Средња Африка — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ); козметичке измене |
м Разне исправке |
||
Ред 1:
[[
{{Легенда|#3a963a|Централна Африка}}
{{Легенда|#5cd65c|Средња Африка ([[Макрогеографски региони Уједињених нација|подрегија УН]])}}
{{Легенда|#00ff3c|[[Федерација Родезија и Њасаленд|Средњоафричка федерација]] (пропала)}}]]
'''Централна''' или '''средња Африка''' (географски појам који користе [[Уједињене нације]] у својој [[Макрогеографски региони Уједињених нација|категоризацији геополитичких подрегија]]). Аналогни појам означава део Африке јужно од пустиње [[Сахара|Сахаре]], источно од Афричке котлине и западно од Велике раседне долине. Регијом доминира река [[Конго (река)|Конго]] и њене притоке који заједно чине иза [[Амазон]]а други по величини слив на свету. Према УН-у Средњу Африку чини девет земаља <ref name= Composition of macro geographical (continental) regions, geographical sub-regions, and selected economic and other groupings>{{Cite news
* [[Чад]]
* [[Централноафричка Република]]
Линија 20 ⟶ 19:
Све државе које се налазе у УН-овој подрегији Средња Африка заједно са онима које се обично сматрају деловима Средње Африке (дакле 11 земаља) творе [[Економска заједница средњоафричких држава|Економску заједницу средњоафричких држава]] (-{'''Е'''conomic '''C'''ommunity of '''C'''entral '''A'''frican '''S'''tates}-).
[[Средњоафричка Федерација|Средњоафричку Федерацију]] (
'''Рељеф'''
По геолошкој структури Африка је једноставан континент, грађен збијено од старих стена. Основу грађе земљишта чине кристаласте честице, гранит и мермер. Рељеф Африке је највећим делом скуп пространих висоравни (саванских, степских и пустињских), равних таласастих површина, које заједно чине огромну афричку плочу оивечену уским равничарским приморским појасем. Са висоравни се издиже неколико планинских венаца. Рељеф Африке карактеришу и тектонски басени, испуњени великим језерима. Рељеф Африке је неуједначен. Источна и јужна Африка постепено се издижу и преко 1000 метара надморске висине. Само незнатни делови африке дуж морских и речних обала леже испод 200 метара. Висоравни и таласасто земљиште нису непрекидно везани, нити леже на истој надморској висини, вељ су појединачно окружени степенасто издигнутим земљиштем и планинама. На нижем северном делу Африке протеже се планински појас од Атласа преко Сахаре, све до Судана. Највише планине и висоравни примакнуте су Индијском океану, на северозападу Средоземном мору. Земљиште Африке до 200 метара надморске висине заузима око 10% површине, од 200 до 500 метара 39%, од 500 до 1000 метара 28%, од 1000 до 3000 метара 22%, а преко 3000 метара око 1%. Средња надморска висина је око 750 метара. Травнате површине (саване и степе) заузимају око 42%, шуме 19%, пустиње 39%.
| |||