Отворите главни мени

Промене

нема резимеа измене
{{скратити}}
{{Историја Војводине}}
{{Војводина}}
Улазак Мађарске војске у Бачку и Барању је био обележен страдањима и пљачком. У готово 50 места Бачке и Барање је побијено 3.500 становника, међу којима је било и жена и деце. Ухапшено је, мучено и злостављано преко 100.000 људи. Процењује се да је нанесена материјална штета у вредности од 539.251.271 предратних динара.{{Sfnm|1a1=Мирнић|1y=1963|1p=6}} Мађарски полицијски агенти су се одмах дали у потрагу за људима који су на неки начин били заслужни за присаједињење Војводине Србији. Тако је свештеник Блашко Рајић ухапшен већ дан после уласка мађарске војске у Суботицу, 12. априла, и одведен у логор, где је изложен мукама. Наводно је на претње да ће бити убијен „као пас”, одговорио: „Ви мене можете убити, али моје штенце никада!”{{Sfnm|1a1=Tikvicki|1y=1989|1p=201}}
 
Према мађарском попису од 10. октобра 1941, у Прекомурју, Међумурју, јужној Барањи и Бачкој је било укупно 1.124.876 становника.<!--{{Sfnm|a1=Рокаи|1a2=Ђере|1a3=Пал|1a4=Касаш|1y=2002|1p=575}}--> Од тога је у Бачкој и Барањи било 885.475 односно 51.725. Овај попис се не може узети као меродаван, јер је очито да је вођен с тенденцијом да прикаже већи број Мађара. Према процени Министарства спољних послова Трећег рајха од 28. маја 1941. у областима које је Мађарска окупирала током Априлског рата и касније анектирала живело је 1.145.000 становника. Даље се наводи да је од укупног броја становника Мађара било 301.000, Срба 243.000, Хрвата 220.000, Немаца 197.000, Словенаца 80.000, Словака 40.000, Русина 15.000 и Јевреја 15.000, уз напомену да се број Јевреја односи искључиво на Бачку. Према Мирнићевом рачунању, однос између народа у Бачкој и Барањи би изгледао овако: око 280.000 Мађара, око 225.000 Срба, око 195.000 Немаца, 90.000 Хрвата, 40.000 Словака, 15.000 Русина, 13.000 Јевреја итд.
{{Sfnm|1a1=Мирнић|1y=1963|1p=48}} Мађарске власти су хтеле да окупираним областима врате етничку слику од пре 1918.{{Sfnm|1a1=Мирнић|1y=1963|1pp=10—11|2a1=Рокаи|2a2=Ђере|2a3=Пал|2a4=Касаш|2y=2002|2p=574}} Стога је 28. априла 1941. мађарска влада донела одлуку о протеривању свих оних који су се у Бачку и Барању доселили након 31. октобра 1918.{{Sfnm|1a1=Мирнић|1y=1963|1pp=10—11|2a1=Голубовић|2y=1995|2p=13|3a1=Рокаи|3a2=Ђере|3a3=Пал|3a4=Касаш|3y=2002|3p=574}} Број Срба које је требало депортовати је износио око 150.000. Уместо протераних Срба су доведени [[Секељи из Буковине]] (Чангоши) чији број је износио око 15.000.{{Sfnm|1a1=Рокаи|1a2=Ђере|1a3=Пал|1a4=Касаш|1y=2002|1p=574}}
 
У току окупације, у Војводини је око 50.000 људи убијено, а преко 280.000 је било интернирано, хапшено, злостављано и мучено.
 
Мировни уговор који је склопљен с Мађарском 1947. у Паризу не садржи посебне одредбе које се тичу обештећења жртава мађарске окупације 1941—1944. Тек 1990. Мађарска је донела Закон о реституцији који је предвиђао новчано обештећење жртава окупације. Прве исплате су обављене 1992. и 1997. Законом о буџету Мађарске из 1999. сума новца предвиђена за обештећење жртава је износила 300.000 форинти, да би је мађарска влада 2006. повећала до 400.000 форинти.<!--{{Sfnm|1a=Каравидић|1y=2006|1p=27}}-->
 
=== Народноослободилачка борба ===