Сегедински мир — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м standardizacije |
м Разне исправке |
||
Ред 8:
У априлу 1444. године донесено је на будимском сабору решење, да се настави борба против Турака, и то и копненим снагама и флотом. И доиста, 22. јуна кренула је из [[Млетачка република|Млетака]] флота од 16 галија, 8 папских и 8 Републичиних, а две недеље доцније пошла је за њима и армада војводе од Бургундије. Та је флота имала задатак, да једним делом спречава прелазак турске војске из [[Мала Азија|Мале Азије]] у [[Европа|Европу]], а другим да на Дунаву помаже прелазак савезника на турско подручје. Уз савезничке лађе имала се придружити и грчка флота.
Претходне године [[Дуга војна|војна]], а онда и ове припреме, о којима су се шириле сваковрсне вести, беху веома уплашиле султана [[Мурат II|Мурата]]. Он с тога реши да што пре понуди савезницима мир, вољан на
велике уступке. За посредника изабра своју мудру жену [[Мара Бранковић|Мару]], деспотову кћер. Већ у марту
ишао је један калуђер преко [[Дубровник]]а и [[Сплит]]а носећи Марине поруке оцу. Султан је нудио да деспоту поврати целу Србију какву је држао деспот Стеван. Жељан отаџбине, хотећи да Србији уштеди нова крвопролића и пустошења, која јој не би донела ништа више од оног што се већ нудило, деспот је брзо пристао на преговоре. Да би за мир придобио и [[Јанош Хуњади|Хуњадија]], главу ратничке странке, деспот му је уступио неколико својих поседа у Угарској.
| |||