу, треба кроз процес [[Васпитање|васпитања]] да савлада све оно што је у његовој личности насилно и што "треба да нестане кад развој личности буде довршен и кад се њен духовни облик заокружи у себи".
 
Фихтеова теорија универзалног васпитања, не подразумева само ослобађање појединца од оног партикуларног, већ и отклањање из његовог одгоја свега оног што би таквог човека могло због карактера његовог универзалног васпитања довести и истргнути из [[Заједница|заједнице]] и изручити га, како он каже, "хладном космопилитизму". У Фихтеовој концепцији васпитања појмови [[Kosmopolitizam|космополитизма]], као једна врста епохалног светско-грађанског штимунга, и [[Патриотизам|патриотизма]], као љубав према домовини, налазе се у блиској вези и нису супротстављени.
Линија 44 ⟶ 53:
 
== Литература ==
* Ценић, Стојан, {{Cite book|title=Васпитање кроз историјске епохе| last=Петровић|first=Јелена|publisher=Учитељски факултет Врање|year=2005|isbn=978-86-82695-17-2|location=Врање|pages=}}
 
* Ценић, Стојан, {{Cite book|ref=harv |title=ВаспитањеПолитике крозобразовања:од историјскепаидеје епохедо билдунга| last =ПетровићДимић|first=ЈеленаЗоран|publisher=Учитељски факултет ВрањеКарпос|year=20052017|isbn=978-86-826956435-17054-29|location=Врање|pages=}}
* {{Cite book | ref = harv |title=ПолитикеЈохан образовања:одГотлиб паидејеФихте-ум дои билдунгаслобода| last =ДимићШулц|first=ЗоранВалтер|publisher=КарпосДосије студио|year=20172014|isbn=978-86-64356047-054126-92|location=Београд|pages=}}
* {{Cite book | ref = harv |title=Јохан Готлиб Фихте-ум и слобода| last =Шулц|first=Валтер|publisher=Досије студио|year=2014|isbn=978-86-6047-126-2|location=Београд|pages=}}
 
== Спољашње везе ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Јохан_Готлиб_Фихте”