Ционизам — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
#1Lib1Ref
.
Ред 1:
[[Датотека:Theodore Herzl.jpg|мини|right|250px|[[Теодор Херцл]], оснивач модерног ционизма]]
{{bez_izvora}}
[[Датотека:Theodore Herzl.jpg|мини|right|250px|Теодор Херцл, оснивач модерног ционизма]]
{{Јудаизам}}
{{Антисемитизам}}
[[Датотека:Delegates at First Zionist Congress.jpg|мини|right|265px|Делегати на Првом ционистичком конгресу, у Базелу 1897. године]]
 
'''Ционизам''' је политички покрет [[Јевреји|Јевреја]] (па и неких нејевреја) да се Јевреји врате у [[Ерец Израел]] (Земља Израел). Наиме, идеја ционизма није била Ерец Израел, била је принудно рашчишћавање Јевреја ван [[Европа|Европе]]. Реч Цион представља [[Библија|библијски]] израз повезан са [[Јерусалим]]ом (Псалми, 126, 1), [[Натан Бирнбаум]] је [[1885]]. срочио израз „ционизам“ да би означио политичка настојања да се [[Јевреји]] врате у [[Израел]].<ref name="cionizam">{{cite web |title=Cionizam i kratki osvrt na istoriju njegovog razvoja u Rusiji ( I deo ) |url=https://punjenipaprikas.com/cionizam-i-kratki-osvrt-na-istoriju-njegovog-razvoja-u-rusiji-i-deo |accessdate=1. 2. 2019}}</ref> Жудња за повратком јавља се у великом делу јеврејске књижевности током векова. Модерни ционизам израстао је из пропасти јеврејске еманципације и оживљавања [[Антисемитизам|антисемитизма]] у Европи [[19. век]]а. Суочени са [[Русија|руским]] погромима и суђењем [[Алфред Драјфус|Драјфусу]] у [[Француска|Француској]], [[Леон Пинскер]] и [[Теодор Херцл]] су независно један од другог дошли до закључка да је изгнаност ненормално стање и да нејеврејски свет није заштитио Јевреје. Била је потребна домовина у којој би Јевреји могли бити попут свих других нација, са сопственом земљом и језиком.<ref>{{cite web |title=Šta je to cionizam? |url=https://velikirecnik.com/2016/07/24/cionizam/ |website=Veliki recnik |accessdate=20. 1. 2019}}</ref>
'''Ционизам''' је политички покрет [[Јевреји|Јевреја]] (па и неких нејевреја) да се Јевреји врате у [[Ерец Израел]] (Земља Израел).{{sfn|Motyl|2001|pp=604.}}<ref>{{cite book|last1=Herzl |first1=Theodor |authorlink1=Theodor Herzl |translator= Sylvie d'Avigdor |title=Der Judenstaat |trans-title=The Jewish state |url=https://books.google.com/books?id=3f4RFWkMeWoC |accessdate=September 28, 2010 |edition=republication |year=1988 |origyear=1896 |publisher=[[Dover Publications|Courier Dover]] |location=New York |isbn=978-0-486-25849-2 |page=40 |chapter=Biography, by Alex Bein |chapterurl=https://books.google.com/books?id=3f4RFWkMeWoC&pg=PA40}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.oxforddictionaries.com/us/definition/american_english/zionism|title=Zionism |work=Oxford Dictionary |access-date=June 30, 2016}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.britannica.com/topic/Zionism|title=Zionism {{!}} nationalistic movement|access-date=June 30, 2016}}</ref> Наиме, идеја ционизма није била Ерец Израел, била је принудно рашчишћавање Јевреја ван [[Европа|Европе]]. Реч Цион представља [[Библија|библијски]] израз повезан са [[Јерусалим]]ом (Псалми, 126, 1), [[Натан Бирнбаум]] је [[1885]]. срочио израз „ционизам“ да би означио политичка настојања да се [[Јевреји]] врате у [[Израел]].<ref name="cionizam">{{cite web |title=Cionizam i kratki osvrt na istoriju njegovog razvoja u Rusiji ( I deo ) |url=https://punjenipaprikas.com/cionizam-i-kratki-osvrt-na-istoriju-njegovog-razvoja-u-rusiji-i-deo |accessdate=1. 2. 2019}}</ref> Жудња за повратком јавља се у великом делу јеврејске књижевности током векова. Модерни ционизам израстао је из пропасти јеврејске еманципације и оживљавања [[Антисемитизам|антисемитизма]] у Европи [[19. век]]а. Суочени са [[Русија|руским]] погромима и суђењем [[Алфред Драјфус|Драјфусу]] у [[Француска|Француској]], [[Леон Пинскер]] и [[Теодор Херцл]] су независно један од другог дошли до закључка да је изгнаност ненормално стање и да нејеврејски свет није заштитио Јевреје. Била је потребна домовина у којој би Јевреји могли бити попут свих других нација, са сопственом земљом и језиком.<ref>{{cite web |title=Šta je to cionizam? |url=https://velikirecnik.com/2016/07/24/cionizam/ |website=Veliki recnik |accessdate=20. 1. 2019}}</ref>
 
Ни Херцл ни Пинскер нису инсистирали да та земља буде [[Палестина (регион)|Палестина]]. Свака је територија, кадра да прихвати одређени број избеглица, одговарала тој сврси. Они су се, међутим, разликовали по својој процени нејевреја. Херцл је сматрао да ће светске силе помоћи његовој мисији, док је Пинскер дигао руке од нејеврејске помоћи, подстичући Јевреје да своје проблеме решавају путем „самоеманципације“. О тим и другим разликама расправљано је на Првом ционистичком конгресу (у [[Базел]]у у [[Швајцарска|Швајцарској]], [[1897]]), који је окупио активисте разних боја чији је циљ било стварање једне међународне повеље која би Јеврејима осигурала домовину. Касније су организоване банка и предузеће за колонизацију како би се покрету обезбедила чврста финансијска основа.
Ред 17:
 
Савремене ционистичке организације у дијаспори одражавају политичку обојеност својих раних вођа и укључују социјалистичке, религиозне и ревизионистичке групације које се обично деле на мушке, женске и омладинске огранке уједињене у националне федерације. Ове су, са своје стране, повезане са Израелом преко Јеврејске агенције, невладине установе која представља Израел пред осталим јеврејским заједницама. Ционистичка идеологија изложена је великим дипломатским притисцима који су кулминирали резолуцијом Уједињених нација из [[1975]]. која ционизам повезује са расизмом. Мада је резолуција прошла, она је такође привукла многе који су били на периферији подршке ционизму да узму активног учешћа у њему.<ref name="cio" />
 
== Референце ==
== Историја ==
{{reflist}}
 
Још од првих [[век]]ова нове ере већина [[Јевреји|јевреја]] је живела ван [[Ерец Израел|Државе Израел]] (Ерец Израел, познатије већини као [[Палестина (регион)|Палестина]]) али упркос томе на том простору су они били константно присутни. Према [[Јудаизам|Јудаизму]], [[Ерец Израел]] је земља коју је Бог дао [[Јевреји]]ма.
 
Након великих устанака у првом и другом веку нове ере, [[Стари Рим|Римљани]] су потпуно искоренили [[Јевреји|јевреје]] на простору [[Јудеја|Јудеје]], чије су име променили у -{''Syria Palaestina''}-. Ово је резултирало у формирању [[Јевреји|јеврејске]] [[дијаспора|дијаспоре]].
{| class="wikitable" style="float:right; margin-left:16px;"
|-
! style="width:50px;"|Година
! style="width:60px;"|[[Муслимани]]
! style="width:60px;"|[[Јевреји]]
! style="width:60px;"|[[Хришћани]]
! style="width:60px;"|Остали
! style="width:50px;"|Укупно
|- style="text-align:right;"
||1922
||486,177 ''(74.91%)''
||83,790 ''(12.91%)''
||71,464 ''(11.01%)''
||7,617 ''(1.17%)''
||649,048
|- style="text-align:right;"
||1931
||493,147 ''(64.32%)''
||174,606 ''(22.77%)''
||88,907 ''(11.60%)''
||10,101 ''(1.32%)''
||766,761
|- style="text-align:right;"
||1941
||906,551 ''(59.68%)''
||474,102 ''(31.21%)''
||125,413 ''(8.26%)''
||12,881 ''(0.85%)''
||1,518,947
|- style="text-align:right;"
||1946
||1,076,783 ''(58.34%)''
||608,225 ''(32.96%)''
||145,063 ''(7.86%)''
||15,488 ''(0.84%)''
||1,845,559
|}
 
У [[19. век]]у идеја ''повратка у Цион'' је почела да добија на популарности, нарочито у Европи, где је [[антисемитизам]] и насиље над [[јевреји]]ма постајало све чешће. Тако долази до миграција у [[Палестина (регион)|Палестину]] и пре [[1897]]. године која се сматра годином почетка практиковања ционизма.<ref>C.D. Smith, 2001, 'Palestinski i Arapsko-Izraelski sukob', (engleski) 4. ed., ISBN 0-312-20828-6, p. 1-12, 33-38</ref>
 
Прве миграције су забележене [[1882]]. године. Највише избеглица је долазило из [[Русија|Русије]], услед масивних прогона и бежећи од [[Погром]]а. Они су углавном основали велики број пољопривредних насеља потпомогнути [[јевреји]]ма из [[Западна Европа|Западне Европе]]. Следећем таласу избеглица ће претходити [[Руска револуција]] и [[нацисти]]чки прогони.
 
Током 1890-их [[Теодор Херцл]] је у ционизам унео нову [[идеологија|идеологију]] и правац деловања који је резултирао првим ционистичким конгресом [[1897]]. године у [[Базел]]у у [[Швајцарска|Швајцарској]]. На њему је основана Светска ционистичка организација (-{WZO}-)<ref>[http://fusion.dalmatech.com/%7Eadmin24/files/zionism_in-britishpalestine.pdf Cionizam i Britanci u Palestini], od [[Arjun Charan Sethi|Sethi, Arjun]] (Univerzitet Maryland ) Januar 2007. godine, pristup 20. maj, 2007.</ref>. Херцлове намере су биле да иницира почетак припрема за стварање јеврејске државе. Покушаји преговора са владаром Палестине, [[Османлијско царство|Османлијским царством]], су пропале и политичка потпора је била потребна. -{WZO}- је помагао изградњу мањих јеврејских насеља у Палестини и јачање свести [[Јевреји|Јевреја]] о потреби стварања заједничке домовине. Организација је и радила на ширењу њеног утицаја у целом свету.
 
Ипак, Херцлова дипломатија и даље није имала успеха. Колонизација Палестине је слабо напредовала а ствар је додатно погоршао нови талас насиља у [[Руско царство|Руском царству]]. У [[Кишињев]]у је у априлу [[1903]]. године убијено 45 [[Јевреји|јевреја]], 1000 рањено те је запаљено и опљачкано 2000 њихових кућа и радњи. Иницијатор [[погром]]а је био [[ Vyacheslav von Plehve|Вјачеслав фон Плехве]], тадашњи руски министар унутрашњих послова.
 
Исте године у [[Русија|Русији]] су се појавили чувени ''Протоколи ционских мудраца'' који су доказивали јеврејску заверу са [[масони]]ма. Још увек се спори о аутетичности овог документа. То је послужило тадашњим властима као повод за даљне [[погром]]е. Настаје план назван ''три трећине'' којим трећина [[Јевреји|јевреја]] треба бити побијена, трећина прекрштена и трећина протерана.
 
[[Теодор Херцл]] у аугусту [[1903]]. године, без консултација са осталим вођама покрета, одлази у главни град [[Руско царство|Царске Русије]], [[Санкт Петербург]] где се састаје са креатором [[погром]]а, Вјачеславом вон Плехвеом. Руска влада је издала декларацију у којој наводи да неће сметати [[Јевреји|јеврејској]] колонизацији Палестине него да ће је још и помагати и заузети се за њу у међународним круговима. Међутим, испоставило се да су та обећања била лажна те су [[погром]]и настављени и тако одлазак руских јевреја у [[Западна Европа|Западну Европу]] и [[САД]].
 
[[Руско царство]] због свог третирања [[Јевреји|Јевреја]] је означено као историјски непријатељ [[Јевреји|јеврејског]] народа. Како је већина утицајних циониста било са [[немачки језик|немачког говорног подручја]], седиште -{WZO}--а је било у [[Берлин]]у. Касније на почетку [[Први светски рат|Првог светског рата]], већина [[Јевреји|Јевреја]] (као и циониста) је подупирало [[Немачка|Немачку]] у рату са [[Русија|Русијом]].
 
Ционисти су се тада окренули ка западу, тачније ка британској влади у [[Лондон]]у. Руководили су се чињеницом да [[Уједињено Краљевство|Велика Британија]] као водећа светска сила има своје интересе на [[Блиски исток|Блиском истоку]] и у решавању јеврејског питања, јер се велики број прогнаних [[Јевреји|јевреја]] управо уселио у Британију.
 
Већ раније, [[1902]]. године тадашњи британски министар колонија Џозеф Чемберлејн је Херзлу предложио [[Египат]], тада у саставу [[Османлијско царство|Османлијског царства]], као место за насељавање [[јевреји|Јевреја]]. Тачна локација је био град Ал-Ариш на северном делу полуострва [[Синајско полуострво|Синај]]а. Међутим, египатска влада се повукла из тог пројекта због немогућности наводњавања тог подручја водом из реке [[Нил]]. Постоје и мишљења да је ипак [[Висока порта|Порта]] вршила притисак на локалну владу.
 
Херцл је једном од тадашњих најмоћнијих јевреја и спонзору ционистичког покрета, Барону Валтеру Ротшилду написао: ''Нисам обешрабрен. Већ имам нови план, а један врло моћан човек ми је спреман помоћи.'' Тај човек је био британски министар колонија Чембрлејн који је наставио помогати. Он је Херцлу као место за насељавање [[јевреји|Јевреја]] предложио источну афричку државу [[Уганда|Уганду]], тачније појас уз границу са [[Кенија|Кенијом]] од 5 - 6 хиљада квадратних километара погодан за узгој пољопривредних култура.
 
Тај план је услед потребе проналаска брзог решења за све тежи положај [[Јевреји|Јевреја]] у [[Европа|Европи]] прихваћен. Ипак то ционизам увлачи у велику кризу. Највећи део противника су били руски Јевреји и долази до подела унутар друштва које кулминира 6. ционистичким конгресом одржаном у [[Базел]]у.
 
Већ озбиљно болесни Теодор Херцл је одржао свој чувени говор уз окачену карту [[Уганда|Уганде]] иза себе:
: ''„Понуда се састоји у аутономној колонизацији Источне Африке (Уганда) тј. са јеврејском администрацијом и локалном владом, на челу са високим јеврејским функционерима, који ће, наравно, бити подређени енглеској врховној контроли. Имајући у виду положај јудејства и хитност изналажења пута да се тај положај поправи, сматрао сам обавезним да затражим дозволу Енглеза да ову понуду пренесем Конгресу. Сматрам да Конгрес треба да прихвати ову понуду. Ова понуда нам је учињена на начин који омогућава да поправимо положај нашег народа и олакшамо његову несрећу, не одричући се при томе великих принципа нашег покрета. Истина, Уганда није Цион, и то не може никада бити. То је само замена која поприма национални и политички карактер. Ми још не можемо дати знак нашем народу да крене у Палестину и то нећемо учинити. Афрички предлог је само мера, чији је циљ да се ублажи трагична ситуација и да се спасе од уништења разбацана стабла јеврејског народа због неизвесности садашњих филантропских акција.”''<ref>[http://www.elmundosefarad.eu/wiki/wiki/index.php?title=Plan_Uganda Plan Uganda], Maj 2008. godine, pristup 24. decembar, 2009.</ref>
 
Иако се о овоме говорило и пре овог конгреса, ова могућност је изазвала велике поделе унутар покрета. На челу противника овог плана је био и Хаим Вајцман, касније два пута председник ''Светске ционистичке организације'', који је рекао: ''Ако су британска влада и народ оно што ја мислим, онда ће нам понудити нешто боље.'' Источноеуропски јевреји су били против и слања комисије у [[Уганда|Уганду]] која би испитала околности. Ипак пришло се гласању којим је за слање комисије било 295, против 177 и уздржаних 132 посланика.
 
Након овог конгреса, дошло је до јасне поделе на ''ционистичке ционисте'', који су се искључиво залагали за државу у [[Палестина (регион)||Палестини]] и ''територијалне ционисте'' који су пристајали на стварање државе било где у свету. Противници Херцла му све више почињу замерати, посебно на дипломатским активностима без сагласности конгреса и на наводној изјави у [[Санкт Петербург]]у којом је руске јевреје назвао ''атеистима и револуционарима.'' ''Територијалисти'' су оптуживани да подржавају [[Културолошка асимилација|асимилацију]], да су им ближи филантропи попут Ротшилда, занемарују колонизацију [[Палестина (регион)||Палестине]] итд. Наредне године, приликом Херцлове посете [[Рим]]у, Папа не даје подршку ционистичким настојањима речима: ''Јевреји нису признали нашег Господа, ми не можемо признати Јевреје.'' Нешто касније Херцл умире у 45. години живота.
 
Рад организације се дефинитивно окреће стварању државе на простору [[Палестина (регион)||Палестине]]. Године [[1917]]. се издаје [[Балфорова декларација|Балфоурова декларација]] којом влада [[Уједињено Краљевство|Велике Британије]] даје безрезервну и безусловну помоћ стварању државе за све [[Јевреји|јевреје]] на простору [[Палестина (регион)||Палестине]]. Ствара се ционистичка војска која ће помагати британску која је добила мандат над [[Палестина (регион)||Палестином]] [[1922]]. године одлуком [[Лига народа|Лиге народа]]:
:''Мандат (...) ће осигурати успостављање јеврејске домовине, као што је већ наведено, и органа државне власти те сигурност и слободу вероисповјести за све грађане, без обзира на расу и религију.''<ref>[http://www.stateofisrael.com/mandate Mandat Lige naroda nad Palestinom, 24 juli, 1922. godine]</ref>
 
Битна улога [[Хаим Вајцман|Хаима Вајцмана]] у стварању [[Балфорова декларација|Балфоурове декларације]] га промовише у новог председника организације. Он је на тој позицији и дочекао стварање [[Израел]]а [[1948]]. године и постао први председник те државе у историји.
 
Јеврејске миграције у [[Палестина (регион)||Палестину]] и раширена куповина земље од тадашњих феудалних земљопоседника доводи до мањка слободног простора и честих немира, најчешће покренутих од самих земљопоседника. У побунама [[1920]], [[1921]] и [[1929]]. године дошло је и до великих погубљења [[Јевреји|Јевреја]]. Иако су њихове имиграције [[Уједињено Краљевство|Британци]] увелико подржавали, ограничења су се морала увести због реакција арапског становништва.
 
Године [[1933]]. [[Адолф Хитлер]] долази на власт у [[Нацистичка Немачка|Немачкој]] и [[Нирнбершки закони|Нирнбершким законима]] две године касније Јевреје у [[Нацистичка Немачка|Нацистичкој Немачкој]], а нешто касније у [[Аустрија|Аустрији]] и [[Чешка Република|Чешкој]], прави избеглицама без своје земље. Исто су доживљали Јевреји и у осталим државама [[Нацистички савезници|нацистичких савезника]]. Ово је све подстакло и [[Арапска побуна у Палестини од 1936-1939|Побуну палестинских арапа]] у периоду од [[1936]] до [[1939]]. године. Британци су формирали [[Peel Commission|Пил комисију]] да испита овај случај. Иако није узимала у обзир ситуацију јевреја у [[Европа|Европи]], тражила је дводржавно решење и обавезан долазак имигрината из угрожених подручја. Али Влада у [[Лондон]]у је одбила ово и [[1939]]. године издала [[Бели Папир из 1939. године|Бели Папир]]. Он је предвиђао крај јеврејских имиграција до краја [[1944]]. године и то максимално 75.000 имиграната. Ово је било погубно за европске јевреје ионако у већ тешкој ситуацији. [[Уједињено Краљевство|Велика Британија]] је поштовала овај документ све до краја мандата над [[Палестина (регион)||Палестином]].
 
Након [[Други светски рат|Другог светског рата]] и [[холокауст]]а, огромни талас јевреја без своје државе, највећи део преживјелих из [[холокауст]]а је кренуо да мигрира ка [[Палестина (регион)||Палестини]] углавном у мањим бродовима. Британци су их скретали ка [[Кипар|Кипру]] где су били изграђени избеглички кампови или их враћали у [[Немачка|Немачку]] у део под контролом савезника. Ово је резултирало масивном јеврејском подршком ционизму и ускраћивању економске помоћи [[САД]] [[Уједињено Краљевство|Великој Британији]], а затим нападима циониста на Британце у [[Палестина (регион)|Палестини]]. Како је [[Британско царство]] дошло пред банкрот, ово питање су морали проследити новоформираним [[Уједињене нације|Уједињеним нацијама]].
 
Године [[1947]]. је ''[[УН]]-ова комисија за Палестину'' предложила да би западна Палестина требала бити подељена на јеврејски, арапски и део под контролом [[Уједињене нације|Уједињених нација]] око [[Јерусалем]]а. Овај план је усвојен на скупштини одржаној [[29. новембар|29. новембра]] [[1947]]. године, резолуцијом ''УН ГА 181'', са 33 гласа за, 13 против а 10 делегата није било присутно. Ово је довело до славља међу јеврејима у [[Палестина (регион)||Палестини]]. Међутим, Палестинци су били против овога и одбили ово, тражећи једну државу и уклањање пристиглих јевреја, што је довело до почетка [[Арапско-израелски рат (1948)|Арапско-Израелског рата]].
 
Дана [[14. мај]]а [[1948]]. године завршетком британског мандата, проглашена је држава [[Израел]]. Истог дана војска седам арапских земаља је напала [[Израел]]. Ово је све довело до одласка 711000 Палестинаца из својих домова и око 850000 Јевреја из свих држава арапског света, највише у [[Израел]].<ref>Generalni izvještaj o napretku rada Komisije UN-a za Palestinu u periodu od 11. decembra do 23. oktobra 1950. godine</ref>
 
Од формирања [[Израел]]а ''Светска ционистичка организација'' је највише била посвећена охрабривању и помоћи Јевреја који су долазили у [[Израел]]. То је произвело велику међународну потпору за стварање државе, али проблеми унутар државе су били све већи. Највећи успеси од [[1948]]. су били велико насељавање [[Израел]]а и борба за права Јевреја у тадашњем [[СССР]].
 
== Види још ==
* [[Декларација о проглашењу Државе Израел]]
* [[Ерец Израел]]
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* Herzl, Theodor. ''A Jewish state: an attempt at a modern solution of the Jewish question'' (1896) [https://books.google.com/books?id=eXkLAAAAIAAJ&dq=inauthor:herzl&lr=&as_drrb_is=q&as_minm_is=0&as_miny_is=&as_maxm_is=0&as_maxy_is=&num=30&as_brr=0 full text online]
* Herzl, Theodor. ''Theodor Herzl: Excerpts from His Diaries'' (2006) [https://books.google.com/books?id=2RhB8hgyK4UC&dq=inauthor:herzl&lr=&as_drrb_is=q&as_minm_is=0&as_miny_is=&as_maxm_is=0&as_maxy_is=&num=30&as_brr=3 excerpt and text search]
* Armborst-Weihs, Kerstin: [http://nbn-resolving.de/urn:nbn:de:0159-2010092115 ''The Formation of the Jewish National Movement Through Transnational Exchange: Zionism in Europe up to the First World War''], [[European History Online]], Mainz: [[Institute of European History]], 2011, retrieved: August 17, 2011.
* [[A. B. Masilamani]], ''Zionism'' in ''Melu Kolupu'' ([[Telugu language|Telugu]]), Navajeevana Publications, Vijayanagar Colony, Hyderabad, 1984, pp.&nbsp;121–126.
* Beller, Steven. ''Herzl'' (2004)
* Brenner, Michael, and Shelley Frisch. ''Zionism: A Brief History'' (2003) [https://www.amazon.com/dp/1558763015 excerpt and text search]
* [[Judith Butler|Butler, Judith]]: ''Parting Ways: Jewishness and the Critique of Zionism''. Columbia University Press, 2013. {{ISBN|978-0231146111}}
* Cohen, Naomi. ''The Americanization of Zionism, 1897–1948'' (2003). 304 pp. essays on specialized topics
* Friedman, Isaiah. "Theodor Herzl: Political Activity and Achievements," ''Israel Studies'' 2004 9(3): 46–79, online in [[EBSCO]]
*{{citation|title=Studies in Contemporary Jewry : Volume VII: Jews and Messianism in the Modern Era: Metaphor and Meaning|editor=Jonathan Frankel|publisher=Oxford University Press|year=1991|isbn=9780195361988|chapter= BenGurion and the Second World War|first=Dvorah|last=Hacohen}}
* {{citation|title=Immigrants in Turmoil: Mass Immigration to Israel and Its Repercussions in the 1950s and After|first=Devorah|last=Hakohen|publisher=Syracuse University Press|year=2003|isbn=9780815629696}}
* [[David Hazony]], Yoram Hazony, and Michael B. Oren, eds., "New Essays on Zionism," Shalem Press, 2007.
* Kloke, Martin: [http://nbn-resolving.de/urn:nbn:de:0159-2011081801 ''The Development of Zionism Until the Founding of the State of Israel''], [[European History Online]], Mainz: [[Institute of European History]], 2010, retrieved: June 13, 2012.
* Laqueur, Walter. ''A History of Zionism: From the French Revolution to the Establishment of the State of Israel'' (2003) survey by a leading scholar [https://www.amazon.com/dp/0805211497 excerpt and text search]
* Medoff, Rafael. "Recent Trends in the Historiography of American Zionism," ''American Jewish History'' 86 (March 1998), 117–134.
*{{cite book|last=Motyl|first=Alexander J.|authorlink=Alexander J. Motyl|title=Encyclopedia of Nationalism, Volume II|year=2001|publisher=Academic Press|location=|isbn=0-12-227230-7|ref=harv}}
* Pawel, Ernst. ''The Labyrinth of Exile: A Life of Theodor Herzl'' (1992) [https://www.amazon.com/dp/0374523517 excerpt and text search]
* Sachar, Howard M. ''A History of Israel: From the Rise of Zionism to Our Time'' (2007) [https://www.amazon.com/dp/0375711325 excerpt and text search]
* Shimoni, Gideon. ''The Zionist Ideology'' (1995)
* [[Gadi Taub|Taub, Gadi]]. ''The Settlers and the Struggle over the Meaning of Zionism'' (2010, Hebrew, English)
* Taylor, A.R., 1971, 'Vision and intent in Zionist Thought', in 'The transformation of Palestine', ed. by I. Abu-Lughod, {{ISBN|0-8101-0345-1}}, [[Northwestern University Press]], Evanston, USA
* Urofsky, Melvin I. ''American Zionism from Herzl to the Holocaust'' (1995), a standard history
* Wigoder, Geoffrey, ed. ''New Encyclopedia of Zionism and Israel'' (2nd ed. 2 vol. 1994); 1521pp
{{refend}}
 
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Zionism}}
* [http://www.zionistarchives.org.il Central Zionist Archives site in Jerusalem]
* [http://www.wzo.org.il/ WZO website]
* [http://www.exodus1947.com Exodus1947.com] PBS Documentary Film focusing on the secret American involvement in Aliyah Bet, narrated by Morley Safer
* [https://www.webcitation.org/6QrsEk4JN?url=http://jewishmag.com/145mag/herzl_hechler/herzl_hechler.htm Theodore Herzl and Rev. William Hechler and the Zionist Beginnings]
* [https://www.youtube.com/watch?v=7Ffa6qMUX6U&list=WL5ABC371F9A2AC9F7 Is Zionism in Crisis?] A Follow-Up Debate with [[Peter Beinart]] and [[Alan Dershowitz]] at The Graduate Center, [[CUNY]]
 
{{Authority control}}
 
[[Категорија:Израел]]