Руско-аустријско-турски рат (1735—1739) — разлика између измена

| опис_слике = Руска кампања 1736. године

Одмах, прве године рата, у лето 1737., љуто је настрадала аустријска војска [[битка код Бање Луке|под Бањом Луком]]. Има вести, да је том поразу знатно допринео један Србин, који је упућивао Турке како да раде. Да је српског нерасположења било сведочи јасно један савремени запис из манастира Ораховице, а уза њ мање више јасно и неколико других. Па, ипак, већи део Срба решио се и овог пута да буде на аустријској страни. Узроци су јасни. Овог пута биле су у рату против Турске и Русија и Аустрија и Срби су сматрали за своју дужност да се нађу заједно с њима. У толико пре што је за њих изгледало сигурно, да би удружене те две силе могле учинити крај турској власти. Сем тога, турска централна власт била је много ослабила и није имала ни снаге ни воље да обузда самовољу појединаца. А у унутрашњости се од ње много патило. Велик број муслиманског становништва, потиснут у последњим борбама из Угарске, Хрватске, Славоније, Далмације и северне Србије, био се сручио у Босну, Херцеговину и Стару Србију, и обескућен и озлојећен хтео је да се обештети на рачун хришћанског становништва. То је било доба сувих зулума сваке врсте.

На једном тајном збору, одржаном у марту 1737., на ком се нашао патријарх [[Арсеније IV Јовановић Шакабента]] са неколико епископа (скопским, рашким, штипским и самоковским) и са неколико световних главара из [[Стари Влах|Старог Влаха]] и студеничког краја било се решило, да Срби помажу аустријској војсци. Упада у очи да се уз патриарха није нашао нико из Босне, Херцеговине и Црне Горе. Покрет је био чисто локалан, у крају, у који је имала бити упућена аустријска офанзива и где су њени људи највише радили. Сем српског патриарха за Аустрију је радио и католички надбискуп у Скопљу Михаило Сума, а преговоре је водио, постављајући велике захтеве, и охридски архиепископ Јоасаф. С овим последњим није се ништа постигло, а Сума је морао пре објаве рата да пребегне Аустријанцима, јер су му Турци били ушли у траг. Патриарх и аустријски повереници успели су, да покрену у акцију један део зетских брђана и Арбанаса. С њим заједно отишло је у аустријски војни логор близу Ниша неколико претставника [[Васојевићи|Васојевића]], [[Кучи|Куча]], [[Пипери|Пипера]], [[Братоножићи|Братоножића]], Климената и [[Grudi|Груда]]. Само ни овог пута није било претставника из старе Црне Горе, коју су задржавали млетачки суседи.

* {{Cite book|ref=harv|last=Дабић|first=Војин С.|authorlink=Војин Дабић|year=1984|title=Банска крајина (1688-17511688—1751): Прилог историји српског и хрватског народа и крајишког уређења у Банији|location=Београд-Загреб|publisher=Историјски институт & Просвјета|url=http://books.google.com/books?id=rcoKAAAAIAAJ}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Дабић|first=Војин С.|authorlink=Војин Дабић|year=2000|title=Војна крајина: Карловачки генералат (1530-17461530—1746)|location=Београд|publisher=Свети архијерејски синод Српске православне цркве|url=http://books.google.com/books?id=YZJGmgEACAAJ}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Поповић|first=Душан Ј.|authorlink=Душан Ј. Поповић|year=1950|title=Србија и Београд од Пожаревачког до Београдског мира (1718-17391718—1739)|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=bdcbAAAAMAAJ}}