Шлаку — разлика између измена

[[Иван Јастребов]] о овом предјелу пише да се у стара времена звао Мас'''реково''' (тј. за''рјечје'', међу''рјечје''), а у његово вријеме се звало ''Пострипа'', што такође значи зарјечје. Вјероватно је тај назив старији од свих; то је Римски назив. Масрека је већ српско-арнаутски, а Шлака су га почели називати по цркви [[Свети Јаков|Св. Јакова]] (Шлак). Код [[Данијеле Фарлати|Фарлатија]], [[Illyricum sacrum]], т. VII, стр. 85.<ref>{{Cite book|last=Фарлати |first= Данијеле |authorlink= |title= Illyricum sacrum |year=|url= https://books.google.rs/books?id=z1zLr_T1esUC&printsec=frontcover&redir_esc=y&hl=sr#v=onepage&q&f=false |publisher= |location= |id= }}</ref> , помиње се [[Мазарек|Masarechius]] префект Зете из 1417. године. Очигледмо да се тако звао по предјелу Масареки. Он се добровољно потчинио српском деспоту Стефану? (Massarecus sclacu) Масарека, Шлака (Шпори, Мескала и Густа су вјероватно махале) према декрету првог сабора потпалепод управу Сопотске бискупије, стр. 62. Хекар је писао о многим старим црквама и смјештао их у вријеме српског царства. По њему, у цркви у селу Шлаку (Scelacu) виде се трагови грубог ромејског живописа. Јастребов наводи да поменути живопис није нашао.<ref>{{Cite book|last=Јастребов |first= Иван |authorlink= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 304., 305. |year=2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref>

 

 

Вау-и-Шлакнут је био пријелаз на [[Дрим]]у код села Шлаку, које је на десној обали, на јужним падинама планине Цукли. Помиње га Иван Јастребов.